Srbija, Moja zemlja

Šta ima da se vidi u Srbiji? Neko će reći da ima mnogo toga, a neko ništa... Slažem se sa prvom konstatacijom.

Banat, Bačka, Srem, Šumadija, Pomoravlje, Podunavlje; Rimska nalazišta Sirmijum, Viminacijum, Feliks-Romulijana, srednjevekovne tvrđave Golubac, Maglič, Kalemegdan, manastiri (Studenica, Manasija, Žiča, Sopoćani, Rajačke pivnice, gradovi Sremski Karlovci, Vršac, Valjevo, Subotica, Novi Sad, Niš, Smederevo i Beograd. Planine Zlatibor, Tara, Kopaonik, Divčibare, Fruška gora, Stara planina....

Prevoz u Srbiji

Srbija ima dva internacionalna aerodroma, beogradski, Nikola Tesla i niški Konstantin Veliki. Ovaj drugi skoro i da se ne koristi. Šinama je zemlja povezana sa svim glavnim gradovima zemalja u okruženju (Budimpešta, Bukurešt, Sifija, Skopje, Podgorica i Zagreb). Internacionalni vozovi uglavnom stižu na vreme dok su lokalni totalno nepouzdani. Za kretanje unutar zemlje bolje rešenje predstavljaju autobusi dok je naupouzdaniji sopstveni automobil.

Smeštaj u Srbiji

Pre samo sedam godina je Beograd imao samo jedan hostel. Danas ih je preko 50, a ima ih i u Novom Sadu i Nišu. Privatan smeštaj je pristupačan u mnogim selima i planinskim centrima. Hotelska ponuda nije na zadovoljavajućem nivou. Stanje se polako popravlja u Beogradu dok se u ostalim velikim gradovima hoteli mogu nabrojati na prste jedne ruke.

Hrana u Srbiji

Ponuda restorana je malo bolja od hotelske. Cene su znatno niže nego u Zapadnoj Evropi, a porcije duplo veće. Nacionalna kuhinja se svela na jela sa roštilja.  Ne treba zaboraviti ni proju, sarmu, karađorđevu šniclu, pršutu i naravno šljivovicu. Kiosci sa brzom hranom se mogu naći svuda. U ponudi su opet jela sa roštilja, pice, palačinke i burek.

Pročitajte putopise iz Srbije: