Tekst i fotografije: Miroslav Golubović

Stotinak kilometara severno od Malage, takoreći u srcu Andaluzije se nalazi gradić po imenu Ronda koga na dva dela kanjonom dubokim sto metara deli reka Guadalevin. U starom delu grada, sem autentičnih kuća i brojnih spomenika kulture, je sačuvana i vinarija koja je opstala i za vreme Mavara.

Voz iz Malage

Plan je bio da jutarnjim vozom preko Bobadile stignem do Ronde, promuvam se po kradiću pet – šest sati i direktnim vozom uveče stignem do Granade. Tako sam po mrklom mraku, u sedam sati krenuo iz Babia hostela. Uobičajne buke na stanici nije bilo osim u trenucima kada su lokalni vozovi pristizali.

Dan ranije sam napravio rezervaciju za ovaj regionalni voz (obavezna je za imaoce Interrail karte) pa sam otišao direktno na kontrolu prtljaga. Potpuno novi voz je bio postavljen. Na svakom vagonu stoji specifikacija da razvija brzinu od "samo" 154 km/h. Ipak je to samo regionalni voz. U celom vagonu je bilo samo desetak putnika. Blizu mene su bile dve „koleginice“, bekpekerke koje su bile mrtve umorne. Podesile su budilnik na mobilnom pa su se probudile nekoliko minuta pre dolaska na stanicu u Bobadili.

Pronalaženje lokera

Unutrašnjost stanice nije menjana ko zna koliko godina. Sačuvane su divne pločice i naravno, dodati su lcd ekrani. Tačno posle 11 minuta je naišao sledeći voz koji saobraća između Granade i Algecirasa. Posle sat vremena udobne vožnje sam sišao iz voza u Rondi.

Potražio sam lokere kako bih ostavio kofer ali ih na stanici nema. Prošetao sam 500 metara do autobuske stanice po savetu kontrolora. Lokeri su prilično mali. Skontao sam da funkcionišu tako što ubacite stvari a potom i žeton. Isti se prodaju na obližnjoj trafici. Stvorio se još jedan par iz Britanije pa smo se zajedno uputili do trafike. Radnica u trafici nam je rekla da su lokeri neispravni, a da kofere možemo da ostavimo u ostavi od koje samo ona ima ključ do 17h.

Da sam dobio takvu ponudu negde u Indiji, odbio bih ali ovde u ovoj divnoj zemlji imam poverenje. Isto su uradili i Britanci. Ostavili smo stvari i dali po tri eura i uputili se ka centru Ronde.

Arena za borbu bikova

Nastavio sam da hodam ulicom kojom sam došao sa železničke stanice. Skrenuo sam levo do predivne crkve Mersed, iz XVI veka. Od nje počinje ulica Calle Virgen de la Paz koja vodi na čuveni most. U nastavku ulice, sa desne strane je park Alameda iz XIX veka a do njega velika arena, jedna od najstarijih za borbu bikova u Španiji. Na velikom platou sem biste jednog od najvećih matadora Španije, Antonia Ordonjeza (Antonio Ordonez) je turistički centar u kome sam dobio mapu i smernice za predstojeći obilazak.

Ulaznica za arenu iznosi 6€. Pre ulaska u ring su vrata sa desne i leve strane koja vode u muzejske prostorije. Izložene su slike arena iz raznih krajeva Španije, kao i rekviziti koje su koristili čuveni matadori. Ova arena je mesto na kome su se prvi put u Španiji održale borbe sa bikovima.

Arena je velika kao i tribine koje je okružuju. Posetiocima je omogućeno da zađu u svaki kutak i vide raskošne detelja. Čak su i na stepenicama izlepljene pločice sa motivima borbe bikova. Na kraju ovog velikog platoa je park iz koga se vide okolne planine. Gitarista je uz pratnju orkestra sa cd izvodio poznata dela španskih kompozitora za gitaru. Rodrigov "končerto de Aranhurez" se može čuti skoro na svakom ćošku. Izvođenja su odlična. Gitaristi prodaju svoje diskove i tako zarađuju novac.

Novi most, star 250 godina

Po izlasku iz arene sam se prošetao do parkića koji gleda na provaliju. Prizori su predivni. Sporednom uličicom sam došao da trga „Plaza de Espana" na kome je takođe turistički centar i kongresna palata (Palacio de Congresos de Ronda). Sa tog trga put vodi preko Novog mosta (Puente Nuevo) u stari deo grada. Most je građen 42 godine počev od 1751. Arhitekta Jose Martin de Aldehuela je imao veoma tešku borbu sa terenom. Kanjon reke Guadalevin je dubok skoro stotinu metara.

Nakon prelaska mosta sa leve strane je vidikovac sa koga se može slikati most. Video sam još jedno bolje mesto ali sa suprotne strane pa sam se vratio na most, prešao na drugu stranu i uz pomoć putokaza se za pet minuta našao na još jednom vidikovcu kraj bašte Kuenca (Jardins de Cuenca).

Stari deo Ronde

Vratih se ponovo u stari deo grada i krenuh u istraživanje predivnih uličica. Posle mosta skrenuh desno u ulicu Tenorio. U njoj su taverne, mali porodični hoteli kao i kuće. Fasade su bez izuzetka bele boje dok su ukrasi oko prozora i vrata, najčešće narandžaste. Ulazna vrata nekih kuća su bila otvorena pa se mogao videti na brzinu bogato uređen enterijer.

Kuća Don Bosko (Casa Don Bosco), s kraja XIX veka, sem prelepog autentičnog enterijera i tradicionalno uređenog vrta nudi pogled na deo mosta. Tridesetak metara nakon stepenica kojima se stiže do podnožja mosta je palata Mondragon, sedište muzeja Ronde. Izloženi su razni predmeti pronađeni tokom arheoloških iskopavanja koji dokazuju bogatu i dugu istoriju grada.

Na trgu Silencio (Plaza de Silencio) je crkva svete Marije (Iglesa de Santa Maria la Mayor), iz XV veka je zapravo bila džamija. Odlaskom Mavara je preuređena u crkvu. Odškrinuo sam velika ulazna drvena vrata. Misa je bila u toku ali se zahvaljujući potpuno odvojenom ulazu moglo ući. Unutrašnjost je uređena u gotskom stilu dok na fasadi dominiraju barokni elementi.

Na drugoj strani pomenutog trga je Ayutamento, Skupština grada, a u nastavku je crkva Svetog Duha (Iglesia de Espiritu Santo). Nalazi se tik uz veliku kapiju iz XIII veka kroz koju se ulazilo u grad.

Muzej vina u Rondi

Šetao sam se uličicom koja ide uz crkvu Svete Marije. Naleteh na Muzej vina - Bodegas la sangre de Ronda u koji je ulaz šest evra uključujući i degustaciju. Ljubazna hostesa objašnjava istoriju vinarije koja je opstala čak i za vreme vladavine Mavara. Sultani su rado, kako kaže, krišom degustrirali vino.

Ušao sam u malo dvorište u kome se nalaze bačve sa vinom i razni rekviziti. Na zidu kuće su četiri slavine koje iz koji se toči vino. Pristup slavinama je turistima zabranjen jer bi se sve zalihe brzo potrošile. Hostesa svakom posetiocu daje po jednu malu čašicu kvalitetnog vina za degustaciju.

Izložene su razne spravice uz pomoć kojih se grožđe cedilo i pripremalo. Na gornjem spratu su stare kace i slike berača grožđa s početka XX veka.

Nastavih da uživam u šetnji i dođoh do palate Salvatiera (palacio de Salvatierra) blizu koje je već pomenuti novi most. Pređoh u drugi deo grada. Pešačku zonu čini ulica Los Remedios i nekoliko okolnih. Na trgu Socero (Plaza del Socero) je mala ali prelepa crkva iz koje su u tom trenutku izlazile dame nakon završene mise. Seo sam u baštu poslastičarnice i uživao u odlični i ne tako skupim kolačima.

Odlazak u Granadu

Za pet minuta sam bio na autobuskoj stanici, uzeo kofer i nastavio do železničke. Voz za Granadu je iz Algesirasa stigao tačno na vreme, u 14:55h. Oko dva sata vožnje je potrebno do Granade jednog od najlepših gradova Andaluzije.

Pogledajte fotopis Ronde