Tekst i fotografije: Miroslav Golubović

Ostao sam bez daha gledajući seriju “Život je čudo” početkom 2006. Priroda je snimljena onako kako zaista i jeste (u filmu je manje prikazana priroda nego u seriji). Bilo je potrebno puno vremena “uhvatiti” sve te kadrove. Emir Kusturica je prilikom snimanja video brdo koje je kasnije kupio i od njega napravio jedno malo čudo. Moram da naglasim da je selo u Sirogojnu nekako snažniji utisak ostavilo na mene ali je i ovo malo umetničko delo vredno posete.

Hotel sa četiri zvezdice

Mećavnik se nalazi nekoliko kilometara pre Mokre Gore, a četrdesetak od Zlatibora. Znak za skretanje u desno se nalazi na samoj raskrsnici. Parking nadgleda i reguliše rendžer. Ulaz je 180 dinara. Nakon prolaska kroz kapiju ulazi se u glavnu, ulicu Ive Andrića. Sa desne strane je minijaturni kiosk sa probranom štampom, a sa desne je recepcija hotela sa četiri zvezdice. Preko puta je galerija u kojoj je bila izložbaKosmička harmonija umetnice Milice Živadinović.

Na samom startu se vidi da je želja vlasnika Drvengrada pravljenje prirodnog ambijenta koji će se uklopiti u okuženje bez ikakvih kompromisnih rešenja. Svi objekti su napravljeni od drveta i stakla. Beton gotovo da nigde nije korišćen. Ulice su popločane drvenim kockama. Korišćeni su kosturi kuća koji su doneseni iz okolnih mesta ali i iz Republike Srpske.

Na kraju ulice je mala crkva posvećena Svetom Savi osveštana početkom 2004.godine, u potpunosti je napravljena od drveta. Privatna kuća Emira Kusturice je jedna od najlepših. U podrumu je bioskop koji ima nekoliko projekcija u toku dana. Ulica Roberta Belinija vodi do gostinjskih brvnara. Čini mi se da gosti hotela nemaju baš previše privatnosti od pogleda i škljocanja aparata radoznalih posetilaca.

Umetnički sokaci

Pogled na okolna brda je bajkovit i to je zapravo prava vrednost ovog etno sela, hotelskog kompleksa, porodičnog doma ili čega god. Verovatno je zimi najlepši ambijent kada sneg prekrije sva ta čarobna polja. Uličice nose nazive čuvenog glumca Čkalje, Felinija ali i Novaka Đokovića.

Zatvoreni bazen, sportska dvorana, teniski tereni su sjajno uklopljeni u čitav ambijent. Tu su još biblioteka, prodavnica suvenira, restoran i poslastičarnica. Na osam kilometara od hotela se gradi ski staza.

Sumnjam da će još dugo kapije Drvengrada biti otvoren za obične posetioce. Verovatno će se kretanje u jednom trenutku ograničiti kako bi se obezbedio mir gostima. Vredi videti ovaj poduhvat koji svakako zaslužuje pažnju ne samo zahvaljujući ideji već i realizaciji.

Pogledajte fotopis Drvengrada