Tekst i fotografije: Miroslav Golubović

Zemlje Skandinavije imaju najviši standard u Evropi pa su samim tim i cene raznih usluga veoma visoke čak i za stanovnike zapadne Evrope. Već posle nekoliko sati se zaboravlja na skupoću pa su restorani, muzeji i prodavnice suvenira puni turista. Niko bekpekere ne može da spreči da uz vino kupljeno u lokalnoj prodavnici na nekom diskretnom mestu uz odabrano društvo iz celog sveta provedu vesele trenutke koje će pamtiti celoga života

Noćni voz iz Berlina preko Malmea

Hiljadu kilometara je udeljen glavni grad Švedske od Berlina. Nisam ni pomislio da će put do Malmea biti zanimiljiv. Predpostavljao sam da voz ide preko Hamburga kopnom, međutim u Roštoku je kompozicija od četiri vagona ukrcana na brod. To sam shvatio kada sam se usred noći probudio i kroz prozor ugledao vagon sa ogromnim industrijskim balvanima. Nakon iskrcavanja u mestu Treleborg, velike švedske luke, put do Malmea na šinama traje pola sata.

Mislio sam da je mala mogućnost da presednem na sledeći voz ka glavnom gradu u roku od tri minuta, ali me je odlična organizacija i tačnost švedske železnice prijatno iznenadila. Putovao sam Inter city vozom oko pet sati do Stokholma i to je bio možda najdosadniji period na celom putovanju. Voz je bio prazan, a ulice gradova kroz koje se prolazi puste. Dolaskom na centralnu Stokholmsku stanicu shvatio sam da sam u jednom od najznačajnijih gradova Evrope.

Smeštaj kod drugara

Dočekao me je kolega koji studira muziku. Zahvaljujući njegovom gostoprimstvu uštedeo sam puno para. Noć u hostelu iznosi 24 evra. Naselje u kome sam imao prebivalište je udaljeno dvadesetak minuta gradskim vozom od centra. U ovom delu grada žive uglavnom doseljenici iz krajeva bivše Jugoslavije, Afrike i Azije. To je dobar pokazatelj da u skladno uređenoj zemlji mogu živeti ljudi različitih vera i nacija. Cene gradskog prevoza su visoke ali sam i po tom pitanju imao sreću jer je drug našao nečiju izgubljenu mesečnu kartu koja je isticala baš na dan mog odlaska

Obilazak grada

Nakon kraćeg odmora pohitao sam u grad. Ručao sam u odličnoj piceriji gde se cene italijanskih specijaliteta kreću od šest do deset eura. Narednih dana sam shvatio da je ta picerija jeftinija od Mek Donaldsa ili Burger Kinga. Jedne večeri sam ostao zapanjen pred činjenicom da u pometunim restoranima posle 19 časova radi nedovoljan broj ljudi pa nema ko da vraća tacne i čisti stolove. Po haosu koji sam zatekao u Mek Donaldsu sam imao utisak da sam se našao usred snimanja novog Kusturičinog filma.

Zadovoljstvo je šetati se pešačkim zonama i posmatrati ljude. U šali je neko rekao da nije potrebno putovati u Aziju i Afriku da bi videli ljude jer u Stokholmu ima predstavnika svih vera i nacija.

Sam cenar grada je smešten na nekoliko manjih i većih ostrva. Svi smo čuli za švedski standard. Potrebno je nekoliko nedelja i meseci da se to se to zaista oseti ali jedan, od mogu slobodno reći, vernih pokazatelja je i turistička kancelarija. Besplatno se dele kvalitetne brošure (koje se u drugim zemljama naplaćuju do šest eura) i trodimenzionalne karte grada, a za skoro svaki muzej je instaliran kompjuter na kome možete saznati najbrži i najkraći put do njega.

Muzeji u Stokholmu

Djurgarden je ostrvo na kome se nalazi Vasa muzej. Vasa je ime broda koji je neposredno nakon porinuća potonuo. Nezvanični razlog tragedije je prevelika želja kralja Vase da napravi što veći brod. Pred svečani čin promocije ukrcano je hiljade litara vina, puno zlata i mnogih drugih vrednosti. Sve je to sa jos stotinak putnika završilo na dnu mora. Sredinom sedamdesetih godina prošlog veka specijalnim mašinama je izvađen brod iz mora. Nakon dugog postupka čišćenja od morskog taloga dostupan je turistima u diskretno osvetljenoj hali. Prigušeno svetlo ne dozvoljava da se već propalo drvo ošteti.

U neposrednoj blizini je Nordijski muzej sa dragocenim kolekcijama slika, nošnji i drugih obležja šveđana do današnjih dana i neka vrsta etno sela pod nazivom Skansen. Cilj je da se turistima i stanovnicima Švedske dočara ambijent od pre nekoliko stotina godina. Sve kućice su ispunjene radnjama ili radionicama zanatlija koji su zahvaljujići današnjoj savremenoj tehnologiji izgubili posao. Posebno mi je zanimljiv mali muzej duvana iako nisam pušač.

Prikazani su razni propagandni materijali kao rešenja za promociju duvana. Video sam najveću cigaru na svetu dužine od 5,6 metara. Preko puta Skansena je zabavni park. Mali brodovi kapaciteta do sto putnika su sastavni deo gradskog prevoza. Tako sam stigao do Skeppsholmen ostrva na kome su smešteni muzeji arhitekture i moderne umetnosti. Imao sam sreću da je tog dana bio dozvoljen besplatan ulaz u sve muzeje čiji je vlasnik država.

Šetnja ulicama i trgovima Stokholma

Pošto muzeji rade do 18h preporučejem u večernjim satima da se šetate mnogobrojnim stazama uz more. Ukoliko želite da kupite nešto bićete u velikoj dilemi jer u centru grada postoji na desetine ogromnih trgovinskih centara. Uglavnom su svi međusobno povezani podzemnim prolazima pa tako jedan dan možete provesti u radnjama, a da ne vidite svetlost dana. Jedno prepodne sam iskoritio za posetu Prirodnjačkom muzeju. Ulaz je bio besplatan ali ukoliko želite da vidite zaseban deo pod nazivom Kosmonava koji čini neobična bioskopska sala izdvojićete oko 70 švedskih kruna.

Razlikuje se od običnih bioskopa po tome što se projekcije filmova reflektuju ne samo na zidu ispred vas nego i na plafonu i bočnim zidovima. Svi filmovi sa repertora su posvećeni očuvanju prirode. Gledao sam ostvarenje pod naziv Korali i imao sam utisak da se nalazim nekoliko hiljada metara pod morem. Zvuk dolazi sa svih strana i sa raznim efektima čine nezaboravan doživljaj. Sem pomenutih atrakcija obišao sam Nobelov muzej, Gradsku kuću u kojoj se svake godine dodeljuju Nobelove nagrade, Kraljevsku palatu, Muzičku akademiju, Nacionalni muzej...

Stokholm je divan i svakako grad za preporuku bez obzira što spada u grupu skupljih gradova starog kontinenta.

Drotningholm zamak

U predgrađu Stokholma nalazi se predivan zamak. Drottning znači kraljica a holm označava malo ostrvo. U prvi dvorac podignut početkom XVI veka se odmah uselila kraljevska porodica, ali je izgoreo u požaru 1661. Početkom XVIII veka se završava obnova, a po naređenju Kralja Gustava Trećeg je 1766. godine napravljeno pozorište koje danas važi za najstarije na svetu u kome se još uvek održavaju pozorišne predstave, baleti i opere.

Ogroman vrt sa brojnim fontanama okružuje zamak. Kapije su napravljene od čistog zlata. Trebate da izdvojite 30 švedskih kruna za posetu palate, a možete videti i Kineski paviljon, stražarski šator, kapelu, te provesti nekoliko sati šetajući vrtom.

Pogledajte fotopis Stokholma