pon09012014

Last update06:00:00 AM GMT

O autoru i sajtu | FAQ - Česta pitanja | Kontakt

Kapadokija, igrarija prirode

Tekst i fotografije: Miroslav Golubović

Kapadokija je jedna od najpoznatijih i najneobičnijih regija Turske. Okružuju je tri vulkanske planine Ersijez (Erciyes), Guldag (Gulludag) i Hasandag. Tokom nekoliko miliona godina su uz pomoć lave iz pomenutih vulkana jaki vetrovi i kiše stvorili izgled kakav Kapadokija ima i danas. Ljudi su masovno živeli u neobičnim kućama koje je priroda stvorila. Neke doline podsećaju na dimnjake, neke na muške polne organe, a neke na stalaktite. Najpoznatiji gradovi su Goreme, Avanos, Učišar, Urgup i Mustafpaša.

Hostel u steni neobičnog oblika

Bus nas je dovezao na autobusku stanicu. Turistička kancelarija Goremea je bila još uvek otvorena pa sam dobio veoma važne i korisne informacije. Na zidu je bio spisak jeftinog smeštaja sa slikama pa sam izabrao isti koji sam video dan ranije na netu. Službenik je pozvao hostel i za tri minuta je vlasnik došao po mene.

Hostel u KapadokijiJasin (Yassin) je simpatičan lik koji je nasledio određenu sumu novca, na konto istog podigao kredit i kupio jednu neobičnu stenu koju je pretvorio u hostel. Nalazi se na 150 metara od stanice, na odličnom mestu. Ima 11 soba. Ponudio mi je osmokrevetnu i jednokrevetnu. Cena u prvoj je 12 YTL, a u drugoj 22 sa doručkom.

Do jednokrevetne se prolazi kroz celu kuću. Neke sobe nemaju prozore, a visina istih prelazi jedva 150 centimetara. Moja se nalazila na najvišem delu stene i imala je mali prozorčić. Sem kreveta mogao je još da stane samo kofer. Oduševio sam se idejom da spavam kao Kamenko i Kremenko u kamenoj kući te sam iznajmio sobu. Zajedničko kupatilo je čisto i odlično sređeno.

Upoznao sam nekoliko divnih ljudi sa kojima sam uživao na terasi pod ogromnim grozdovima. Prosto sam se preporodio zbog temperature koja preko dana nije prelazila trideseti podeok. Gostima hostela je na raspolaganju kuhinja kao i besplatan internet. Jasin mi je savetovao da sam obilazim regiju i predložio rute.

Goreme, središte Kapadokije

Glavna ulica u Goremea je prepuna restorana sa divnim baštama i prodavnicama sa suvenirima. Cene su uglavnom pristupačne samo nije bilo puno turista iako je bio početak jula. Ponuda smeštaja svih kategorija je velika. Ima nekoliko prelepih privatnih hotela sa pet zvezdica. Mesto je prosto magično i trenutno me je opčinilo.

Sledećeg jutra sam se uputio u takozvani muzej na otvorenom. Udaljen je od centra Goremea oko dva kilometara. Tek sam sada, po danu, moga da vidim koliko je regija velika i lepa. Tih veličanstvenih stena ima na hiljade. Prosto je neverovatno šta je priroda stvorila. Pre ulaska u kompleks je veliki prostor sa tezgama na kojima se prodaju prelepi suveniri. I ovde je potrebno cenkanje te je izbor mnogo veći nego u samom gradu.

Muzej na otvorenom

Muzej na otvorenom (Open Air Museum, 12 lira ulaz) posetite u ranim prepodnevnim satima pre nego što dođu velike grupe turista. Sačuvane su crkve, kapale i manastiri uklesani u stenama neobičnog oblika nastale u najvećem broju između IX i XII veka. U mnogima su freske izbledele te je zabranjena upotreba blica prilikom fotografisanja.

Muzej na otvorenom, KapadokijaIspred svake crkve je tabla sa imenom i kraćim opisom. Obavezno vidite Tamnu crkvu (Karanslik Kilise) za koju se plaća ulaz dodatnih 6 lira. Dobila je ime po vrlo maloj svetlosti koja jedva dopire kroz prozore. Sačuvane su brojne freske koje opravdavaju dodatan novac. Videćete i Kapele Svete Katarine i Barbare i mnoge druge neobične objekte. Sa druge strane litice postoje neobične uvale u kojima se verovatno i danas kriju ptice. Po izlasku iz muzeja sam se popeo malom utabanom stazicom na obližnje brdo sa koga je na Goreme dlanu ali i na nekoliko kvadratnih kilometara neobičnih stena.

Šetnja dolinom golubova

Vratio sam se u hostel oko dva sata. Jeo sam kebap u lokalnom restoranu, malko se odmorio. U hostelu sam upoznao australijanku Melani koja radi kao turistički vodič. Nekoliko meseci ranije je vodila grupe po Japanu, Kini, Rusiji i Tajlandu. Rešila je da se odmori u Evropi te je počela od Turske. U Goreme je svratila na dva, a ostala deset dana. Predložila mi je stazu Golubova (Pegauns valey). Zapravo ima desetak ruta koje se preporučuju turistima, a ova je jedna od najinteresantnijih. Posle samo 500 metara od centra se završava naseljeni deo. Staza ide uz rečicu a svuda naokolo su ogromne stene koje podsećaju na penise.

Dolina golubova, KapadokijaNa žalost nema obeleženih tabli pa se možete lako, na trenutke, izgubiti. Ljudi se retko sreću. Pola sata sam sam išao pravo pa malo desno, pa levo po principu „eci peci pec“ i tako stigao do mestašca pod imenom Učišar (Uchisar). Na samom ulazu u mesto je luksuzan risort sa koga se pruža prelep pogled na celu Kapadokiju.

Prizor je sličan onom u Velikom kanjonu po boji stena. Nađoh stazu koja se odvaja od glavnog puta i naleteh na jedan privatan posed u kome se iznajmljuju sobe. Gazdarica je verovatno mislila da sam jedan od gostiju pa me je pozvala na tek pripremljen roštilj. Oduševio sam se dvorištem i vinovom lozom pod čije su grane podmetnuti štapovi kako se ne bi polomile pod teretom grožđa. Sobe su kao i moja, u steni te sam video da se kraj jedne odvaja veoma strma stazica ka dolini.

Učišar, kupolaste stene

Spustih se uz pomoć žice koja je privezana za stene i ugledah novi, još upečatljiviji prizor od predhodnog. Ove stene se razlikuju od onih iz Goremea ili doline Golubova. Ove su kupaste te su prozori nepravilnog oblika. U nekima od njih su sačuvani crteži stari preko hiljadu godina dok su neke naseljene. Sunce je počelo da zalazi pa je stvorilo neverovatne kolorite koji su još više istakli ova čuda prirode. Nađoh glavni put kraj koga su tezge sa suvenirima. Prodavac je zadovoljno trljao ruke jer je upravo prošla grupa nemačkih turista. Čak je pristao da me slika. Pričao mi je o mestu iako nisam tražio. Pokazao mi je pravac u kome treba da nastavim obilazak Učišara.

Ucisar, KapadokijaProšao sam pored hotela 1001. Noć i ušao u predivno dvorište restorana u kome su se lokalci veselili. Svirali su na tradicionalnim instrumentima i pevali. Predivno iskustvo. Izađoh na glavni put i polako krenuh ka mestu u kome sam smešten. Naleteh na vidikovac kraj koga su bila parkirana brojna vozila. Iz jednog on njih čuh hrvatski jezik. Majka i ćerka, koje žive u Minhenu su došli u Kapadokiju na poziv njenog šefa.

Oduševljene su gostoprimstvom. Upoznao sam i par iz Vroclava. Oni su kolima došli u Tursku te su usput posetili Novi Sad i Beograd. Njena majka je u glavnom gradu Srbije rođena ali je odrasla u Poljskoj. Fotografije sa same ivice su fantastične kao i te neobične stene. Zalazak sunca je bio još lepši nego onaj u Aleksandriji. Kako sam prilazio Srbiji tako je odsjaj zalaska sunca bio sve jači.

Promena plana

Pala mi je na pamet ideja da umesto tri, u Goremeu ostanem dva dana te sledeće noći autobusom odem u Efes jer sam čuo da je mesto vredno posete. U turističkoj agenciji su mi rekli da mogu noćnim autobusom preko Izmira da stignem do Selčuka. Na brzinu sam odlučio da celo putovanje malo zakomplikujem jer sam shvatio da mogu i kući da se odmaram iako je Goreme stvoreno za relaksaciju. Kartu sam platio 45 turskih lira.

Dolina, Kapadokija

Veče je bilo divno iako nije bilo puno turista. Nekoliko pećina je osvetljeno te je ambijent poseban. U pešačkoj zoni sam u lokalnoj piceriji jeo specijalitet, picu, koja nije okrugla već je pravougaonog oblika. Prelivena je nekom vrstom mlevenog mesa. Ukus je bio odličan ali sam sledećeg dana u popodnevnim satima imao ozbiljnih problema sa stomakom. No, veče sam proveo u hostelu sa domaćinom i gošćama. Zabavljali smo se do ranih jutarnjih časova.

Naporna šetnja do Crvene doline

Cela promena plana je značila da moram poslednji dan da obiđem sve što sam planirao u dva dana. Već u devet sati sam po predlogu vlasnika hostela krenuo u veliku pešačku turu. Pohitao sam ka već pomenutom otvorenom muzeju. Ugledao sam farmu konja. Životinje su prelepe i čiste. Imanje je jednim delom oivičeno stenama te možete jahati konje u idiličnom prostoru ili pak ih iznajmiti za obilazak regije.

Panorama KapadokijeTeška srca sam se rastao od njih i nastavio put dalje. Posle kamping centra Kaya sam skrenuo levo i ušao u dolinu. Posle stotinka metara veoma strmog puta sam ugledao stabla kajsije. Nisu bila u potpunosti obrana iako su plodovi bili zreli. To mi je bio sjajan doručak! Naleteh na prodavca osušenog voća kod koga sam kupio još kasjija ali osušenih. Dosta meštana obrađuje svoje posede koji su u potpunosti okruženi stenama.

Jednom starijem gospodinu sam pomogao da prenese ogromne gajbice sa kajsijama do kola koje vuče konj. Točkovi su drveni, a čitava konstrukcija je pred raspadom. To ne sprečava vrednog meštanina da po ceo dan radi. Pri rastanku me je nagradio kesom velikih, slatkih kajsija Pronašao sam put ka Crvenoj dolini (Red valley). Ne zaboravite da sa sobom ponesete barem tri litre vode jer nema prodavnica usput. Nađe se po neka tezgica ali je tu voda pet eura. Obišao sam nekoliko dolina.

Povratak u Goreme

Povratak u Goreme je bio naporan jer sam barem šest kilometara pešačio putevima na kojima nije bilo hlada. Mislim da je dobra ideja da se makar jedan dan iznajmi bicikl ili još bolje motocikl. Postoji i opcija da izaberete neku od pet celodnevinih tura koje obuhvataju nekoliko lokacija. Cene se kreću od 30 lira pa naviše. Ukoliko imate novca vozite se balonom. Verujem da je u popodnevnim satima vožnja najbolja.

Goreme je savršeno mesto. Izbor smeštaja je odličan te će gosti svih platežnih mogućnosti pronaći nešto za sebe. Risortovi su ogromni Jedan na fasadi zgrade duge šezdesetak metara ima ogromne fontane.

Restorana sa romantičnim baštama ima zaista mnogo. Za ručak ili večeru ćete u proseku platiti 16 lira (osam evra) po osobi. Možete da obradujete sebe i vaše prijatelje kupovinom nekog suvenira u jednom od mnogobrojnih šopova. Cene za iste proizvode se drastično razlikuju te nemojte kupovati odmah sve već obiđite nekoliko radnji.

Noćni bus za Izmir

Plan je bio da noćnim autobusom odem do Izmira pa minibusom da nastavim do Selčuka. Preostalih dva sata do polaska autobusa sam ostavio za još jednu večeru u restoranu. Međutim osetio sam veliki bol u stomaku. Možda su mi kajsije došle glave ili pak ručak. Popio sam nešto protiv bolova te mi je nekoliko sati kasnije bilo znatno bolje.
Autobus nije kasnio ni minut. Vozač je prilikom ulaska u stanicu morao da sačeka da radnici pokupe prosute kajsije po peronu. Nećete verovati koliko su gajbica ugurali u donji deo autobusa.

Verovatno dobijaju znatnu naknadu za prevoz voća ali i povrća. Moj autobus je došao pun paradajza. Ali sve to nikako ne može baciti i najmanju senku na uslugu i tačnost. Dobili smo obaveštenje kada i gde će biti napravljene pause, posluženi smo sokovima, koka kolom, kafom, čajevima, a čak su podeljene i slušalice kako bi se nesmetano pratio televizijski program koji se emituje u realnom vremenu. Udarna vest je bio oružani napad na američki konzulat u Istanbulu.

Pogledajte fotopis Kapadokije

Najnoviji putopisi

Desetak sati u Minhenu Desetak sati u Minhenu Minhen je bio prvi grad koji sam posetio na svom prvom putovanju, sa... More detail
Meskita, džamija - katedrala u Kordobi Meskita, džamija - katedrala u Kordobi Za vreme vladavine Mavara, u periodu od VIII do XIV veka je u većem... More detail
Manastir Hristovog reda u Tomaru Manastir Hristovog reda u Tomaru Portugalski vitez Gualdim Pais je 1162. godine osnovao manastir u To... More detail
Kolombo, veliki grad za veliko izbegavanje Kolombo, veliki grad za veliko izbegavanje Kolombo je najveći grad Šri Lanke sa šest miliona stanovnika. I na ... More detail
Kadiz, najstariji grad na Iberijskom poluostrvu Kadiz, najstariji grad na Iberijskom poluostrvu Kadiz, sa postojanjem dugim više do tri hiljade godina je najstariji ... More detail