Tekst i fotografije: Miroslav Golubović

Jedna od najbogatijih zemalja Evrope po ekonomskim i prirodnim resursima je Švajcarska. Podeljena na dvadesetšest kantona daje odličan i neobičan primer državnog uređenja u multikulturalnim sredinima. Govore se francuski, nemački i italijanski jezik. Svaki kanton ima svoje, specifične zakone koji su neretko suštinski različiti od zakona drugog kantona.

Odlazak u hostel

S obzirom da je Švajcarska generalno 30 posto skuplja od Austrije koja je početkom 2001. godine uvela euro, onda je odluka švajcaraca da zadrže franak korisna za sve , a najviše za turiste. Švajcarsku vizu sam dobio zahvaljujući pozivnom pismu jedne muzičke organizacije koja organizuje seminare klasične muzike.
Iz Frankfurta sam ICE vozom preko Bazela stigao u Cirih. Pri dolasku na švajcarsku teritoriju carinici su se samo prošetali vozom bez provere putnih isprava.

Pohitao sam u hostel jer osoblje radi samo do 22h nakon čega je nemoguće dobiti krevet. U Cirihu sam pet dana posećivao seminar klasične muzike kod čuvenog francuskog trubača Morisa Andrea, a slobodno vreme sam koristio za obilazak grada i okoline. Smestio sam se u odličan Backpackers Hostel smešten u samom srcu pešačke zone svega nekoliko minuta peške od železničke stanice u ulici Nederdorfštrase. Cena u šestokrevetnoj sobi je 31 franak. Nema puno menjačnica kao recimo u Pragu ali preporučujem da zamenite novac na železničkoj stanici (naravno, u ovlašćenoj menjačnici) jer banke naplaćuju visoku fiksnu proviziju. Za jedan euro se dobija oko 1.5 švajcarskih franaka.

Šetnja ulicama

Fast food je kao i uvek najjeftiniji i ponuda je veoma dobra. Najviše ima turskog kebapa ali na podzemnom nivou železničke stanice, postoji lokal sa odličnom ponudom italijanske hrane. Skoro pola kilograma lazanja sa pečurkama iznosi 8 franaka. Pićem se možete snabdevati u nekom od supermarketa koji se uglavnom nalaze u suterenima ogromnih robnih kuća. Prosto sam se izgubio u jednom kada sam video izbor čokolada čije cene se kreću već od 70 centi. Postoji veliki broj raznih čokoladnih proizvoda koji mogu biti lep, otmen, ali ne i skup poklon. Satovi , čuveni švajcarski noževi, mogu se kupiti gotovo svuda.

Pešačke zone grada se prostiru uz reku Lima (Limmat). Popeo sam se na brdo pod nazivom Lindenhof sa koga se pruža božanstven pogled na stari deo grada kao i na najstariju crkvu Grosminster (Grossmuenster). Ona je simbol grada i preporučujem vam da se popnete na vrh jer pogled na jezero i planine pod snegom u daljini oduzima dah.

Kupanje na jezeru

Stanovnici Ciriha vruće letnje dane provode vozeći se čamcima ali i raznim plutajućim sredstvima po jezeru. Puno je mladih koji se kupaju i sunčaju u parku pod nazivom Arboretum Enge. Na ulicama se može videti puno kabrioleta starih desetak godina koji se koriste samo za sunčane dane. Prema statističkim podacima Švajcarci imaju barem dva automobila po domaćinstvu.

Gotovo na svakoj bezinskoj pumpi može se kupiti polovan auto! Npr. Nissan Mikra sa oštećenim prednjim branikom košta 3900 franaka, a za manje novca se može naći puno dobrih automobila (informacija iz jula 2005). Ukoliko ste ljubitelj muzeja, svakako nećete propustiti neki od dvadesetak muzeja koji su u ponudi. Možete kupiti muzejsku karticu sa kojom je besplatan prevoz u trajanju od 24 i 72 sata po ceni od 15 odnosno 30 franaka.

Povodom dolazećih praznika državnosti Švajcarske (01. avgust) bila je neobična izložba na ulicama u centru Ciriha. Na svakih deset metara bio je postavljen po jedan medved. Razlikovala ih je nacionalna pripadnost, zanimanje , seksualna orijentacija i slično.

Noćni život Ciriha je veoma buran. Ima puno noćnih klubova, diskoteka, ali i otvorenih mesta na kojima do ponoći umešni fank muzičari zabavljaju publiku. U dnevnoj sobi hostela se svake večeri okuplja društvo iz svih krajeva sveta, a uz limenke piva igraju se razne društvene igre, prepričavaju iskustva i doživljaji sa putovanja. Svi se zadržavaju jedan, najviše dva dana u Cirihu.

Vodopadi na Rajni

Tridesetak kilometara severno od Ciriha nalazi se Šafhauzen, mesto u čijoj blizini je reka Rajna svojim širokim tokom stvorila najveće vodopade u Evropi.

Napravio sam malu grešku tako što sam se iz pomenutog mesta lokalnim vozom uputio u pogrešnom pravcu pa sam do vodopada bio prinuđen da pešačim oko pet kilometara što mi je omogućilo da više i duže uživam u neverovatnoj prirodi.

Staze za pešake i bicikliste su razdvojene i ne postoji mogućnost da neko naleti na vas. Vodopadi su široki oko 150 a visoki 23 metara. Pošto voda još uvek nije razložila stene po sredini svog toka, specijalni brodići dovoze turiste na ovo atraktivno mesto. U podnožju vodopada nalaze se restorani i propratni turistički objekti sa kojih možete praviti fotografije i uživati u ovom nesvakidašnjem daru prirode. U svakoj sekundi leti protekne oko 25 hiljada kubika vode. Kako bih to zaista osetio uputio sam se na suprotnu stranu gde je napravljen zamak Laufen. Danas je u njemu hostel, a u neposrednoj blizini su stepenice koje vode do posebnih pećina i improvizovanog vidikovca ispod koga teče razjarena, penušava reka. Neverovatan je osećaj stajati nekoliko metara pred vodopadom.

Blizu zamka je železnička stanica, ali vozovi ne staju posle17h, zbog čega sam morao da odpešačim do sledeće stanice. Do Ciriha sam putovao sat vremena lokalnim vozom.

Bern, Grad medveda

Na ogromnoj i modernoj železničkoj stanici možete da dobijete sve potrebne mape i uzeti bicikl (uz depozit od 20 franaka koji se vraća) i na taj način razgledati grad.

Ovaj srednjevekovni gradić okružen je rekom Are. Krajem XII veka Vojvoda od Zaehringena osnivao je grad koji je dobio ime po životinji koja je prva ubijena u okolini – medvedu. Od tada pa sve do današnjih dana medved je amblem grada. Tokom XVI i XVII veka sazidano je puno interesantnih zgrada u renesansnom stilu. Od 1848. godine Bern je glavni grad Konfederacije. Stotinak metara od železničke stanice je Baren plac kojim dominira Bundeshaus, sedište Švajcarskog parlamenta.

Na platou ispred parlamenta je neobična fontana – vodoskok bez ikakvog znaka raspoznavanja, te vas može propisno iznenaditi i poprskati. Stari deo grada je živopisan i pod zaštitom je UNESCO-a. Na vremenskom tornju (clocktower) iz 1530. godine, svakih sat vremena se na satu odigrava mali performans figura inspirisanih istorijskim ličnostima. Sa Kazino placa, ulica Heren vodi do Minster Katedrale iz 1421. godine koja je napravljena u kasnom gotičkom stilu. Sa vrha tornja visine 100 metara se grad doživljava iz ptičje perspektive. Video sam kuću u kojoj je Albert Ajnštajn živeo nekoliko godina početkom XX veka. Kasnije sam se prošetao do obližnjeg brda sa kojeg se vidi najlepši zalazak sunca, kako kažu stanovnici Berna.

Vozovi ka Cirihu saobraćaju na svakih pola sata i moj povratak je bio više nego zanimljiv. Naime, u blizini Ciriha je došlo do otkazivanja lokomotive i voz je stao. Mnogi su počeli da paniče jer su pomislili da je u pitanju teroristički napad. Jedan momak mi je rekao da su već tri lokomotive otkazale ili se zapalile od početka godine. Bilo je dosta putnika uznemirenih zbog činjenice da gube voz za Budimpeštu, ali su kondukteri javili centrali te je voz čekao. Da mi je neko pričao da se tako nešto može desiti u Švajcarskoj, ne bih poverovao.

Pogledajte fotopis Ciriha