Tekst i fotografije: Miroslav Golubović

Kušadasi je jedan od najpoznatijih letovališta u Turskoj. U luci je usidreno na desetine prelepih jedrenjaka koji se mogu iznajmiti za razgledanje okoline. U blizini je tvrđava na koju je ulaz besplatan. Vredi videti i Ataturkov spomenik koji se nalazi na obližnjem brdu...

Dolmuši između Selčuka i Kušadasija kreću na svakih petnaest minuta. Vožnja iznosi četiri lire, a traje pola sata. Kušadasi je grad sa pola miliona stanovnika. Prijatelji koji redovno ovde letuju mi kažu da se svake godine grad rapidno širi.

Minibus me je ostavio na jednoj raskrsnici na kojoj je parkirano desetak sličnih vozila. Svaki ćošak je mesto sa koga dolmuši polaza ka različitim mestima.

Šetnja ulicama Kušadasija

Kušadasi u prevodu znači ostrvo golubova. Dobilo je ime po malom ostrvu na kome se i danas nalaze ostaci tvrđave. Najbliža plaža je udaljena dva kilometra. Dolmuši voze turiste po ceni od dve lire. Krenuo sam ka pešačkoj zoni i ugledao natpis pred jednom turističkom agencijom. Pisalo je na ćirilici “Dobrodošli zemljaci”. Iz čiste radoznalosti uđoh i upoznah se sa vlasnikom. Dao mi je velki popust za ulaznicu u akva park Fantasy. Konačno da imam neku korist što sam Srbin.

Centar Kušadasija je dobro sređen. Ulice su pune turista ali se retko, ali zaista retko, mogao čuti naš jezik. Sve fasade su čiste i stilski dekorisane. Jedan prodavac je hteo da mi naplati što fotografišem njegovu tezgu za prodaju razglednica i ratluka. Samo sam se nasmejao i otišao. Zgrada policije je jedna od najlepših u gradu. Prošetao sam se do luke u kojoj je bio usidren ogroman kruzer.

Obala

Usidreno je na desetine prelepih jedrenjaka koji se mogu iznajmiti za razgledanje okoline. U blizini je tvrđava na koju je ulaz besplatan. Vredi videti i Ataturkov spomenik koji se nalazi na obližnjem brdu. U povratku, u centru grada sam prošao kroz uske uličice prepune radnjica sa suvenirima. Zbog velike konkurencije su cene bile veoma niske. Uz samo more je izgrađeno prostrano šetalište idesetine hotela svih kategorija koje razdvaja ulica.

Prodavnice su pune tekstilne robe. Iz čiste radoznalosti sam pitao jednog prodavca za cenu polo majce. Tražio je 40 lira. Nasmejao sam se, nakon čega je izustio rečenicu koju sam čuo bezbroj puta u Indiji, a glasi “koliko nudiš”. Rekoh mu “nudim pet lira”. Pristao je kao iz topa ali sam ipak odlučio da ne kupim. Ukoliko želite da posetite tursko kupatilo potražite Belediye Hamami. Ulaz je oko 30 lira ali je vredno svake pare.

Nacionalni park Mili

U turističkoj kancelariji Selčuka mi je preporučeno da posetim Nacionalni park Mili na čijim plažama, za razliku od javnih, nema velikih gužvi. Udaljen je od Kušadasija četrdesetak kilometara. Dolmuši (busevi) voze po ceni od 6 lira. Imao sam sreće pa nisam dugo čekao na polazak. Vožnja je trajala skoro sat vremena. Put uglavnom vozi uz more. Sva naselja su uglavnom nedavno izgrađena. Ulaz u park se plaća 10 lira.

Plaže su peščane i prilično puste najviše zbog činjenice da se ulaz plaća. More je predivno. Neko vreme sam sedeo u hladu četinara. Bilo je stranih turista ali i turskih porodica. Tačno se mogla videti razlika između porodice koja živi u Nemačkoj i one u zemlji rođenja. Članovi ove prve su se kupali, igrali igrice dok se sa druge strane samo muškarac sa malom decom kupao dok su žene obučene sedele na peškirima.

Dolmuši za Kušadasi polaze na svakih 15-20 minuta.

Pogledajte fotopis Kušadasija