Tekst i fotografije: Miroslav Golubović

Selčuk je uređen gradić udaljen oko devet kilometara od Egejskog mora, tri od Efesa i dvadesetak od Kušadasija. Prodavac autobuskih karata u Kapadokiji mi je preporučio da odsednem u Selčuku pa da iz njega idem na izlete u okolna mesta. To je bio odličan savet.

Noćna vožnja iz Kapadokije

Vožnja potpuno novim mercedesovim autobusom iz Goremea do Izmira je bila udobna. Pravili smo pauze na svaka tri sata. Tokom svakog odmora autobus su prali perači jakim mlazem vode iako na prvi pogled autobus nije bio prljav. Verovatno postoji zakon koji obavezuje pranje. Unutrašnjost vozila je fantastična.

Tri LCD televizora sa svake strane (leve i desne), omogućeno praćenje zemaljske televizije tokom celog putovanja, sigurnosni pojas na svakom sedištu, besplatna kafa, čaj, koka kola, kolači....neverovatno....Čak postoji i podno osvetljenje kao u avionima za slučaj nesreće..... Stajališta su ogromna, sa nekoliko velikih prodavnica, restorana, igraonica za decu. Toalet se skoro svuda naplaćuje jednu liru.

Uživao sam u prelepim predelima i novim i glatkim putevima kojima je klizio bus ka Izmiru. Oko sedam sati smo stigli u Izmir te smo put posle pola sata pauze nastavili kombijem (uračunat u cenu karte) do Selčuka. Bio sam izenađen kvalitetom autoputa, daljinskog sistema naplate putarine, čistoće autobuske stanice, svih autobusa i svih predela koje smo uz put videli. Nigde nisam video ni jednu divlju deponiju niti bilo kakvo đubre.

Potraga za smeštajem

Posle jednog sata vožnje sam stigao na autobusku stanicu u Selčuk. Ugledao sam "tourist office" i pohitao ka tom kiosku. Međutim, nikoga nije bilo. Jedan prolaznik mi je rekao da je nova kancelarija sto metara dalje i pokazao mi je novu zgradu. Lako sam je našao. Oduševio sam se ponudom brošura ali i zainteresovanošću radnice da mi pomogne da nađem smeštaj. Prethodnog dana sam našao pansion preko interneta ali sam, sada, zaključio da se nalazi dva kilometara od centra grada.

Simpatična radnica mi je rekla da praktično iza ugla mogu da nađem čak jeftiniji smeštaj. Tako je i bilo. Pansion Bumerang naplaćuje 25 lira za dvokrevetnu sobu bez, a 35 sa kupatilom. Pošto nije bilo drugih gostiju odlučio sam da uzmem jeftiniju sobu. Odspavao sam nekoliko sati dok je sunce najviše peklo. Popodne sam proveo šetajući se Selčukom. Stotinak metara od pansiona je Muzej Efes u kome se nalaze brojni ekponati pronađeni u drevnom mestu i okolini. Važi za jedan od najboljih u regiji.

Šetnja ulicama

Prošao sam kroz park sa jezercetom koji je bio prepun starijih građana. Slušali su kocert nekog lokalnog benda. Pronašao sam pekaru odmah iza autobuske stanice. Vruće kifle su tako nezdrave ali svaki put sa zadovoljstvom pojedem makar jednu. Burek nije masan, verovali ili ne, i, očigledno, ne mora da bude! Turci su majstori za pecivo! U blizini, takođe iza stanice, je veliki parking na kome je preko dana pijaca. Voće i povrće je jeftino ali nađe se po neki prodavac koji želi da iskoristi činjenicu da sam turista. Prodavaca ima i u kasnim večernjim satima.

U pešačkoj zoni je na desetine restorana, kafića. Na stubovima akvadukta koji je nekada grad snabdevao vodom su se nastanile rode. Na svakom je gnezdo u kome je nekoliko odraslih ptica ali i mladunaca. Eto gde odoše rode…. Prošetah se do crkve Svetog Jovana, džamije Isa Bej (Isa Bey) i tvrđave. Ulice i trotoari su neverovatno čisti. Nigde nisam video da prodavci ispred svojih radnji peru pod sa detrdžentom. S obzirom da je Selčuk malo mesto svi prolaznici su mi se javljali iako je očigledno da sam stranac.

Cene u kafićima i restoranima su veoma povoljne i niže nego u Kapadokiji ili u Kušadasiju. Čini mi se da su prodavci još uvek neiskvareni te je svaki trenutak boravka u Selčuku bio prijatan. Preporučljiva je poseta etno selu Sirince ali na žalost nisam imao vremena.