Tekst i fotografije: Miroslav Golubović

Do Smedereva, iz Viminacijuma, smo stigli preko Požarevca. Put je sasvim dobar. Otišli smo direktno u tvrđavu. Nije bilo puno ljudi, jedva desetak. Kasnije su došli mladenci sa ukrašenim Mercedesom, ali ne slonom nego A klasom da bi se slikali u tvrđavi.

Smederevsku tvrđavu je sagradio despot Đurđ Branković jer su ga Mađari oterali iz Beograda. Tako je osnovao novu prestonicu u Smederevu koja je bila jedna od najvećih tvrđava u Evropi. Ima oblik trougla od kojeg je najkraća stranica duga 400, a najduža, impozantnih, 550 metera. Sa jedne strane je Dunav, sa druge Jezava a u uz treću stranu je prokopan rov koji je ispunjen vodom. Prvo je bio sagrađen Mali grad koji je imao šest a potom i Veliki sa još 19 četvrtastih kula. Mali grad je Despot Đurađ koristio kao utvrđeni zamak dok je mnogobrojna posada (od nekoliko hiljada ljudi)

Kule su danas dobro očuvane sem jedne (blizu pruge) koja se nakrivila ali je sanirana te joj ne preti rušenje. Ulaznica za Mali grad iznosi 100 dinara za odrasle a 50 za studente. Bili smo jedini posetioci. Niti ima čuvara (prodavac karte je otišao nekud kada nam je prodao karte) niti vodiča.

Predpostavljam da se tokom leta unutar Malog grada održavaju pozorišne predstave i koncerti. Bina je napravljena na mestu gde je nekada bila "Svečana sala za prijeme". Preko puta je bila Južna palata a uz nju žitnica, kovnica novca i biblioteka. Popeli smo se na bedeme koji spajaju Jerininu, Krstatu i Ugaounu kulu sa Jerininim kupatilom. Dalje bedem vodi ka velikoj Donžon kuli.

Sve je nekako sablasno prazno. Možda je u ranim jutarnjim i večernjim satima tokom leta veća posećenost. Nakon prelaska mosta koji prelazi preko rova ispunjenog vodom između Malog i Velikog grada smo naleteli na još jedan mladi bračni par koji se fotografisao posle venčanje.