Tekst i fotografije: Miroslav Golubović

Čang Mei (Chiang Mai) na tajlandskom jeziku znači “novi grad”. Sa milion i po stanovnika je drugi po veličini u Tajlandu ali gužvi skoro da nema. Stari deo grada je napravljen pre 700 godina kao utvrđenje za odbranu od Burmana. Uz visok odbranbeni zid su iskopani kanali koji su stvarali probleme napadačima. Danas su ti kanali ispunjeni vodom pa fontane daju poseban vizuelan ton. Grad se nalazi na severozapadu zemlje, blizu tromeđe sa Mjanmarom i Laosom.

Voz iz Bangkoka do Čang Meia

Malo sam se razočarao u vozu na liniji Bangkok – Čing Mei. Princip je isti kao u Indiji "jedan vagon, jedan kupe" pa je svaki krevet odvojen samo zavesom od staze koja ide sredinom. Prvih nekoliko sati sam sedeo i pričao sa jednom starijom ženom. Radi u nekoj državnoj instituciji. Plaši se da ide autobusom jer su, kako kaže, nesigurni.

Oko 22h je prošao kondukter i svakom putniku namestio krevet sa čistom posteljinom. Klima je odlično radila, čak i previše. Buka u vagonu je bila suviše velika. Spavao sam sa antifonima za uši protiv buke ali su točkovi bili preglasni. Voz se stalno tresao, čak i više nego na “brzim” prugama Srbije.

Stigao je tačno na vreme. Dan ranije sam preko Skajpa pozvao Ben guest house koji sam našao preko Wikitravel-a i najavio se. Rečeno mi je da će me neko sačekati na stanici. Tako je i bilo. Besplatna vožnja rikšom (dobija se ukoliko ostajete najmanje dve noći u tom hostelu) je trajala tri minuta.

Smeštaj u Ben gest hausu

Ben guest house je na prvi pogled izgledao simpatično. Svi su još uvek spavali. Dobio sam sobu za 250 bata koja je bila pristojna. Zidovi su vapili za krečenjem ali je kupatilo bilo čisto. U ovom kao i u drugim smeštajima ovog tipa su cene soba malo niže jer vlasnici računaju da će gosti uzeti makar jednu organizovanu turu. Ima ih deset i koliko sam uspeo da vidim i shvatim, na svih deset destinacija možete samostalno da odete i da prođete makar duplo jeftinije.

Početkom februara, tačnije drugog vikenda, se svake godine održava festival cveća na ulicama Čang Meia. Pošto sam ja bio u toku prve nedelje, radnici su pripremali i donosili ogromne žardinjere. Grad je prelep. Iako je drugi po veličini Čang Mei nema ni upola haosa i gužvi na ulicama kao Bangkok.

Veliki market

Dobio sam od recepcionara minijaturnu mapu. Gest haus je od samog centra udaljen oko 20 minuta pešačenja. U ovom delu grada su uglavnom porodične kuće i po neki luksuzni kompleks. Puno parcela zvrji prazno. Velika pijaca je u blizini. Tezge su velike, prostor između njih dovoljan da se više ljudi mimoiđe, a ponuda hrane, voća i povrća je velika. Cene su znatno niže nego u glavnom gradu. Prodavci su veoma ljubazni i nasmejani.

Obilazak grada

Ulica Čaron Muang (Charoen Muang) spaja centar grada sa železničkom stanicom. Prešao sam reku Mae Nam Ping. Drugi mostovi i objekti su se oslikavali u vodi. Četa policajaca je na kraju mosta vršila kontrolu vozača automobila i motora. Naplaćivali su kazne za nevezivanje pojasa i nenošenje kaciga. Nisu mogli da dišu koliko su imali posla.

Ulice su čiste. Iza mnogobrojnih hramova su veoma skromne kuće pa čak i udžerice. Ispred ulaza u stari deo grada je bila priprema za vašar pa su se postavljale tezge svuda unokolo. Primetio sam puno knjižara i kofi šopova u užem centru grada.

Prelepo je šetati se ovim ulicama. Nisam znao na koju stranu prvo da krenem. U starom gradu ima barem 30 hramova. Teško je reći koji je lepši, značajniji ili stariji. U hramu Pa An je bila neka ceremonija. Nekoliko petlova se šetkalo slobodno po dvorištu pozirajući radoznalim turistima.

Hram Luang

Hram Čedi Luang (Wat Chedi Luang) morate videti. Ovaj hram iz XIV veka je pod zaštitom UNESCO-a. Počeo je da ga gradi je kralj Saen Muang Ma koji je želeo da u njemu položi posmrtne ostatke svoga oca. Gradnja se odužila pa je posle deset godina kralj preminuo ali je radove nastavila njegova udovica. Ni ona za života nije uspela da radove privede kraju. Uspeo je kralj Tilikaradž (Tilikaraj). Sa visinom od 82 metra i bazom od 54, je bio najveća građevina kraljevine Lana (Lanna) koja je tada bila poznata i kao Kraljevina milion pirinčanih polja.

Danas je nemoguće ući u hram jer je znatno oštećen tokom zemljotresa 1545. godine ali su posetiocima dostupne druge građevine, podjednako interesantne. Bilo je puno osnovaca i srednjoškolaca. Momci su me zamolili da im odgovorim na nekoliko pitanja. Jedan je snimao razgovor jer im je za neki školski predmet bio neophodan ovakav intervju. Na solidnom engleskom su me pitali zašto sam došao u njihovu zemlju, šta mi se sviđa, a šta ne, koliko planiram da ostanem i gde idem dalje. Momci su super. Na kraju su me naterali da napravim još jedan krug oko hrama kako bi mi detaljno objasnili sve.

Na ulicama su ljudi nasmejani i, čini se, srećni. Nema velikih gužvi, stresova i zagađenja kao u glavnom gradu. Mnogi stanovnici su, ne samo mene, već sve turiste pozdravljali na ulici srdačnije nego mnoge komšije sa kojima živim u istoj zgradi deset godina.

Nema pravila koliko se osoba može voziti na motoru. Zapravo ima, ali to niko ne poštuje. Rekord je dvoje odraslih i troje dece, ali su svi imali kacige. Posetio sam hramove Chai Kiat, Thung Yu, Si Koet.

Hramovi na svakom ćošku

Hram Pra Sing (Wat Phra Sing) je verovatno najlepši hram u Čang Meiu, jedan od najboljih primera Lanske arhitekture osnovan 1345. godine. Gradnja je završena, predpostavlja se, 1385. godine. Danas su sačuvani svi detalji koji su dodavani tokom vladavina raznih kraljeva. Pod jednom šatrom je ručalo tridesetak mladih monarha.

Hram Suan Dok (Wat Suan Dok) se nalazi van zidina starog grada. Na mapi piše da je udaljen petsto metara, a u stvarnosti je tri puta više. Prošao sam pored gradske bolnice koja je izgledala sasvim pristojno spolja. S druge strane je škola. U tom trenutku su se časovi bili završili pa su studenti krenuli ka svojim uredno parkiranim motornim dvotočkašima.

U hramu Suan Dok je Buda od bronze, star preko 500 godina. Mnogobrojni murali pokazu scene iz predhodnih Budinih života. Hram je podigao Lanski kralj Keu Na u XIV veku. Okrečen je u belo i podseća na velike grobnice.

Vratio sam se u stari deo grada i šetao se besciljno. Sasvim sam slučano stigao do najstarijeg hrama u zidinama starog grada, hrama Chiang Man, koga je podigao kralj Mengrai koji je ujedno i osnivač grada. Zdanje je skoro renovirano pa svi detalji izgledaju savršeno i senzacionalno vredno.

Bazar u Čang Meiu

Jedan momak mi je ponudio slatkiš od meda i žitarica koje je upravo pravio. Nisam mogao da odolim. Ukus je bio savršen pa sam kupio 200g. Podseća na bonžitu. Vratih se na plato pred kojim je kapija starog grada. Sada su na stotinama tezgi bile razne lampe, suveniri, košulje, haljine, minđuše, a uz zid starog grada pedesetak udobnih fotelja. Masaža stopala je toliko relaksirajući i neophodna posle celodnevnog eksploatisanja nogu.

Uveče nije moglo da se hoda od hiljada turista i lokalaca koji su svašta kupovali. Bila je zatvorena glavna ulica, te su se tezge nalazile celom njenom dužinom. Bilo je puno uličnih svirača i zabavljača. Neverovatna atmosfera. Oduševio sam se.

Noćni market

Uveče sam otišao u ulicu Čang Klan (Chang Khlan) u kojoj se svake večeri održava noćni bazar (Night bazaar).

Mislio sam da se održava na malom prostoru. Ceo kvart je podređen noćnoj prodaji koja počinje kada padne mrak, oko 19h u sezoni, pa sve do ponoći. Noćni market je najatraktivniji turistima koji za male pare kupuju suvenire, odeću ali i hranu. U blizini su hramovi Čang Kong (Wat Chang Khond) i Loi Kro (Wat Loi Kroh) po kome nosi naziv ulica u kojoj su skoncentrisani ogromni luksuzni hoteli.

U večernjim satima iz njih izlaze horde starijih turista koji idu u provod. Često se mogu videti, ne samo na ulicama Čang Meiu, već svuda na Tajlandu ali i u svim okolnim zemljama, muškarci iz Evrope ili Amerike u poodmaklim godinama, kako se šetaju sa tajlanđankama koje su jedva punoletne. Jednoj strani je motiv “mlada egzotika” a drugoj, novac.

Noćni provod je fenomenalan. U mnogim kafićima se pušta opšte popularna pop muzika sa MTV-a, koji je veoma populan i slušan na Tajlandu. Mlade tajlanđake su zadužene da privuku mušterije i porade na atmosferi. S obzirom da je te večeri bilo finale Austrailan Open-a svi su gledali tenis.

Obilazak farmi orhideja i leptirova

U Čang Meiu možete da ostanete sedam dana i da vam ne bude dosadno. Trećeg ujedno i poslednjeg dana sam otišao do farmi orhideja, zmija i leptirova koje se nalaze van grada. Opet nisam hteo da uzimam aranžman. Recepcionar mi je nevoljno pomogao sa informacijama jer hotel ostvaruje prihode zahvaljujući procentu koji dobijaju ukoliko prodaju aranžmane svojim gostima.

Otišao sam do centra, prešao most i skrenuo u prvu ulicu desno. Tu je skup nekoliko cvećara, uz reku, kraj kojih je stanica za prevoz. Kamioneti u koje može da se nagura petnestak ljudi voze po ceni 20 bata, s tim što vozači često traže i više od stranaca. Ta vozila su crvene i žute boje i zovu se Songtu (Songthaew). Vožnja je trajala pola sata. Putnici su stalno ulazili i izlazili.

Farma leptirova

Kada sam stigao do odredišta, uzeo sam moto-rikšu. Pogodio sam se za 30 bata za nekoliko sati. Ovo je običan motor koji ima dodat deo sa strane za još nekoliko putnika. Prvo me je odvezao do farme orhideja u kojoj ima stotine različitih vrsta. Možda je polovina procvetala. Potom smo otišli do farme leptirova.

Prostorije su velike, zaštićene visećim lancima kako leptirovi ne bi pobegli. Na kraju sam video još farmu orhideja. jer je na farmi zmija sledeća predstava bila tek za dva sata.
U blizini je i ranč sa tigrovima. Nisam tamo otišao zbog toga jer mi je u planu bila poseta Hramu tigrova u okolini Kančanaburija. U povratku sam brzo našao prevoz nazad za Čang Mei. I ovaj put je puno ljudi ulazilo i izlazilo iz vozila i radoznalo zurilo u mene.

Odlazak vozom u Ajutaju, nekadašnju prestonicu Siama

Polako sam se vratio u gest haus, uzeo stvari i krenuo ka železničkoj stanici. Sreo sam Australijanca, šezdesetak godina starog, koji je proveo šest meseci na putu: tri u Evropi i tri u Aziji. Platio je samo 900€ preko British Airways-a kartu iz Sidneja do Londona, povrantnu do Atine, pa do Bangkoka, Singapura i nazad do Sidneja. Kod nas bi cena bila barem 1800€.

Uputio sam se vozom u Ajutaju, nekadašnju prestonicu Sijama, udaljenu oko 500km. Noćni voz do Bangkoka putuje oko deset sati, a dva manje do moje destinacije. Situacija u vozu je bila ista kao i u dolasku s tim što je bilo znatno hladnije. Smrznuo sam se od prejake klime.

Čang Mei nikako ne smete da propustite ako se nađete na Tajlandu. Lepo je provesti desetak dana na ostrvima ali ipak treba odvojiti nekoliko dana za jahanje na slonovima i upoznavanju kulture ove divne nacije.

Pogledajte fotopis Čang Meia