Tekst i fotografije: Miroslav Golubović

Jezero Mičigen je podjednako surovo leti po veliki vrućinama, a zimi po jakim vetrovima. Ni sam ne znam zašto sam odlučio da posetim Milvoki koji se nalazi 150 kilometara severno od Čikaga. To su me svi u Americi pitali. Bio sam na jednom od najvećih muzičkih festivala na svetu, prisustvovao velikom vatrometu povodom Dana Nezavisnosti i posetio remek delo čuvenog arhitekte Santjaga Kalatrave, Muzej umetnosti.

Smeštaj kod Kortni, članice Couchsurfinga

U Milvoki sam iz Čikaga došao autobusom. Sa autobuske stanice (Greyhound prevoznika) sam peške stigao do centra grada uz pomoć saveta prolaznika. Smeštaj sam, mesec dana ranije, potražio preko Couchsurfinga. Brzo sam dobio odgovor od Kortni te smo se dogovorili da se nađemo ispred Muzeja umetnosti. Otišli smo do njenog stana kako bi ostavio stvari.

Diplomirala je nekoliko meseci pre mog dolaska i odmah se zaposlila. Njen posao je da pomaže ljudima koji iz određenih razloga ne mogu sebi da priušte da iznajmljuju sobu ili stan iako ostvaruju zarade. Takvih je mnogo. Još više je, kako kaže, poslodavaca koji ne poštuju zakon koji propisuje najnižu cenu rada. Jednostavno, sa 800$ mesečno se u Americi teško može preživeti. Sistem je surov prema svakome ko zakasni sa plaćanjem rente ili kredita nekoliko meseci.

Kortni je super devojka. Živi sama već nekoliko meseci. Kaže da su joj cimeri dosadili pa joj lakše da živi sama. Njen otac je Slovenac, a majka Italijanka. Ne zna ni reč slovenačkog jezika niti je bila ikada u Sloveniji. Živi u Sent Fransisu, naselju desetak kilometara udaljenom od centra Milvokija.

Proslava 4.Jula

Kortni mi je rekla da postoji staza uz jezero Mičigen, kojom se može stići od San Fransisa do centra grada peške, za nekoliko sati. Ispostavilo se da nedostaje nekoliko kilometara pa sam tu deonici prešao autobusom jer je pešacima zabranjeno da hodaju po autoputu.

Još tokom prve šetnje uz obalu jezera Mičigen primetio sam da je puno porodica zauzelo skoro sve travnate površine oko muzeja umetnosti te se na njma igraju, prave roštilje ili druže. Kasnije sam saznao da je iste večeri veliki vatromet povodom Dana Nezavisnosti. Čitav spektakl je malo poremetila kiša.

Sa velikih barži i okolnih nebodera su ispaljivane rakete. Od kiše sam se sklonio pod deo Muzeja umetnosti. Vatromet je trajao predugo, skoro sat vremena. Verovatno je to posledica velikog vetra koji je možda naveo organizatore da prekinu šou.

Kalatravino remek delo, Muzej umetnosti

Još 2003.godine sam bio impresioniran delima španskog arhitekte Santiaga Kalatrave u Valensiji. Narednih godina video sam njegove građevine u Švedskoj i Grčkoj. Muzej umetnosti (Museum of Art)je prva građevina koju je uradio u Americi.

Muzej je osnovan još 1888.god. Kalatrava je napravio veličanstvenu zgradu. Muzej je uz samu obalu jezera, a sa ulicom North Harbor Drajv (North Harbore Drive) ga spaja viseći most.

Paralelno sa nosećim stubom je napravljen još jedan koji nosi krovnu konstrukciju. Na tu konstrkciju su vezana krila koja imaju funkciju da poput suncobrana štite atrijum zgrade od sunca. Arhitekta je mislio na sve; kako se pomera Sunce tako se i krila skupljaju. Unutrašnjost centralne zgrade je futuristička.

Na delu plafona su stakla te se može videti čitava konstrukcija koja nosi krila. Podseća na kičmu. Ulaz u hol muzeja odnosno Quadracci Pavilion je besplatan. Deo muzeja predviđen za izložbe je dug stotinak metara i nadovezuje se na staru zgradu muzeja. U trenutku moje posete bila je izložba slika Kamila Pisaroa.

Centar tehnologije

Nekoliko stotina metara dalje je Diskaveri Vorld Centar (Discovery World Center). Završen je 2007. god. To je centar modernih tehnologija koji posetiocima približava najnovija otkrića i neke metode koje se ne koriste masovno u svakodnevnom životu. Recimo, vozio sam se na lebdećem jastuku, poput letećeg ćilima, koji me je sa tačke A preneo na tačku B bez dodirivanja tla.

Ima još puno kompjutera koji čine čuda. Dostupan je i muzički studio čiji je cilj da dočara mogućnosti miksovanja glasa i zvukova. Najinteresantniji deo centra, meni, je deo sa desetak malih i velikih akvarijuma sa morskom i jezerskom vodom. Najvećem je moguće prići sa dve strane i videti ribe koje žive u jezeru Mičigen.

Interesantan je i i ogroman tunel-akvarijum sa stanovnicima mora. Čitav prostor je napravljen na dva nivoa tako da je na višem nivou, ispod poda kojim hodate akvarijum koji na nižem nivou gledate sa strane. Postoji i jedan džojstik sa kojim možete da upravljate mini-podmornicom te na taj način detaljno razgledate dno i šupljine stena.

Centar Milvokija

Šetnja samim centrom grada je, iskreno, dosadna. Ima nekoliko interesantnih zgrada ali na ulicama nema mnogo ljudi. To je verovatno bilo zbog godišnjih odmora. Jedino je u ogromnom tržnom centru blizu zgrade avio kompanije Northwest bilo potrošača. Uz reku Milvoki je napravljeno malo šetalište sa nekoliko kafića.

Milvoki Pablik Muzej (Milwaukee Public Museum) je bio pravo iznenađenje za mene. Ušao sam u zgradu jer je padala velika kiša. Ispalo je da je to jedan od boljih muzeja koje sam video u Americi. Osnovan je 1882. godine, a otvoren za javnost dve godine kasnije. Zgrada u kojoj se danas nalazi završena je 1962. god. Trenutno je u muzeju postavljeno 17 izložbi. Može se reći da su to geografske celine odnosno ambijenti regija koje predstavljaju.

Tako se možete da se prošetate Antarktikom, Afrikom, Azijom, Pacifičkim ostrvima i mnogim drugim predelima. Svaka postavka je velika te se prostire na nekoliko stotina kvadrata. Interesantan je deo koji prikazuje Milvoki krajem 19. veka. Napravljena su tri kvarta u pravoj veličini. Iz prelepih kuća i zanatskih restorana dolaze zvukovi koji verno prikazuju delić atmosfere iz predprošlog veka.

Festival muzike u Milvokiju

Krajem juna i početkom jula se svake godine održava veliki festival muzike u Milvokiju. Na brošurama piše da je najveći na svetu. Na ogromnom prostoru kraj jezera je postaveljno dvadesetak bina sa izvođačima različitih muzičkih pravaca. Svake večeri se okupi više od 50 000 posetilaca. Kortni (moj domaćin) je dugo čekala da njena omiljena ska grupa  gostuje u Milvokiju.

To se upravo ostvarilo na ovom festivlau pa je mesto u prvom redu zauzela pet sati pre početka koncerta. Kasnije sam se pridružio i uživao u tom i u mnogim drugim nastupima fank i jazz grupa. Ovo je bila odlična prilika da probam nekoliko vrsta piva.

Na jednom prostoru su bili izloženi najnoviji modeli čuvenih motora Harley-Davidson. To je nije slučajno jer su osnivači svoj prvi motor, a kasnije i čitavu fabriku napravili u Milvokiju. Oko motora su bili okupljeni „opasni“ momci u kožnim jaknama kakve viđamo u američkim filmovima. Super smo se proveli na tom festivalu. Sutradan sam se autobusom vratio u Čikago.

Pogledajte fotopis Milvokija