Za dobijanje vize ambasade traže različite dokumente. Nekada je neophodno pozivno, odnosno, garantno pismo, uverenje o studiranju, zaposlenju ili drugom statusu, plaćeno zdravstveno osiguranje a nekada samo pasoš i taksa. Neke ambasade insistiraju na povratnim kartama a neke ne. Ponekad su potrebni dodatni dokumenti koji dokazuju sredstva sa kojima ćete se izdržavati tokom putovanja.
Srbija je stavljena na Belu listu 19. decembra 2009. godine.
To se odnosi na
boravak u trajanju od 90 dana u okviru šest meseci za turističke, privatne
posete kao i kratka poslovna putovanja. Za studiranje i stalni boravak u tim zemljama je i dalje potrebna odgovarajuća viza.
Zemlje za koje nisu potrebne vize za turističke i privatne posete su: Belgija, Francuska, Grčka,
Island, Italija, Luksemburg, Holandija, Portugalija, Nemačka, Španija,
Austrija, Danska, Finska, Norveška, Švedska, Estonija, Letonija, Litvanija, Poljska, Slovačka, Češka,
Mađarska, Slovenija i Malta. Vize nisu potrebne ni za Bugarsku, Rumuniju, Švajcarsku i Finsku.
Za Veliku Britaniju je i dalje neophodna viza.
Veoma važno pravilo glasi: Uvek budite ispavani, sređeni prilikom razgovora u ambasadi ili konzulatu. Dokumentaciju držite u fascikli i potrudite se da ista ne bude izgužvana. Ne dozvolite da vas, po nekad, neprijatna pitanja iznenade i iznerviraju. Dešava se da vas osoba sa druge strane šaltera pogrešno razume ili savetuje. Osmeh ali i upornost su put ka cilju.
I najbitnija stvar! Za pet, deset ili petnaest godina vam niko neće verovati ili vas neće razumeti da ste od putovanja odustali zbog viza. Borite se i uspećete! Svaki put sam strepeo zbog neizvesnosti. Da sam bio odbijen, imao bih alibi pred sobom da sam učinio sve. Vredi pokušati!
