Tekst i fotografije: Miroslav Golubović

Na samo pet od Unavatune, a 120 kilometara južno od Kolomba, nalazi se Gol (Galle), utvrđeni grad koji su izgradili Portugalci u XVIII veku. UNESCO ga je krajem XX veka stavio pod svoju zaštitu. Cunami, koji je pogodio južnu i jugoistočnu Aziju krajem 2004. godine je probio zidine i odneo desetine života. Posle punih šest godina od te tragedije se ne vide veće posledice. Šteta je sanirana ali narod i dalje veoma skromno živi.

Dolazak do tvrđave

Iz Kolomba je, autobusom, potrebno oko tri sata a automobilom dva. Mi smo autobusom iz Unavatune, plaže udaljene pet kilometara, stigli za deset minuta. Uz put smo videli napuštene razrušene kućice koje su ostale iza cunamija. Vozači autobusa, kao dolazni peron, koriste veliki prašnjavi parking koji se nalazi pedesetak metara od ulaza u stari, zaštićeni deo grada.

Čim smo prošli kroz glavni ulaz buka iz novog dela grada je nestala. Oko kružnog toka bilo je nekoliko rikšista koji su nam ponudili vožnju. Odbili smo ih a oni nisu, poput svojih kolega u Inidiji bili dosadni i navalentni. Skrenuli smo levo i uputili se ka Nacionalnom muzeju.

Šetnja prelepim ulicama Gola

Svaka zgrada je drugačija od predhodne. Ima malih muzeja, prodavnica suvenira, pansiona, restorana i juvelirnica. Ceo grad se može prepešačiti za sat vremena ali je potrebno nekoliko dana kako bi se uživalo u arhitekturi i neverovatnoj tišinu. Taj mir ne narušavaju povici dece ili zvuci sa radio aparata koji su ostavljeni na prozorima.

Nacionalni muzej je bio zatvoren. Do njega je, nedavno obnovljen, prelepi New Oriental hotel u kome soba košta od 80€ pa na više. Nedaleko je zgrada Holandske reformističke crkve (Dutch Reformed Church) građene sredinom XVIII veka.

Preko puta je Bell tower i zgrada u kojoj se nalazila holandska administracija. Nedavno je obnovljena i pretvorena u muzej. Porodične kuće su, uglavnom jednospratne. Prozori su “zatrpani” saksijama sa procvetalim cvećem. Svaka kuća je drugačija i po veličini i po uređenosti fasade. Negde su potpuno nove, a negde oronule sa plesnjivim delovima od visoke vlage. To ne umanjuje vrednost i lepotu.

Slike iz života

Stanovnici se najčešće voze na biciklima i pozdravljaju svakog prolaznika. Mnogi su na ulici obavljali razne delatnosti. Jedan je farbao vrata, drugi prao tepih, a treći lepio plakate za predsedničke izbore. Konopci za sušenje veša su bili razapeti između televizijske antene i retrovizora parkirane rikše koja je bila uredno prekrivena platnom kako se unutrašnjost tokom stajanja ne bi prašnjavila.

Do svetionika smo prošli pored nekoliko interesantnih radnjica za prodaju čajeva, bižuterije i raznih suvenira. Popričali smo vlasnikom radnje, simpatičnim tridesetogodišnjakom koji nam je dao svoje viđenje političke situacije u zemlji. Bez obzira što je zahvalan predsedniku Radžapaksi na okončanju dvadesetpotogodišnjeg građanskog rata, veoma je nezadovoljan brzinom reformi.

Kupovina suvenira

Nisam neki ljubitelj šopinga ali kupovina u divnim radnjicama Gola predstavlja izuzetak. Radnje su prilično prostrane i veoma dobro urađene. Iako se vidi da su namenjene strancima cene su formirane tako da budu pristupačne ne samo stranim turistima nego i domaćim. Privesci od srebra, kvaliteta 925, ogrlice i uopšte nakit je prilično jeftin. Za samo nekoliko evra se mogu kupiti i minđuše koje su u Evropi višestruko skuplje.

Kod pravih suvenira, akcenat je na čaju. Prodaje se desetine vrsta koje su pakovane u kartonskim, metalnim i drvenim kutijama. Prodaju se šolje i cediljke za čaj u obliku srca, mačke ili nečeg trećeg. Ne treba se previše opustiti jer cene nisu u svim radnjama iste. Pogledajte obavzno i maske, kao i crteže hindu bogova na drvenim podlogama.

Nastavak šetnje

Posebno su me očarala vrata. Primetio sam da na nekoliko kuća se fasada bukvalno raspada, prozori propali ali su zato vrata unikatna i nedavno ofarbana. Stanovnici kao prevozno sredstvo koriste bicikle. Retko proleti neko na skuteru ili u četvorotočkašu.

Moguće je napraviti skoro ceo krug na zidinama Gola. Sa jednog su lokalci skakali direktno u more. Oko ograde se okupilo desetine lokalaca koji su aplauzima pozdravljali svaki skok.

Najviše nas je iznenadila čistoća mora uz zidine grada. Nigde nije bilo ni jedne plastične flaše ili komada otpada. Sa visine od desetak metara su se mogle videti jedino ribe koje su očekivale da će im neko baciti hranu. Naišli smo i na tri psa koji su svojim telima dok su dremkali na suncu formirali trougao. Mačke su sasvim slobodno hodale i koristile momenat da se odmore.

Dobra je ideja odvojiti jedan ceo dan za Gol, možda čak i prespavati. Većina turista, kao mi se, smesti u Unavatuni ili Hikaduvi.

Kupovina hrane

U novom delu grada nema ničeg posebnog. Na ulicama su tokom prepodneva gužve. Ima nekoliko velikih supermarketa pa se u njima možete snabdevati hranom koja je znatno jeftinija nego u Unavatuni. Na pijaci je veliki izbor tezgi sa voćem. Cene su, u poređenju sa našim, smešne. Komad ananasa od oko dva kilograma je 15 dinara dok je kilogram kratkih banana deset.

Na autobuskoj stanici smo brzo u lako našli bus jer svaki koji ide u pravcu Matare prolazi kroz Unavatunu.