Tekst i fotografije: Miroslav Golubović

Sijetl je jedan od većih i značajnijih gradova na Zapadnoj obali, u saveznoj državi Vašington. Za ovaj grad važi pravilo da veoma često pada kiša. Imao sam sreću, da četiri dana za redom, ne padne ni kap. Sietl je još pre četrdeset godina, 1962., kao domaćin svetskog sajma EXPO, dobio monoreil i toranj futurističkog izgleda i naziva, Spejs Nidl. Nisam imao osećaj da sam u milionskom gradu, iako u centru ima puno nebodera. Ulice su pune drveća i parkova, a oko grada su veliki zeleni pojasevi koji uz pomoć Pacifika snabdevaju Sietl svežim i, koliko je to moguće, čistim vazduhom.

Udalljen je od Čikaga oko 2000 kilometara. Tokom leta sam iz aviona video deo čuvenog nacionalnog parka Jelouston. Suviše je komplikovano stići do tog nacionalnog parka bez automobila. Izgubio bih nekoliko dana u prevozu.

Smeštaj preko Couchsurfinga, kod Ix Chel

Članica kaučsurfinga Ix Sel mi je tri nedelje pred dolazak u Sietl potvrdila da mogu da budem kod nje. Ona je meksikanka koja se udala za amerikanca. Žive u lepom ali skromnom kraju Madrona. Upoznali su se preko MSN-a i nakon tri godine zabavljanja se venčali. Radi kao kućna pomoćnica i bebi siterka, a pored toga organizuje poslove svojim sunarodnicama u istoj delatnosti. Izgleda tri puta bolje od Dženifer Lopez! Domaćini su bili veoma ljubazni i srdačni.

Celo veče smo pričali o raznim temema. Bil ima impozantnu kolekciju National Geographic magazina. Veliki je ljubitelj putovanja. Sa suprugom je bio u Južnoj Americi kao i u mnogim nacionalnim parkovimai. Vozi ogroman džip star sedam godina koji je kupio pre dve godine za 8000$. Dovoljno je velik da dve osobe mogu komotno da spavaju u zadnjoj kabini. Ima dodatke za kanue pa često odlaze na obližnju planinu kako bi se spuštali brzim rekama.

Tourist centar u Sijetlu

Na aerodromu sam lako našao autobusku stanicu pa sam za četrdesetak minuta stigao do centra grada za samo dva dolara. Uspeo sam lako da nađem turistički centar na uglu Šeste avenije i ulice Pajk (Pike). Dobio sam sve potrebne mape, brošure i instrukcije od ljubaznog osoblja. U Vestlejk parku je bio jazz koncert u podne. Malo swinga, malo bluza uz koreografiju simpatičnih beskućnika.

Par metara dalje, na ćošku, srednjovečni Turčin ima pune ruke posla. Prodaje brzu hranu, razne salate i hot dogove, kako kaže, na poljski način. Fontana u obliku ćiriličnog slova „P“ omogućava prolaznicima da prođu ispod slapova vode i tako se umereno pokvase, odnosno, u toplim danima rashlade.

Skitnice na ulicama

Želeo sam da odem do Central parka (Seattle Central Park) i vidim čuveni toranj zvani Svemirska Igla (Space Needle). Smorio sam se kada sam u trećoj aveniji video stotine beskućnika kako spavaju, jedu i vrše nuždu na trotarima i parkinzima.

Okupljaju se ispred centra za pomoć socijalno ugroženima. Barem pet osoba me je pitalo da im dam dolar ili dva. Samo par stotina metara dalje su luksuzni hoteli, skupi stanovi i ekskluzivni lokali. Čudno je da gradske vlasti ne mogu da izmeste taj prihvatni centar negde dalje jer nije prijatno da vam prilaze ljudi koji ne samo da su prljavi nego se čini da mentalno nisu zdravi. Naravno, teško je reći ko zaista jeste, ali, ipak, je ovo previše.

Svemirska igla

Stigao sam do velikog Sijetl Central parka kojim dominira Spejs Nidl. Toranj visine 184 metara je dizajnirao Viktor Stejnbruk a naprevljen je kao i Monoreil, povodom održavanja Svetskog sajma (EXPO-a) 1962. god. Nikada ne bih rekao da je ova impresivna građevina stara 45 godina. Ulaz je 16$ što me je sprečilo da se popnem na vrh.

Osim parka tu je i još jedno neobično delo arhitekte Frenka Gerija Expirience Music Project and Science Fiction Museum o kojima će biti reči nešto kasnije. U parku je još Pacifik Science Centar sa Imax bioskopima, Dečiji Muzej, ogromna dvorana sa restoranima brze hrane, nekoliko parkova zabave i Internacionalna fontana prijateljstva.

Pametna fontana

Do samog centra fontane je moguće prići. Voda iz dvadesetak otvora izlazi u ritmu popularnih muzičkih numera. Na trenutak se pritaji dok se deca ne okupe. Mlaznice na kapsuli su veoma snažne te izbace vodu i do 30 metara u visinu. Zabavno je sedeti i posmatrati i starije ljude kako se raduju fontani kao mala deca.

U hladovini, na savršeno pokošenoj travi, sam spavao više od sat vremena najviše zbog vremenske razlike. Ulicom Broad sam se spustio do mora. Olympic Sculpture park je otvoren početkom 2007.god. izloženo je desetak neobičnih modernih skulptura. Uz samu obalu je napravljeno divno šetalište sa pogledom na susedno poluostrvo.

Jezero Vašington

Ix Sel mi je ponudila da sa njima sutradan odem u kuću na jezeru u kojoj ona radi kao bebi siterka. Jezero Vašington je udaljeno oko 7 kilometara od centra Sijetla. Odmah mi je bilo jasno da tu žive veoma bogati ljudi. Miris četinara i jezera je neopisiv. Sve kuće su sa bazenima, velikim garažama, i prelepim vrtovima.

Ovo je definitivno idealno mesto za život. Vlasnik kuće je zaposlen u Majkrosoftu kao i većina njegovih komšija. Deo dvorišta kuće vodi do golf terena. Enterijer kuće je teško opisati. Dnevna soba je ogromna sa prozorima od poda do plafona i gleda upravo na golf teren. Još je falio samo Tajger Vuds da svrati na kafu.....

Na jezeru smo proveli veći deo dana. Kraj jezera nema peskovitih plaža pa smo izabrali divno mesto pod visokom krošnjom drveća.

Nekoliko metara dalje na velikoj poljani se brojne porodice i prijatelji igraju raznih društvenih igara. To su najčešće fudbal, bejzbol i frisbi. Upoznao sam se momcima iz Sijetla i naučio osnove bejzbola. Šetao sam se obližnjom šumom i na taj način punio baterije za sledeće naporne dane.

Frimont Trol

U povratku su mi pokazali neobičnu atrakciju zvanu Frimont Trol (Fremont Troll) koja se nalazi ispod Aurora mosta. Trol je zapravo „zarobio“ automobil Bubu. Turisti retko dolaze do „Trola“ jer je dosta udaljen od centra. Usput smo videli i spomenik Vladimira Iliča Lenjina ali nisam uspeo da saznam zbog čega je postavljen baš u Sijetlu.

Sijetl je poznat u svetu po sedištu kompanije Boing. Ovde su napravljani mnogi modeli aviona koji su i danas u saobraćaju. Majkrosoft, Amazon, Real Networks i mnoge druge informatičke kompanije su osnovane upravo u ovom gradu. Dnevni obilazak sam počeo od zgrade gradske biblioteke koju je projektovao Rem Koolhaas. Završena je 2004. god i ima potpuno neobičan futuristički izgled koji je izazvao čitav niz polemika na temu da li je takav izgled primeren bibliotici ili nije....

Čuvena pijaca

Pajk Market Plejs (Pike Market Place) je tržnica odnosno zatvorena pijaca otvorena još davne 1907. god. Najviše se prodaje hrana, voće, povrće, riba, različite neprirodne vrste meda (med sa čokoladom, vanilom), cveće i suveniri. Nalazi se u samom centu grada u Prvoj aveniji. Napravljena je na nekoliko nivoa. U mnogobrojnim radnjama ima i knjiga, lampi i porodičnih restorana. Najinteresantnija je tezga sa ribom gde se prodavci dobacuju ili, malo određenije, gađaju sa ribom.

Poznati lanac kafeterija Starbucks Coffee je nastao u Sijetlu, stotinak metara od Market Plejsa. Spustio sam se do obale gde je gradski akvarijum ali mi se taj kraj nije svideo. Gradski saobraćaj, koji čine autobusi i trolejbusi, je u centru grada, verovali ili ne, besplatan. Vozač obaveštava putnike kada prestaje besplatna zona.

Muzeji naučne fantastike i muzike

Jedna od atrakcija Sijetla je i Monorail, prevozno sredstvo 21. veka. izgradnja je koštala 3,4 milijarde dolara 1962. godine. Prva stanica je u Vestlejk centru (preko puta istoimenog parka) a druga, odnosno, poslednja, u Sijetl cental parku. Linija je dugačka 1,9km a kompozicije se kreću brzinom od 80 km/h. Cena karte u jednom pravcu je 2$.

Otišao sam ponovo do Sijetl Central Parka da posetim Muzej naučne fantastike. Ipak sam na sugestiju domaćina sam prvo posetio Expirience mjuzik Project koji se naslanja na gore pomenuti muzej. Obe zgrade je dizajnirao arhitekta Frenk Geri. Osnivač je suvlasnik Majkrosofta Pol Alen. Otvoren je 2004. godine. Ulaz je 6$ za studente.

Akcenat je  na gitarama kojima je posvećen čitav studio. Izloženi su instrumenti najpoznatijih američkih gitarista. Poseban deo je posvećen Nirvani i Perl Jeam-u.  Za mlađe posetioce, a i one starije koji se tako osećaju je napravljen studio gde mogu da sviraju, pevaju i snimaju proizveden zvuk.

Mnogo interesantniji je muzej naučne fantastike. Prikazani su kostimi iz Ratova zvezda, foboti, svemirske letelice. Ovaj muzej je vredan posete i za one koji ne vole naučno fantastične filmove. Prošetao sam se do obližnjeg brda kako bih slikao panoramu grada. Plan su mu pomrsili kablovi koje je bilo nemoguće izbaciti iz kadra.

Prevoz sam koristio samo nekoliko puta. Koristio sam svaki trenutak da šetam ovim divnim gradom. Ima puno radnji za svačiji džep. Recimo „Dress for less“ nude majce i pantalone za desetak dolara, ali se vidi da je kvalitet loš. U skupljim radnjama sam viđao velike popuste pa tako majca sa 45 „padne“ na 15$. Parfemi su dosta jeftiniji nego u Srbiji.

Takoma, muzej stakla

Poslednji dan sam proveo u Takomi, gradu u okolini Sijetla. Nalazi se 50 kilometara južno od Sijetla, a 80 severno od Olimpije, glavnog grada države Vašington. Do Takome iz Sijetla se najjeftinije stiže gradskim autobusom (3$) za 50 minuta vožnje. Razlog zbog koga sam odlučio da posetim ovaj grad je Muzej stakla otvoren 2002. godine. Ovo zdanje je projektovao arhitekta Artur Erikson. Jedan od najvećih umetnika koji svoja umetnička dela stvara na staklu i od stakla je Dejl Čiuli (Dale Chihuly) rođen upravo u Takomi.

Most od stakla premošćuje autoput čime spaja muzej sa centrom grada. Deo muzeja koji podseća na fišek je visok 30 metara. U njemu umetnici demonstriraju svoje umeće pred posetiocima muzeja. U pećima, na temperaturi od 1300 Celzijusovih stepeni zagrevaju staklo pa ga oblikuju, duvaju uz pomoć raznih predmeta i tehnika. U isto vreme objašnjavaju svaki korak na veoma duhovit i posetiocima interesantan način. Staklo obrađuju uz pomoć raznih mašina.

Na kraju su gotovi proizvodi, napravljeni pred vama, spremni za prodaju. U drugom delu muzeja, namenjenom za izložbe, su kolekcije dela najvećih umetnika današnjice; Kepi Tompson, Baster Simpson,naravno Dejla Čiulia i drugih. Ispred zgrade muzeja je velika fontana u čijem središtu su staklene ploče. Posetioci su zamoljeni da ne ubacuju novčiće u fontanu kako ne bi razbili staklo. Nisam očekivao da će me muzej stakla ovoliko oduševiti. Preporučujem svakome ko se nađe u Sijetlu ili njegovoj blizini da poseti ovaj muzej. Preko puta muzeja je Muzej istorije i Univerzitet Takoma.

Zalazak sunca na plaži

Popodne su me domaćini sa njihovim prijateljima odveli na plažu da gledamo zalazak sunca. Predhodno smo svratili u supermarket kako bi kupili piće i hranu. Do te plaže se putuje oko 30 minuta. Bilo je na hiljade ljudi koji se zabavljali na razne načine čekajući da sunce zađe.

Na trenutak sam pomislio da će oblaci zakloniti sunce i sprečiti nas da vidimo zalazak, ali sam se na svu sreću prevario. Zalatak je bio divan. Do kasno u noć smo se družili pod velikim vatrenim plamenom iz specijalnih buradi.

Odlazak u Portlend

Mislio sam da do svoje sledeće destinacije, Portlenda, idem autobusom. Iks Sel mi je rekla da autobusi kasne te da je mnogo bolje da idem vozom. Na sajtu Američke železnice piše da za studente važi popust ali mi službenice nisu snizile cenu karte jer taj popust važi samo ako se karta kupi 72 sata pre polaska. Tako je cena vozne karte bila skuplja za 10$ od autobuske. Došao sam na stanicu 30 minuta pre polaska.

Pravilo je da se prtljag meri (isto je ograničenje u težini, kao i za avionski prevoz) i (neobavezno) čekira. Prvo smo obavešteni da će voz kasniti 30, 60, 120 i na kraju je krenuo sa 150 minuta zakašnjenja. To je voz Koust Starlajt (Coast Starlight) koji saobraća na relaciji Vankuver – Los Anđeles. Vožnja traje oko 40 sati bez uračunatog kašnjenja. Vagoni su relativno novi a prostor za noge je dovoljno velik da stavite kofer i noge na njega. Vožnja je bila udobna. Na stanici u Portlendu me je sačekao moj sledeći domaćin Devidas.

Pogledajte fotopis Sietla