Tekst i fotografije: Miroslav Golubović

Skoro na svakom ćošku u Čang Meiu imate na raspolaganju ponude za neki izlet. Opcija je puno; od posete Čang Raia (Chiang Rai), Mjanmara, Laosa, preko raznih farmi do centra za slonove. Nekoliko puta sam gledao na televiziji slonove kako crtaju surlama. Agencije traže oko 1000 bata za dnevnu ekskurziju. To mi je bilo mnogo pa sam rešio sam da odem redovnom autobuskom linijom.

Odlazak busom u Lampang

Izašao sam na ulicu Čaroen Muang (Charoen Muang) i krenuo u pravcu železničke stanice. Pitao sam jednog čoveka koji je nešto iznosio iz automobila za put do autobuske stanice. Rekao mi je da udaljena oko tri kilometara te da treba da idem sa crvenim pick-up-om koji se koristi kao gradski prevoz.

Dodao je da on ide ka stanici za pet minuta pa mogu da krenem sa njim. Tako je i bilo. Lik se zove Toi. Bavi se trgovinom. Odvezao me je do same stanice i pomogao mi da kupim kartu. Autobusi ka Lampangu idu na svakih sat vremena pa sam morao malo da čekam. Karta u jednom pravcu je 45 bata.

Klimatizovan autobus je krenuo na vreme. Autoput je odličan, brzo se vozi i nema gužvi. Naglasio sam vozaču da želim da siđem kod centra za slonove. Posle 45 minuta vožnje smo stigli do skretanja za centar. Tu nema zvanične stanice već busevi staju po potrebi.

Prihvatni centar za slonove

Oko 500 metara dalje sam kupio ulaznicu od 250 bata. Na svakih 15 minuta minubus na struju prevozi posetioce do samog centra. Izašao sam ispred prodavnice suvenira i uputio se ka tribinama. Pošto je bilo sat vremena do predstave prošetao sam se celim parkom. Ima nekoliko ogromnih ograđenih i pokrivenih površina u kojima borave slonovi.

S obzirom da je ovo prihvatni centar za slonove ima dosta bolesnih životinja koje su se rodile hendikepirane ili su ranjene prilikom krivolova. Tako se mogu videti veoma tužni prizori. Ipak, mnogo je više srećnih slonova koji su ozdravili.

Sa zadovoljstvom, na svojim leđima, nose punačke turiste iz Evrope. Zato ih njihovi nadgledači stalno nagrađuju hranom. Video sam mladunče koje se nije odvajalo od majke. Stalno se vrtelo oko nogu ali pravim čudom ga mamica-slonica nije ni jednom zgazila. Ipak, svi znamo za onu; “Slone jedan....”

Dvadesetak minuta pre predstave su se slonovi sjurili u jezero, na kupanje. Na leđima su im bili volonteri koji su se zajedno sa svojim ljubimcima po malo brčkali u vodi. Slonovi su bili prezadovoljni i spremni za predstavu. Bilo je tridesetak ljudi u publici, uglavnom stranaca.

Slonovi slikari

Slonove su tokom predstave vodili lokalni treneri ali i volonteri. Počela je predstavljanjem učesnika. Svaki se slon pomenom njegovog imena poklonio publici. Svirali su, igrali i na kraju crtali. Sa četkom za farbanje ograde su uz pomoć trenera koji je umakao četku u farbu slikali cveće ili slonove.

Stvarno su dobri. Savršeni. Na kraju su su svi skupili da se slikaju i dobiju nagradu u vidu hrane. Nisam znao da su im surle toliko funkcionalne. Kupio sam veliko pakovanje hrane. Kada su to videli, slonovi su došli do ograde i počeli vrhovima surli da me pozivaju. Dao sam po jedan komad svakom ali je samo jedan pojeo odmah. Ostala dvojca su “štekovali” trsku pod vrat i odmah tražili još. Surla je kao usisivač od nekoliko hiljada vati snage.

Predivne su životinje. Odrasli dnevno mogu da pojedu i do 100 kg hrane. Teška srca sam se rastao od njih i krenuo ka izlazu.

U povratku sam imao sreću da je autobus, na glavnom putu, odmah naišao pa sam za samo 45 minuta bio u Čang Meiu. Pre skretanja za stanicu sa glavnog puta sam video ogroman shoping mall te sam se uputio ka njemu. Izboro deće i obuće za male novce je ogroman. Za samo tri eura možete da kupite majce koje su u Srbiji pet puta skuplje. U takvim šoping molovima kojih ima u svim većim mestima kupuje srednja klasa ali i mnogobrojni stranci i turisti.

Pogledajte fotopis centra za slonove na Tajlandu