Tekst i fotografije: Miroslav Golubović

Slonovi su domaće životnje na Šri Lanki i njen zaštitni znak. Mogu se videti skoro svuda, a naročito u severnom delu zemlje. Koriste se za obeležavanje praznika i proslava, a sve manje kao radna snaga. Pre tridesetak godina je u mestašcu Pinavela napravljen centar u kome se leče i neguju slonovi. Danas je jedan od najposećenijih turističkih atrakcija na Šri Lanki.

Bus do Pinavele

Tridesetak kilometara zapadno od Kandija, u mestašcu Pinavela se nalazi veliki centar za slonove. Do njega se, iz Kandija, može stići relativno lako, autobusom ili taksijem. Na autobuskoj stanici smo našli autobus koji ide u mesto Kegalle. Posle vožnje duge četrdesetak minuta smo stigli do raskrsnice sa koje se odvaja put za Pinavelu.

Kondukter nam je pokazao gde je stanica pa smo sa još dvoje turista i nekolicinom lokalaca čekali lokalni bus. Brzo je stigao jedan ali je bio prepun. Za njim je došao drugi u kome je bilo dosta mesta. Do centra Pinavele smo stigli za petnaestak minuta krivudavim putem. Sišli smo blizu ulaza u centar. Kupili smo ulaznice po ceni od 2000 rupija i otišli do reke na predlog prodavca. Uličica je puna prodavnica suvenira i raznih đakonija.

Kupanje slonova

Slonovi su se već uveliko kupali u reci Maha Oya. Eh, kakva je to sreća. Bilo ih je šezdesetak. Reka je tu široka oko pedesetak metara pa su se podelili na desetak grupica. Delovali su kao zasebne porodice. Neki su se slikali sa turistima, a neki se brčkali u plićaku. Igrali su se kao mala deca. Jedni drugima su prali leđa, gurali se, prskali....

Sa druge strane obale vidi se površina od tridesetak metara na kojoj je obrušena zemlja. Pomislio sa da je to urađeno bagerima. Ubrzo sam shvatio da to slonovi „glođu“ zemlju, kao ona mašina u Kolubari. Samo, ovi slonovi su fini pa ne iznajmljuju mehanizaciju od povlašćenih privatnika već sopstvenim kapacitetima rade na kapitalnom projektu „proširenja korita reke“.

Kopačima je, zapravo, bila potrebna zemlja koju su uz pomoć svojih usisivača – surli prebacili na leđa. Neki su ostali da i dalje skidaju zemlju, a troje ih je došlo u vodu. Jedan drugom su krali zemlju sa leđa.

Sama nije sama

Pažnju nam je privukla slonica koja je izgubila nogu na nagaznoj mini pre desetak godina. Šepala je ali se nekako kretala. Taj sjaj u očima je poseban i ohrabrujuć. Bilo je i puno roditelja sa svojim mladuncima koji se nisu odvajali jedni od drugih. Jedan blentavi se igrao sa trulim stablom koje je reka nekako nanela. Uporno je pokušavao da ga odgura ali se ono stalno vraćalo na njega zato što je u tom delu korito veoma plitko.

I mi smo nekoliko puta menjali poziciju kako bi ih bolje posmatrali i slikali. Uz ovu stranu reke postoji nekoliko restorana u koje turisti zasednu tokom velikog kupanja. Čuvari kontrolišu slonove uz pomoć dugačkog štapa na čijem vrhu je oštro sečivo.

Prolazak slonova, kakav doživljaj

U jednom trenutku se čula pištaljka. To je bio znak da slonovi trebaju da se pripreme za polazak. Polako su počeli da se ređaju u vrstu i čekaju znak. Mi smo iskoristili trenutak da se slikamo sa jednim raspoloženim mužjakom. Sklonili smo se u stranu i videli smo da je u ulici u toku vandredno stanje. Svi prodavci su za samo nekoliko trenutaka spustili velike rešetke na izloge i sklonili pokretne stvari koje bi mogle da budu interesantne ovim divnim životinjama.

Čuo se novi zvižduk i povorka je krenula. Čuo se snažan topot. Bilo je desetak čuvara raspoređenih na svakih desetak metara. Sumnjam da bi mogli da spreče neku veliku pobunu. Iz predostrožnosti se u ovu „ceremoniju“ vode slonovi koji su mirni i koji ne prave probleme.

Sirotište za slonove

Kako je prolazila poslednja grupa slonova, u kojoj je bila i Sama, tako su se podizale rešetke i na ulicu vraćale tašne i razni drugi proizvodi. Išli smo za slonovima i ušli u veliki kompleks. U prvoj zgradi se nalazi mala galerija u kojoj se mogu saznati osnovne informacije o centru, imena prinova i razne druge zanimljivosti.

Centar je osnovan 1975. Godine. Devet godina kasnije je rođeno prvo mladunče. Do danas je bilo čak 25 prinova. Postoji velika želja da se slonovi osećaju kao da su u prirodi te se dva puta dnevno vode na kupanje. Svaki dobija oko 80 kilograma hrane dnevno.

Do vrha brda vode staze oko kojih su razni objekti.

Pod velikim krovom bio je lancem vezan veliki mužjak, slep od starosti, sa dugim velikim kljovama. Čuvar ga je hranio i istovremenno organizovao slikanje. U daljini su bili slonovi. Svi su pohrlili na mesto gde dobijaju hranu. Nešto su odmah pojeli, a nešto pokupili "za poneti":

Mi smo se polako vratili do glavnog puta i krenuli natrag u Kandi. U busu smo upoznali par iz Britanije koje su na sličan način, kao i mi, obilazili Šri Lanku. Sišli smo po savetu konduktera na stanici, blizu reke kraj koje se nalazi velika botanička bašta.

Pogledajte fotopis Pinavele