Tekst i fotografije: Miroslav Golubović;

Mnogi, pa do skora i ja, stavljaju u isti koš Indiju i Šri Lanku. To je velika greška! Šri Lanka je i na prvi i na drugi i treći pogled znantno drugačija iako postoje određene sličnosti. Nije nuklerna sila, nema nameru da astronaute šalje na mesec, nema razvijenu IT industriju i novčane rezerve kao Indija. Nema ni približan broj spomenika i značajnih mesta ali ume da čuva i na pravi način koristi to što ima. Ima stare gradove, planine, prelepe plaže i divne ljude koji su prava, neprocenjiva vrednost.

Nisam mogao da verujem da je Šri Lanka toliko lepa i zanimljiva zemlja. Sem prelepih plaža u Unavatuni i Kogalu i ostalim mestima na moru ova prelepa zemlja nudi veliki broj nacionalnih parkova, spektakularne prizore na planinskim predelima i veoma bogatu istoriju sačuvanu u drevnim gradovima poput Polonaruve, Anuradapure i Mihintalea.

Šri Lanka se u medijima poslednjih nekoliko decenija pojavljivala kao zemlja u kojoj je Cunami odneo preko 35 000 života i po građanskom ratu u kome su se Tamilski tigrovi borili za nezavisnost severa zemlje. Početkom 2010. zatekli smo jednu sasvim normalnu zemlju koja ima bogatu ponudu različitih sadržaja za turiste, kako za odmor tako i za obilazak značajnih kulturno istorijskih spomenika od kojih su mnogi pod zaštitom UNESCO-a. Tokom našeg boravka je bila kampanja za predsedničke izbore. Atmosfera je bila napeta sve do izbora. Nije bilo većih incidenata.

Tri nedelje smo proveli na ostvu obilazeći mnoge gradiće i interesantna mesta. Koristili smo isključivo javni gradski prevoz. Vozila su stara ali nasmejana lica saputnika i glasna popularna muzika koja je dolazila sa ogromnih, naknadno ugrađenih, zvučnika su nam uvek mamili osmeh. Za vozače se može reći da su ili mađioničari ili ludaci. Voze nenormalno brzo i rizično ali uvek uspeju da se izvuku iz, naizgled, bezizlaznih situacija koje se mogu doživeti u skoro svim zemljama Azije.

Obilaženje Šri Lanke

Nacionalni avio prevoznik je Sri Lankan Airlines. Relativno novi avioni povezuju Šri Lanku sa tridesetak zemalja Evrope i Azije. Usluga je na visokom nivou kako u samom avionu tako i na aerodromu. Jedini internacionalni aerodrom je Bandaranaike smešten dvadesetak kilometara severno od Kolomba, odnosno 10 južno od Negomba.

Za građane Srbije je potrebna viza koja se kupuje na aerodromu ili on-line. Dozvoljen je boravak u trajanju od 30 dana.

Za putnike koji ne vole da se sami mlataraju autobusom i da sami pronalaze interesantne predele postoji mogućnost iznajmljivanja taksija sa vozačem za broj dana i rutu koja vama odgovara. Na ugovorenu cenu treba dodati iznos kojim ćete častiti vozača i platiti mu smeštaj i hranu.

Pozitivna strana je što tako možete da stanete gde god želite i skoknete do bilo kog mesta. Sa druge strane, moguće je da će cene u hotelima i restoranima u koje vas taksista bude vozio biti veće za njegovu proviziju. Na Šri Lanki još uvek važi pravilo po kome procenat dobija onaj ko dovede gosta, ali ne na uštrb cene smeštaja, već se taj iznos uvećava za 10 ili 15 posto. Isto tako treba proveriti i taksistino znanje Engleskog jezika.

Ukoliko se odlučite da iznajmite taksi, obavezno saznajte sve troškove koji će Vam na kraju biti naplaćeni kako biste izbegli neprijatna iznenađenja. Kasnije smo primetili da na ovaj način zemlju obilaze stariji parovi.

O ratu na Šri Lanki i upozorenjima za turiste

Odmah su nas opčinila nepregledna pirinčana polja, jarko zelene boje. Ljudi su nam se na svakom koraku smešili i trudili se da saznaju od nas odakle dolazimo i šta sve želimo da vidimo. Pripremajući se za obilazak ove teritorijalno male zemlje, smeštene u Indijskom okeanu, sam nailazio na informacije koje su govorile da je putna infrastruktura u veoma lošem stanju, da je zemlja siromašna kao i Indija, te da je nebezbedno kretati se samostalno. Neki turistički agenti u Srbiji i dalje daju pogrešne informacije kako bi naveli turistu da bukira njihovu turu i tako ga odvratili od ideje da samostalno organizuje putovanje.

Rat koji je trajao punih 26 godina, a čiji je cilj bio pravljenje nezavisne države na severu zemlje je okončan u maju 2009. godine pobedom vojske i predsednika Šri Lanke Mahinde Radžapakse (Mahinda Rajapaksa) nad tamilskim pobunjenicima. Time je stavljena tačka na mnoge terorističke napade zahvaljujući kojima je zemlja bila stavljena na listu rizičnih za turiste.

Danas, u januaru 2010. godine je situacija totalno drugačija. Većina puteva je u potpunosti obnovljena. Posledice rata se ne mogu videti na ulicama u većem delu zemlje. Jedino su neizbrisivi tragovi cunamia koji je krajem decembra 2004. godine potpuno uništio južnu i jugozapadnu obalu zemlje. Poginulo je oko tridesetpet hiljada ljudi, a raseljeno je više od pola miliona.

Naša ruta, ukratko

Mogu da zaključim da smo Irina i ja dobro uradili što smo u starti izbegli Kolombo. To je jedina crna tačka, u smislu saobraćajnih gužvi i činjenici da nema šta da se vidi. Aerodrom se nalazi 20 kilometara severno od glavnog grada, a desetak od mesta Negombo iz koga za, svega nekoliko sati, možete da stignete do bilo kog mesta u Zlatnom trouglu koji čine Sigirija (Sigiriya), Anuradapura (Anuradhapura) i Polonaruva (Polonaruwa).

Mi smo preko Kurunegale autobusom stigli do Dambule (Dambulla) koja nam je bila baza za posetu već pomenutih mesta. Prvog dana smo posetili Polonaruvu i Sigiriju, a drugog Mihintale i Anuradpuru. Tri dana smo proveli u Kendiju (Kandy), gradiću u kome se nalazi hram sa Budinim zubom. U okolini je veliki centar za slonove, Pinavela (Pinnawela) kao i prelepa, po mnogo čemu, jedinstvena Botanička bašta. Osamdesetak kilometara jugoistočno je Nuvara Elija (Nuwara Eliya), mestašce na 1920 m nadmorske visine poznato po plantažama čaja, najvećeg izvoznog proizvoda Šri Lanke.

Spustili smo se na jug tačnije plažu Unavatuna (Unawatuna). To predivno mestašce smo koristili kao bazu za posetu Kogale (Koggala), Gaula (Galle) i Ikaduve (Hikkaduwa). Voda je bila savršeno čista, talasa gotovo i da nije bilo, a ni od turista nije bilo ni traga ni glasa. Poslednja dva dana smo proveli u Kolombu. Reći ću vam samo da je dovoljan i jedan samo radi šopinga u centru Odel. Na ulaznice za hramove i spomenike smo potrošili oko 120€ po osobi. Kupili smo „pass“ za Golden triangle koji čine Anuradapura, Sigirija i Polonaruva. Važi dve nedelje. Cena je 50$ a pojedinačna ulaznica je 25$.

Treba se čuvati brojnih prevaranata koji, kao i drugim azijskim zemljama, koriste neznanje i naivnost turista. Pokušaće da vas ubede da vam je potreban taksi za razdaljinu od 500 metara (naravno, vozići okolo-naokolo), prodati vam vodu po tri puta višoj ceni... Ipak, mnogo više je onih zbog kojih ćete zauvek pamtiti boravak na Šri Lanki i zbog kojih ćete želeti da se vratite.

Šri Lanka je zemlja koju svako može i treba da poseti. Treba iskoristiti šansu dok su cene smeštaja i prevoza još uvek niske jer će dolazak velikog broja turista iz Evrope inicirati i razna (nepotrebna) poskupljenja kao što je to slučaj sa Tajlandom.

Turistički radnici u Srbiji promovišu Šri Lanku kao zemlju u kojoj je sezona tokom cele godine. Nije tako. Ni približno! Sezona je od novembra do aprila. Tada su padavine retke, more čisto i savršeno za kupanje. Tokom letnjih meseci, u julu i avgustu su česte kiše. Na snazi je zabrana kupanja zbog jakih vetrova i snažnih morskih struja. U tom periodu su skoro svi turistički centri zatvoreni.

Pogledajte fotopis Šri Lanke