Tekst i fotografije: Miroslav Golubović

Iako je barem pet puta manja od Barselone i Madrida, Valensija sem velikog broja muzeja i prelepeg gradskog jezgra nudi i bogat noćni provod. Oduvek je reka Turija zadavala glavobolje stanovnicima čestim izlivanjima iz korita. U drugoj polovini XX veka je problem rešen tako što je promenjen tok reke. U koritu su napravljena igrališta, parkovi, Palata muzike i remek delo arhitekte Santjaga Kalatrave pod nazivom "Grad umetnosti i nauke".

Vožnja iz Barselone

Vozom se, iz Barselone putuje oko dva i po sata, a autobusom četiri. Kartu u jednom pravcu sam platio 20€. Povratna je 34€. Autobusi na svakih sat vremena polaze sa autobuske stanice Barselona Nord koja se nalazi blizu Trijumfalne kapije. Posle doručka i odjavljivanja iz hostela sam se prošetao do trga Katalonije i metroom se vozio do stanice Arc de Triomf. Potražio sam izlaz „bus estacion“.

Autobuska stanica izgleda kao šoping mol. Na platformi sa koje autobusi polaze ne može se naći ni jedan komad đubreta, a o fleki od motornog ulja neću ni da govorim. U prizemlju je nekoliko lokala, a na spratu, do koga se stiže pokretnim stepenicama je prodaja karata za Valensiju. Autobus nacionalnog prevoznika Elsa je bio prazan. Krenuo je tačno na vreme. Preko velikog ekrana sam mogao da pratim kretanje autobusa na mapi kao i preostalu razdaljinu. U deset sati nije bilo nikakve gužve na ulicama Barselone.

Na autoputu nema ni jedne jedine rupe. Slobodno može da se spava. Buku stvara signalizacija u obliku neravnina na putu koja najavljuje naplatne rampe. Pravili smo pauzu tačno na polovini puta. Nastavili smo vožnju i brzo stigli u Valensiju. Na stambenim zgradama kraj kojih je prolazio autobus se ne može videti ni jedan jedeni prozor koji je drugačije ofarban. Prozori se mogu razlikovati jedino po zavesama ako se uopšte i vide.

Lagana šetnja do hostela

Svake godine se broj hostela u Valensiji povećava. Ovaj put sam izabrao Home hostel. Od autobuske stanice do hostela ima oko hiljadu metara. Imao sam mapu pa sam lako našao put. Prešao sam most ali sam skrenuo u pogrešnu ulicu pa sam malko zaobilazio. Video sam nekoliko prelepih crkava dok nisam došao do one u kojoj se nalazi Home Backpackers hostel. Sa bočne strane je ulaz.

Energična radnica je brzo našla moju rezervaciju i čekirala me. Dobio sam krevet u šestokrevetnoj sobi po ceni od 16€ na trećem spratu. Hostel na prvi pogled izgleda fenomenalno. Međutim, sobe su dosta male. Stavio sam čaršav na jedini preostali slobodan krevet.

Događanja u hostelu

Home backpackers hostel se nalazi na odličnom mestu, samo pet stotina metara od katedrale. Gosti hostela mogu da koriste veliku, potpuno opremljenu kuhinju, dnevnu sobu sa velikim tv-om, malu biblioteku, prostranu terasu i internet centar. Bežični internet je besplatan ali ozbiljan problem u večernjim satima je nedostatak utikača pa je lutanje za slobodnim po celoj zgradi neizbežno.

Na poslednjem spratu je poluprekrivena terasa na kojoj je desetak ležaljki kao i sto za večernja druženja uz domaću sangriju. Moguće je doneti i sopstveno piće kupljeno u obližnjem supermarketu.

U kuhinji, na raspolaganju su čak tri velika frižidera. Obaveza svakog gosta je da svoje namirnice stavi u kesu, a na nju da zalepi nalepnicu sa datum odlaska i imenom. Svakodnevno se bacaju zaboravljene i nepotpisane kese. U ovom kao i u svakom hostelu važi pravilo da gost nakon korišćenja posuđa isto mora da opere.

Ljudi najčešće spremaju testeninu, prave soseve, sendviče ili zagrevaju već gotova jela u mikrotalasnoj.

U sobi su mi tokom tri dana boravka cimeri bile devojke iz Londona, Španci, Nemac i Francuz. On mi je prvog dana prilikom upoznavanja rekao da je Hrvat. Očekivao je, kako je kasnije rekao, moju burnu reakciju. Rekoh mu da se rat završio pre 15 godina. Na putovanjima sam se bolje družio i provodio sa ljudima iz Hrvatske nego sa sunarodnicima. Posle sam sa Francuzom i ostalim zanimljivim likovima iz hostela pio vino i sjajno se provodio. Tokom noći je prilično bučno u hostelu ali sa antifonima za uši se mirno spava.

Trg Virhen

Na ulicama oko 14h nije bilo puno ljudi jer bilo veoma toplo, oko 37 stepeni (sredina septembra). Susreo sam tek po nekog turistu ili radnika koji je dopremao robu u kafiće i bakalnice.

Samo trista metara od hostela je trg Virhen (Plaza de Virgen) jedan od značajnijih u gradu. Na velikom platou su postavljeni stolovi nekoliko restorana, a moguće je i sesti na zidine fontane. Sa jedne strane je crkva Nuestra Segnora de los Desamparados, u slobodnom prevodu, zaštitnica beskućnika. Izgrađena je 1652. godine. Na istom trgu je i sedište pokrajinske vlade Valensije kao i katedrala.

Katedrala

Katedrala dominira trgom La Reina (Plazza de la Reina). Kada sam prvi put bio u Valensiji 2003. godine, ovaj i mnogi drugi trgovi su bili u fazi renoviranja. Podzemna garaža je završena, a moguća je i poseta katedrale koja je počela da se gradi 1238. godine na mestu vizigotske katedrale, kasnije pretvorene u džamiju dolaskom Mavara. Gradnja je završena tek u XV veku. Izdanje koje danas imamo prilike da vidimo je urađeno u gotičkom stilu. U blizini je, sa leve strane, gleda sa ulaza katedrale, turistički centar.

Sa trga sam skrenuo desno ka crkvi Svete Kataline, jednoj od najstarijih crkva Valensije. Crkva je izgrađena u XIV, a toranj u XVIII veku. Sa leve strane prolaz vodi do malog kružnog marketa, Placa Redonda. Nastavio sam dalje i nekako stigao do Lonhe, prelepe građevine koja je pod zaštitom UNESCO-a. Smatra se jednim on najvrednijih i najreprezentativnijih objekata gotske ahitekture. La Lonha (La Lonja) u prevodu znači razmena svile. Izgrađena je u XVI veku u vremenu kada je Valensija bila jedan od moćnijih evropskih gradova.

Preko puta je crkva Svetog Huana (Santos Juanes) kraj koje je veliki market, Mercado Central. Ova zatvorena pijaca je izgrađena početkom XX veka. Mogu se pazariti začini, sveže meso, riba, suhomesnati proizvodi, voće i povrće. Cela površina je besprekorno čista. U drugom delu marketa se prodaje riba i morski plodovi. Tu je i izlaz na trg koji se trenutno rekonstruiše. Napravljena je staza za pešake kojom sam naletelo na uličnu prodaju polovnih stvari. To je prizor kakav se može videti i na našem buvljaku ali je broj prodavaca i kupaca mali.

Sa druge strane, u prometnijem delu centra je zona oko ulice Montomes u kojoj se nalaze radnje najskupljih modnih kretatora. U crkvama San Juan de la Cruz, Iglesia de San Martin i Iglesia de San Stephan je bila velika izložba slika pod nazivom "U čast baroka". Ulaznica za sve tri lokacije je iznosila 4€. Posetio sam i muzej keramike.

Ajutamento

Prošetao sam se do najvećeg, trga Ajutamento koji je dobio potpuno nov izgled pre nekoliko godina. Centralno mesto zauzima sedište skupštine grada (Ayutamento). Tu je zgrada pošte, velika fontana i niz restorana. Deo oko železničke stanice se nije puno promenio. Ručao sam u Meku i čavrljao sa radoznalim srednjoškolcima.

Uličice koje se nastavljaju na železničku stanicu (a vode do trga Ajutamento) su pešačke i u potpunosti su zatvorene za saobraćaj. Pod velikim tendama su postavljeni stolovi mnogobrojnih kafića i restorana. Preostali slobodan prostor su zauzeli prodavci tašni koji su postavili svoje velike čaršave. Ivice su vezani velikim kanapom pa za samo nekoliko sekundi mogu da se spakuju.

Provod u Valensiji

U večernjim satima, naročito u periodu od 22 do 01h su ulice pune naroda. Retko koji restoran prima "walk in" goste. Rezervacije su neophodne iako su mnogi restorani u periodu od 19 do 22 potpuno prazni. Izbor restorana brze hrane je dosta dobar. Čini mi se da je sada veća ponuda azijske hrane.

Najveća gužva posle 22h je na trgu Virhen gde se okuplja stotine mladih, što lokalaca, što stranaca. Uz vino i gitare se provode divni trenuci.

Kupovina karte za prevoz

Muzeji i najznačajnija mesta u gradu su na malim distancama ali za odlazak na plaže, u luku ili u Grad umetnosti i nauke je neophodno korišćenje autobuskog prevoza. Cena pojedinačne karte je 1,3 dok je deset vožnji 8€ uključujući i samu karticu koja se dopunjuje. Imao sam u planu da svaki dan po nekoliko puta korisitm prevoz pa sam odlučio da kupim kartu sa više vožnji. Deset vožnji košta šest, a sama kartica dva ali se ista može neograničeno dopunjavati.

Po ulasku u vozilo kartica se prisloni aparatu te zvučni signal obaveštava vozača da je kartica validna. Jednu karticu može da koristi više osoba istovremeno samo je potrebno da imate dovoljno kredita na njoj. U autobusima nema gužvi. Na skoro svakoj stanici je veliki displej sa obaveštenjem kada stiže autobus sa linije koja je vama potrebna.

Grad umetnosti i nauke

Reka Turia je tokom duge istorije Valensije često izlazila iz svog korita i time pravila veliku štetu gradu. Tokom velike poplave 1957. godine je odučeno da se tok reke promeni kako bi se još veće katastrofe izbegle. Sa jedne strane grad je izgubio reku, a sa druge strane dobio veliku slobodnu površinu dugu oko deset kilometara. Ostali su samo mostovi između kojih su napravljena šetališta, fubalski tereni i igrališta za razne sportove.

U južnom delu korita je početkom devedestih godina počela izgradnja velikog kompleksa pod nazivom Grad umetnosti i nauke (Ciudad de las artes y las ciencas). U period od skoro dvadeset godina je izdrađeno desetak vrednih objekata kao i nekoliko parkova.

Palata umetnosti - opera

Zgrada opere je otvorena 2005. godine posle desetogodišnje izgradnje. Cena? Sitnica, 250 miliona eura. Najveći prostor zauzima auditorijum sa 1706 mesta u kome se održavaju predstave. Tu je i još jedna dvorana za 1520 slušalaca kao i dva manja auditorijum sa 400 odnosno 380 mesta za kamernu muziku i teatar i ples. Zgrade je spolja izmpozantna. Iz raznih uglova po obliku može da podseća na šlem, bubu ili svemirski brod. Prilikom zalaska sunce je svojim snopovima svetlosti ukazalo da su delovi fasade počeli da pucaju pa će za nekoliko godina, verovatno, biti potrebno sređivanje.

Hemisferik

U Hemisferiku, građevini koja je u obliku oka, se nalazi IMAX bioskop i planetarijum. Projekcije specijalnih filmova i planetarijum se nalaze u lopti dok je hemisferična kupola pokretljiva sa rebrastim krovom. Svakodnevno je moguće pogledati nekoliko specijalnih filmova, dokumentaraca u ovom neobičnom bioskopu poput Arabie, Amazona, Sea Monsters i Dinosaurus Alive. Izabrao sam ovaj poslednji. Dobio sam specijalan komplet slušalica i naočara. Pojedinačna ulaznica je 7,7€ s tim što u kombinaciji sa muzejom ili akvarijumom je za nekoliko evra jeftinija.

Muzej Nauke

Na platou između Hemisferika i muzeja je dinosarus koji pozdravlja posetioce. Pomeraju mu se vrat i glava. Upravo je u Kalatrava našao insipraciju u dinosaurusima projektovajući ovaj kompleks. Muzej nauke Prinsipe Felipe je dug čak 241 metar. Ulaz u zgradu je slobodan i može se šetati celom dužinom, i naravno, besplatno koristiti toaleti. Postavke muzeja nauke su obeležene, u većini samo na Španskom jeziku. Poseban deo je posvećen Nikoli Tesli kao i raznim drugim izumiteljima.

U nastavku kompleksa je Agora, građevina plave boje, koja je iznutra završena 2009. godine dok se uređivanje platoa upravo završavalo. U njoj  je velika dvorana u kojoj se između ostalog održava i teniski turnir ATP 500.

Okeanografik

Okeanografik je raj za ljubitelje podvodnog sveta i jedini je deo kompleksa koji nije projektovao Kalatrava. Skup od desetak objekata različitog sadržaja i oblika je delo meksičkog arhitekte Feliksa Kandela (Felix Candela). Ulaznica je previsokih 24,5€ ali definitvno vredi. Na preporuku radnika sam prvo otišao do delfinarijuma u kojem je pred hiljadu gledalaca počinjala predstava sa delfinima. U tih četrdesetak minuta su delifini izveli niz raznih akrobacija.

Preko puta delfinarijuma je auditorijum. Iza velike zavese, na podijumu je, pogađate, ogroman akvarijum te gledaoci zavaljeni u udobna sedišta mogu da posmatraju pozemni svet Crvenog mora. U nastavku je dom pingvina, a odmah i velika kružna dvorana u kojoj su stanovnici Artika. Te dve zgrade su podzemnim tunelom povezane. Deo sa kornjačama je bio zatvoren pa sam produžio do akvarijuma sa ajkulama.

Svaki kompleks akvarijuma, uopšteno govoreći, ima dvadesetak tankova sa meduzama, ribama iz slatkih jezera, reka, sa raznih kontineta i nekoliko velikih. Arhitekta je ovde napravio malo čudo tako što je dva ogromna akvarijuma na razdaljini od 75 metara povezao sa trećim. Kroz tunel dug 75 metara posetioci  mogu da prate kretanje ajkula iz jednog u drugi bazen. Ovo je zaista impresivno. Ribe su prelepe i neobične. Nije bilo nikakvih napada ili borbi.

I taman kada sam pomislio da sam sve video otišao sam do neobičnog objekta u obliku lopte. Na prvi pogled izgleda kao neki ukrasni element, a zapravo je veliki kavez za ptice. Sačekao sam red kako bih ušao u ovo neobično mesto. Napravljena je mala džungla kako bi se ptice osećale kao da su u prirodnom staništu. Desetine različitih egzotičnih vrsta lete oko glava posetioca. Mnoge su veoma pitome i dozvoljavaju da im se priđe i na samo pola metra. Navikle su da se svakodnevno fotografišu i snimaju.

Za obilazak celog kompleksa je dovoljno jedno pre podne ili po podne i oko 30€ za ulaznice za sve objekte.

Šetnja od plaže do centra

Dva dana su sasvim dovoljna za obilazak Valensije. Prilikom pravljenja raznih kombinacija za ovo putovanje želeo sam da ostanem tri dana. Mesec dana pred put sam smanjio na dva ali sam noć pred polazak u toku sna, nekako, skontao da nisam smeo da izvršim tu promenu zbog fiksnog datuma početka Interrail karte. Tako sam u dva noću, prilično jednostavno, otkazao jednu noć (bez penala) u hostelu u Malagi i dodao jednu Valensiji. To sam završio za pet minuta zahvaljujći jednostavnom sistemu Hostel worlda.

Taj treći dan u Valensiji sam iskoristio za šetnju. Autobuskom linijom broj 1 sa Ajutamenta sam za pola sata vožnje stigao do plaže Malvarosa. Duga je oko tri kilometara. Nisam želeo da se kupam pa sam se prošetao do luke.

Deo marine je u potpunosti rekonstruisan, a deo izgrađen za potrebe najcenjenijeg i najprestižnijeg takmičenja u jedriličarstvu Američkog kupa (America's Cup) koji se održao 2007. godine. Vlasti Valensije su iste godine sa Berniem Eklstonom, vlasnikom Formule 1, potpisali ugovor te je prva trka održana u avgustu 2008. S obzirom da staza u blizini Barselone nosi naziv Velika nagrada Španije, Valensijskoj stazi je pripalo ime "Velika nagrada Evrope".

Ne može se reći da je jedna od uzbudljivijih u šampionatu zbog nedostatka mesta za preticanje ali svakako se staza nalazi na veoma atraktivnom mestu. Staza koristi postojeće ulice do ulaska u luku. Bolidi prelaze preko novog mosta, skreću ka dokovima i za tren oka su na početno startnoj ravnini. Ali, postoji nov deo staze koji zalazi u industrijski deo pa je staza duga oko 5,4 kilometara. Stara skladišta se koriste za pit stopove i garaže timova. Još uvek su na asvaltu bili tragovi od guma pred garažama i na startno-ciljnoj ravnini. Po statistici u Valensiji je godišnje 300 sunčanih dana pa je to odgovor zašto kiša nije sprala tragove guma za dva meseca.

Staze u koritu reke

Od staze Formule 1, odnosno luke, je tri kilometra udaljen Grad umetnosti i nauke. Prešao sam most Piemte Astilleros i bulevarom Moreras sam želeo da stignem do Okeanografika. To naselje podseća, a u principu i jeste cigan mala. Oko veoma skromnih kuća bilo je uredno naslaganih sekundarnih sirovina.

To nije bilo jedino iznenađenje. Kasnije sam shvatio da put koji je ucrtan na mapi više ne postoji pa sam morao nekoliko stotina metara da pešačim magistralnim putem. Tek da se zna, ovu šetnju mi je predložila radnica u Info centru. Na mnogim parcelama se grade nove stambene zgrade pa će verovatno za nekoliko godina sve biti urbanizovano. Od jednog od blokova novih zgrada postoji pešački most kojim sam mogao da idem da sam znao da postoji. Video sam ga tek kada sam prešao na drugu stranu. No nije bilo nikakvih problema ni ovako. Dakle, od F1 staze do Okeanografika ima oko 30 - 40 minuta pešačenja a do samog centra još 50 - 70 minuta.

Od muzeja Nauke počinju staze, pešačke i biciklističke u koritu reke Turia. Kalatrava je mislio i na rekreativce pa je iskonstruisao na desetine isprepletanih staza. Posle zgrade opere su parkovi sa velikim krošnjama pa je šetnja daleko prijatnija po suncu. Svaki pedalj je skladno uređen i nisam prestajao da se divim gradu. Ispred palate Muzike je radila fontana pa su deca uživala u maloj vodenoj predstavi. Mostovi su prelepi počev od Aragona. Puente de la Exposicion je delo, naravno, Santjaga Kalatrave kao i još nekoliko građevina na periferiji grada. Potom slede (mostovi) Puente del Real, La Trinidad i Serranos kraj istoimene kule. Bez ikakve mape sam uspeo da nađem put do hostela mističnim uličicama.

Sledećeg jutra, već oko sedam sati sam se peške uputio do železničke stanice pa sam vozom Altaria prvo stigao do Madrida, a nekoliko sati kasnije brzinom od 300 km/h i do Malage.

Pogledajte fotopis Valensije

Putovanje po Južnoj Evropi ukratko: Putovanje je trajalo 40 dana. Kombinovao sam letove jeftinim avio kompanijama sa Interrail kartom. Iz Budimpešte sam otišao u Barselonu, pa u Valensiju te preko Madrida do Malage. Posetio sam Anterkeru i Rondu, a nakon Granade i Sevilju, Kordobu, Kadiz i Italiku. Portugalski primorski gradić Lagos mi je poslužio kao baza za obilazak Oljiaoa, Tavire, Fara, Silveša, Karvoeira, Portimaoa i Rta svetog Vinsenta. Preselio sam se u divni Lisabon video okolnu Sintru, Kaškaiš i Tomar. Bio sam u Portu ali i obližnjoj Bragi, Gimaraešu, Aveiru i Koimbri. U povratku, u Francuskoj, sam bio u dolini Loare, Parizu i Šartru, a zatim i narednih dana u Minhenu, Salcburgu, Beču i Bratislavi. Opširnije o putovanju