Tekst i fotografije: Miroslav Golubović

Na Šri Lanki postoje desetine mesta u kojima se nalaze ruine stare nekoliko stotina pa i hiljadu godina. Mihintale je planiniski vrh koji se nalazi u centranom delu Šri Lanke. Budistički monah Arahant Mahinda je, u drugom veku pre Nove ere, u ovo mesto došao iz Indije jednog junskog dana kada je bio pun mesec i pred kraljem Davanampiatisom (Davanampiyatissa) i narodom propovedao doktrinu. Od tada se svake godine obeležava taj dan dolaskom velikog broja vernika kao trenutak kada je uspostavljen budizam na Šri Lanki.

Odlazak u Mihintale preko Anuradapure

Iz Dambule smo krenuli, kao i predhodnog dana kada smo išli u Polonaruvu, u osam sati. Brzo smo bili na glavnoj raskrsnici (kod Clock towera) i čekali bus za Anuradapuru. Došao je jedan koji je bio prepun, a za njim i minibus u kome je bilo nekoliko slobodnih mesta za sedenje. Ušli smo zajedno sa Čehinjama koje su dan ranije došle na Šri Lanku.
Kartu smo platili sto rupija i stigli do Anuradapure za sat vremena. Napravili smo malu grešku. Autobusi koji iz Anuradapure idu u Mihintale se kreću istim putem kojim se dolazi iz Dambule pa nema potrebe da se gubi pola sata na ulazak i izlazak iz grada. Pitajte vozača gde treba da siđete i da sačekate bus za Mihintale.

Stanica u Anuradapuri je haotična. Jedva smo našli bus za Mihintale. Bio je potpuno prazan, a sedišta prekrivena debelim slojem prašine. Brzo smo krenuli ali smo se veoma sporo kretali jer je vozač želeo da pokupi što više putnika. Tako smo put od 15 kilometara prešli za 45 minuta. I pored tako spore vožnje nije bilo više od deset putnika.

Penjanje na planinu Mihintale

Kondukter nam je viknuo da treba da siđemo i pokazao pravac u kome treba da idemo. Nije bilo nikakvih znakova. Mogle su se samo uočiti, u daljini, pagode. Stotinak metara od puta je kompleks Indikatu Seya koji čine ostaci manastira. Unutar zidina su dve dagobe od kojih veća nosi isti naziv kao i kompleks, Indikatu Seya.

Postoje dokazi koji svedoče da je u ovom manastiru negovana jedna od najvažnijih škola budizma, Mahajana. Glavna dagoba se razlikuje od ostalih u Mihintaleu po tome što joj je u osnovi kvadrat, a ne krug.

Dve hiljade stepenika

Za petnaestek minuta smo stigli do sitnih stepenica. Ukupno ih ima 1840 ali nisu sve iste visine. U ovom segmentu ih je bilo oko tri stotine ali smo ih veoma brzo prešli. Kasnije smo shvatili da može polovina stepenica da se zaobiđe ukoliko se kolima ili rikšom dolazi starim putem (Old road).

Na ulasku u kompleks ruševina se nalazi bolnica. Preko puta nje je bio veliki manastir. Osnovu zgrade je činilo pet kocki. Blizu glavnog ulaza je malo raskršće na kome se račvaju putevi za dve dagobe, Giribandhu Chetiya i Kantaka Chetiya.
Predpostavlja se da je prvu izgradio kralj Anuradapure, Suratissa. Ova druga je bliža i na prvi pogled se vidi da je srušena. Nekada je bila visoka 30, a danas su ruševine visoke 12 metara. U obližnjim pećinama su živeli monasi.

Mesto uspostavljanja budizma

Još jednom grupacijom od oko 400 stepenika se stiže do biletarnice. Ulaznica je 500 rupija (oko 3€). Obavezno je ostavljanje obuće, a te trenutke smo iskoristili da pomazimo izuzetno pitomu srnu.

Pred nama je bio veliki plato sa pagodama. U centru se nalazi Ambashala pagoda, koja je izgrađena na mestu na kome su se kralj Devanampiatisa i Arahant Mahinda susreli. Oko pagode su ostali samo stubovi između kojih je statua kralja. U blizini je Sela Chetiya, prikaz budinog stopala u steni. Oko ovog mesta vernici ostavljaju cveće i zastavice koje se koriste za molitve.

Nekoliko putića vode na susedne vrhove. Jedna staza vodi do Mahindine pećine u kojoj je živeo. Druga vodi do vrha stene koja se zove Aradhana Gala što u prevodu znači stena za meditaciju.

Mehasaya dagoba

Na jednom brdu je napravljena ogromna statua Bude do koje vodi stotinak stepenika. Na suprotnom brdu je Mahesaya dagoba do koje se stiže stepenicama uklesanim u steni. Ta dagoba je izgrađena da bi se u njoj položile mošti Mahinde. Sa leve strane je sveto drvo za koje se veruje da je najstarije. Tu je i mali hram sa statuom ležećeg Bude. Dočekao nas je monarh kome smo dali malu donaciju. U susednoj prostoriji su statue Hindu bogova Ganeša, Višne, Murugana i Samana.

Pogled na čitavu regiju a najpre na Anuradapuru je božanstven. Cela oblast je kao na dlanu.

Radoznali i dosadni majmuni

Svuda se motaju majmuni koji traže hranu. Potrebna je opreznost jer mogu da skoče na vas i da pokušaju da vam otmu nešto što trenutno držite u ruci ili neku kesu.

Brzo smo se spustili niz stepenice i produžili do parkinga. Videli smo fontanu u obliku Nandija, bika koji je bio Šivino prevozno sredstvo. Spomenik je u veoma lošem stanju te se jedva razaznaje.

Spuštanje rikšom do atobuske stanice

Dogovorili smo se sa rikšistom da nas spusti do autobuske stanice za pedeset rupija. Bili smo dole samo pet minuta.
Odmah je naišao autobus ali je bio prepun. Jedan momak nam je rekao da će odmah drugi naići. I zaista se to desilo. Do Anuradapure smo stigli za samo dvadeset minuta.