Tekst i fotografije: Miroslav Golubović

Da mi je neko rekao da ću jednog dana maziti mladunče tigra verovatno bih klumnuo glavom, ali da ću se igrati sa odraslom tigricom od sto i kusur kila kao sa običnom mačkom, rekao bih mu da je lud. Hram tigrova je osnovan 1994. godine tako što je jedan monarh počeo da se brine o tigriću koji je uspeo da pobegne od krivolovaca. Njegova majka nije bila te sreće....

Dolazak u hram tigrova

Prijavio sam se na recepciji gest hausa (pansiona) za turu do hrama tigrova. Uključuje samo prevoz (iz Kančanaburija) u iznosu od 130 bata. Ako idete busom, nađite liniju za Sai Yok. U početku sam bio jedini putnik ali je kasnije ušlo još turista. Stigli smo za 35 minuta. Cela oblast je stenovita. Završetak puta je na parkingu pored koga je napravljen gift shop, biletarnica i toaleti. Karta je 500 bata.

O hramu tigrova sam čuo na kanalu Animal Planet. Stalno se emitovao kratak prilog o brizi tigrova na Tajlandu. Hram tigrova Pa Lungta je osnovao simpatični monarh tako što su stanovnici obližnjeg sela doneli mladunče tigra čiju su majku lovokradice ubili. Odmah su počeli da se brinu o tigriću, a vremenom su ljudi dovodili nove tigrove ali i druge životinje. Bilo je uspona i padova. Jedna tigrica je uginula posle samo nekoliko meseci jer je bila teško bolesna.

Uspeh monarha da nađu novac

Uz pomoć raznih donacija monarh Ačarn Pusit (Acharn Phusit) je počeo da realizuje ozbiljan projekat. I dan danas se mogu čuti komentari da se tigrovi drogiraju kako bi bili mirni. Mislim da to nije istina. Trik je u tome da ih oni ujutru toliko nahrane da im hrana nije potrebna nekoliko sati ali i činjenica je da oni nisu odrasli u divljini gde im se razvijaju instinkti za preživljavanje već sa ljudima koji su se stalno brinuli o njima.

Ipak, ništa se ne prepušta slučaju pa se tigrovi ne kreću poputno slobodno. Uz svakog tigra je makar jedan čuvar te oni vode računa o tome koje životinje smeju da se susretnu, a koje se moraju držati podalje jedna od drugih. I tu je pristurna borba za teritoriju ali i za ženke.

Odrasli tigrovi pitomi kao mačke...

Došao sam do nadstrešnice pod kojom je napravljeno malo uzvišenje predviđeno za slikanje sa tigrovima. Tigrica je legla, isteglila se koliko je mogla, i klimnula glavom čuvaru da pusti turiste da se slikaju sa njom. Mnogi, pa i ja, su bili pomalo skeptični ali i uplašeni. Rečeno je da možemo da legnemo celom dužinom na tigricu. Ona je uživala. A i mi.

Volonterka je slikala aparatima posetilaca nezaboravne prizore sa tigricom. Uskoro su stigli tigrići tri meseca stari. Rečeno nam je da smemo da ih mazimo ali sa daljine jer mogu da manu šapama i povrede bilo koga. Tigrići su bili super.

Prihvatilište za druge životinje

Mnoge životinje, sem naravno tigrova, se slobodno kreću vrtom. Neverovatno je koliko su slobodne i pitome jer su isto, kao i tigrovi, odrasli sa ljudima. Svi imaju svoje štale i kućice ali vole da se brčkaju u jezercetu i valjaju u blatu. Iz daljine se mogu posmatrati paunovi i petlovi. Jeleni su se borili, verovatno za ženku, a svinje uživale u popodnevnom odmoru u kaljuzi.

Na uzvišenju se nalazi hram Pa Langta Bua Janasampano (Wat Pa Lunagta Bua Yannasampanno) koji je osnovao monarh Ačarn Pusit (Abbot Phra Acharn Phusit (Chan) Kanthitharo). Hram se ne ističe bilo kakvim arhitektonskim podvigom. Naprotiv, građevina je jednostavna ali sasvim dovoljna jer su tigrovi ti koji daju posebnost celom mestu.

Ostrvo tigrova

Cena ulaznice je veoma visoka, 500 bata (11€) ali se čini da se novac ulaže na pravi način. Napravljeno je ostrvo tigrova kao i nekoliko predivnih fontana u kojima se brčkaju ove divne životinje. Jedna ženka se mirno kupala dok nije osetila miris svog mladunčeta koji je bio na bedemu. Nije skidala pogled sa njega i verovatno bi svašta uradila da je mogla da iskoči iz ograđenog, ukopanog prostora.

Svi turisti su navalili da se slikaju sa čovekom najzaslužnijim za postojanje ovog hrama, monarhom Ačarn Pusitom. Mrzelo ga je da se slika baš sa svima pa je ubrzo otišao. Vodio je sa sobom najvećeg tigra. Dok je trajalao slikanje radnici su bacili hranu na glavni put pa su se skoro sve životinje sjatile kako bi jele. Posle samo pet minuta je asvalt bio potpuno čist.

Postoji nekoliko udruženja životinja koje tvrde da se tigrovi u ovom hramu drogiraju lekovima kako bi bili mirni. Takođe navode da se i novac od prodaje karata troši neplanski. Planovi za budućnost su veliki, a nama ostaje da vidimo da li će se ostvariti. Znao sam za te navode i ranije, za kljukanje lekovima pa sam posmatrao tigrove. Nisu mi delovali usporeno ili omamljeno. To je moje subjektivno mišljenje. U svakom slučaju vam predlažem da svratite i na kratko se poigrate sa ovim divnim, divljim mačkicama.

Pogledajte fotopis hrama tigrova