Tekst i fotografije: Miroslav Golubović

U okolini Vrnjacke banje ima nekoliko manastira vrednih posete. U prethodnom tekstu sam vam opisao Žiču, kraj Kraljeva. Na putu ka Paraćinu su smešteni manastiri Ljubostinja i Veluće, u Kruševcu Lazarica, a nedaleko je i srednjevekovni grad Stalać. Sve pomenute lokacije možete brzo da vidite, bez potrebe za velikim zadržavanjem.

Na magistralnom putu Kraljevo Kruševac je skretanje za Trstenik. Ušli smo u grad, pratili znakove i tako stigli do manastira koji je udaljen oko 8 kilometara. Pazite, skretanje za uličicu koja vodi od glavnog puta do manastira nije obeleženo.

Crkva Usprenja Bogorodice	Crkva Usprenja Bogorodice

Crkva Usprenja Bogorodice

Ulaz u Manastir	Konak

Manastir Ljubostinja je nastao krajem XIV veka. Crkva Uspenja Bogorodice je tipičan primer moravske graditeljske škole. Iz nekog razloga je zabranjeno slikanje unutar manastirskih zidina. Konaci su skoro obnovljeni kao i pripadajući objekti. Ispred manastira je predhodnog dana bio vašar te je ostala tona đubreta rasturenog po zelenim površinama. Vratili smo se na magistralni put u smeru ka Kruševcu te  posle nekoliko kilometara skrenuli desno ka manastiru Veluće.

Manastir Veluće

Nalazi se između sela Veluća i Riđevitice. Kolima je od glavnog puta potrebno oko 15 minuta. Manastir Veluće je nastao 1377.godine pod pokroviteljstvom Jovana Brankovića, unuka despota Đurđa Brankovića. Iako je mali, manastir pleni nekom neverovatnom lepotom. Seli smo pod hlad vinove loze koja je ove godine bogato rodila i uživali u grožđu.

Crkva Usprenja Bogorodice

Nastavili smo put ka Kruševcu, tačnije ka manastiru Lazarici.

Manastir Lazarica u Kruševcu

Kruševac je bio prestonica kneza Lazara. Manstir je podignut između 1377.i 1380.godine, kao i manastir Veluće. Prelepa crkva je posvećena Svetom Stefanu. Zidana je po vizantijskom modelu. Trenutno je bila u fazi rekonstrukcije pa ulaz nije bio moguć. Živopis prvobitno nije ni postojao. Tek sredinom XVIII veka ga je osllikao Andra Andrejević. Danas su sačuvani samo pojedini delovi. Nedaleko je kula koja je deo nekadašnjeg starog grada. Ikonostas iz 1844.godine je sačuvan u celini.

Crkva Svetog Stefana

Manastir se nalazi na samom ulazu u grad. Na glavnim ulicama Kruševca se parking plaća ali možete doći kolima do samog manastira. Grad je lep i ima šta da se vidi ali smo želeli da nastavimo put ka Felix Romulijani kako bi stigli pre mraka da sve vidimo.

Srednjevekovni grad Stalać

Nalazi se blizu Ćićevca, na putu Kruševac – autoput (ka Beogradu). Ugledali smo kulu sa puta. Put je veoma strm i nepregledan ali nije bilo žive duše. Sačuvani su ostaci kule. Smatra se da je tvrđavu podigao knez Lazar Hrebeljanović na ostacima antičkog grada. Od crkve, koja je bila napravljena u blizini je ostalo samo zvono koje je napravljeno 1384.godine. Sačuvani su samo temelji tvrđave koji su prilično zapušteni i nađubreni plastičnim flašama od piva. Možda će se jednog dana naći novac da se konzervira makar mali deo.

Kula kod Stalaća

Nastavili smo vožnju ka autoputu. Radnik pumpe koji se nalazi pred rampom za naplatu putarine nam je rekao da idemo lokalnim putem do Paraćina pa dalje da nastavimo ka Zaječaru. Poslušali smo ga i prilično lako našli skretanja (ni jedno nije bilo obeleženo pa su nam žitelji Paraćina pomogli). Put do Zaječara je relativno dobar. U jednom trenutku je jedan stariji čovek dolazeći iz pravca Zaječara odlučio, tek tako, da napravi polukružno skretanje. Umalo je izazvao katastrofalnu nesreću....

Put za Zaječar

Na 50 kilometera pre Zaječara je bio zatvoren put pa su se vozila puštala s vremena na vreme. Imali smo sreću pa nismo dugo čekali. Primetili smo jednog čoveka koji nam je, stojeći pored svog mercedesa, novije generacije, mahao da stanemo. Išli smo prebrzo da bi tako brzo stali a i jednostavno mi se učinio sumnjivim. Stao sam na nisovu pumpu koja još uvek ima one stare uređaje za točenje koji su sa mehaničkim pokazivačima cene i litraže. Zadržao sam se prilikom plaćanja karticom jer je telefonska veza bila loša. Pojavio se lik od malopre sa mercedesom. Kada ga je ugledao, radnik pumpe je izustio: “Ma to su Rumuni, prevaranti, koji menjaju zlato za gorivo. Dok sam plaćao, ciganka je izašla iz automobila i nudila mojim prijateljima zlato za hiljadu dinara....Čovek kada ih ovako pogleda može da pomisli da su imućniji, međutim.... I narednih dana smo nailazili na slične situacije u blizini Beograda (kod Boleča) pa predlažem da budete oprezni.