Tekst i fotografije: Miroslav Golubović

Na jugu Andaluzije, jedne od najepših španskih pokrajna se nalazi Malaga. Pikasov rodni grad je od Madrida udaljen 600 kilometara ali se ta razdaljina prelazi za manje od tri sata zahvaljujući brzim prugama. U starom centru grada je stotine starih kuća i zgrada između kojih se provlače uske ulice ispunjene dućanima, kafićima i restoranima. U večernjim satima se čuju zvuci Flamenka a iz mnogobrojnih restoranskih kuhinja dopiru mirisi Tapasa i drugih specijaliteta.

Vožnja iz Valensije

Interrail karta "Global" važi 30 dana. Želeo sam da putovanje traje deset dana duže kako bih video sve željene gradove i obasti Španije, Portugalije i još nekoliko zemalja. Isplanirao sam putovanje tako da Interrail kartu počen da koristim tek od osmog dana. Tako sam se, nakon dva dana u Budimpešti, dva u Barseloni i tri u Valensiji, osmog uputo vozom do Malage. Postoji direktan voz ali u večernjim satima. Odlučio sam se za znatno bržu varijantu;.vozom Alaris do Madrida i dalje do Malage ultra brzom kompozicijom AVE.

Odjavio sam se iz hostela u Valensiji i za desetak minuta pešice se našao pred železničkom stanicom. Još nije počelo da sviće iako je bilo oko 7:30. Stotine ljudi se se zajedno sa mnom približavalo stanici. Voz za Madrid pod nazivom Alaris je bio postavljen  na peronu. Maksimalna brzina je samo 200 kilometara na sat pa je to navelo Špansku železnicu da napravi novu prugu za AVE vozove. Tako se od oktobra 2010. godine ova deonica od 350 kilometara umesto za 210 prelazi za 98 minuta.  Istina, karte za AVE vozove su skuplje od “sporijih” za 30-50%. Isto tako nisu ukinuti svi polasci sporijih vozova.

Tačno u minut je voz stigao na Madridsku stanicu Atocha. Pauzu od sat vremena sam iskoristio za šetnju po terminalu i okolnim ulicama. Tek sam na trenutak udahnuo ponovo Madridski vazduh.

AVE do Malage

Na terminalu sa koga polaze AVE vozovi postoji obavezno skeniranje prtljaga. Deset minuta pred polazak voz je postavljen te je ukrcavanje u “avion na šinama” bilo brzo završeno. Čim je izašao iz stanice, voz je počeo da ubrzava. Za nekoliko trenutaka smo leteli 220 km na sat. Na displeju je prikazana brzina voza kao i trenutna pozicija na mapi. Kompozicija bukvalno leti. Brzina se vidi tek kada prođe pored neke fabrike ili auto puta.

Svaki putnik je dobio slušalice kako bi mogao da prati film ili da sluša muziku. Kvalitet sluški je zaista loš pa je poželjno da prikačite lične ako ih imate. Za manje od tri sata smo prešli deonicu od 550 kilometara. Samo par godina ranije je bilo potrebno sedam sati vožnje.

Železnička stanica u Malagi je potpuno nova, završena za otvaranje nove linije. Pored desetak koloseka je veliki šoping mol. U holu se nalazi info centar te sam dobio mapu grada kao i savete šta da vidim.

Izašavši sa stanice našao sam ulicu Calle de los Canales kojom sam stigao do velikog korita reke Gvadalmedina (Guadalmedina). Vode nije bilo već samo zelene travnate površine i po neko smetlište. Šetalištem uz kanal sam pešačio kilometar do mosta Marmolesa i skrenuo desno. Ušao sam u usku uličicu kojom mogu da prolaze samo pešaci i motoristi. Podne ploče su čiste ali fasade prilično prljave. Kao takve daju poseban šmek.

Lako sam našao crkvu svete Martire (Iglesia de los Santos Martires) iz XV veka. Tačno preko puta nje je Babia hostel u staroj zgradi sa divnim detaljima.

Hostel u Malagi, Babia hostel

Prilikom odabira hostela čitao sam razne kritike i preporuke. Neki su kritikovali ovaj hostel zbog buke, a ja sam ga izabrao zbog blizine centra i železničke stanice.
U prizemlju je kafić koji pripada istom vlasniku. Pokazao sam rezervaciju sa hostelworlda i za minut bio u sobi. Šestokrevetna se nalazi na prvom spratu. Obradovala me je vest da ću biti sam u šestokrevetnoj sobi. Besplatni lokeri, posteljina, internet, sve je bilo besprekorno. Na poslednjem spratu je dnevna soba sa velikim televizorom i gomilom filmova. Kuhinja je prostrana ali prilično prljava. Možda je poslednjih dana bilo više aljkavih gostiju. Dostupna je i velika terasa sa ležaljkama i pogledom na okolne krovove.

Smorio sam se kada sam shvatio da istog jutra nisam dobro zatvorio bočicu sa gelom za tuširanje pa se isti prosuo po mašinici za brijanje. Pomislio sam da je tečnost zahvatila samo površinski deo a trenutak kasnije, po težini mašinice sam zaključio da je natopljena šamponom. Nisam imao šta da izgubim. Mašinicu sam bukvalno potopio u vodu i sprao sav šampon. Snažno sam istresao i poslednje kapi i stavio je na terasu da se suši na suncu.

Verovali ili ne, sledećeg popodneva, kada sam bio siguran da je suva, uključio sam je. Očekivao sam da će me drmnuti struja, međutim, radila je kao sat. U pitanju je najjeftiniji model Remington mašinice sa tri kružna noža kupljen u Švajcarskoj 2005. godine za 30 franaka (20€).

Centralne ulice Malage

Hostel se nalazi samo trista metara od srca grada. Nemoguće je ne zavoleti centar Malage. Ulica Svete Lucije (Calle Santa Lucia) vodi do Granade koja je glavna pešačka zona. Krovovi sa leve i desne strane su povezani sajlama koje drže velike bele prekrivače. Time je uticaj sunca, tokom dana znatno umanjen. U večernjim satima se prekrivači pomeraju kako bi mogle da se vide zvezde. Ulica je prelepa.

Lokale su zakupile najveće modne kompanije. Nisam bio lenj. Zavirio sam u mnoge i shvatio da su u Ziri, Massimo Duttiju, Springfildu i Kamperu cene niže nego u Beogradu barem 30-40%. U Dutiju su košulje od 20, sakoi od 40€.

Posle kratkog predaha sam se vratio u obilazak prelepe Malage. Na kraju jedne sporedne ulice sam ugledao fasadu Katedrale i odmah krenuo ka njoj. Počela je da se gradi 1528. godine po ideji arhitekte Diega Siloea (Deido de Siloe). Lokalci je zovu La Manquita što u prevodu znači "Jednoruka dama" jer je 1765. godine prekinuta izgradnja zbog nedostatka novca. Tako je severna kula visoka 84 metara što je po visini stavlja odmah iz seviljanske Điralde, a južna kula je ostala nedovršena.

Detalji spoljne, barkone fasade su veoma raskošni i nikada se ne bi primetio nedostatak druge kule da ne postoji taj nadimak. Ulaz se plaća 5€. Priključio sam se grupici turista koji su imali vodiča na Engleskom pa sam imao prilike da čujem neke osnovne podatke.

Preko puta Katedrale je mali muzej umetnosti u koji je ulaz bio besplatan. Samo je u jednoj prostoji bila izložba nekog lokalnog slikara. Ostale prostorije su bile prazne ali je sama zgrada interesantna. Na malim trgovima se mogu videti skupture neobičnih oblika. Svaki kutak je iskorišćen za predstavljanje umetnosti.

Malaga je kandidat za evropsku prestonicu kulture za 2016. godine pa se fasade mnogih crkva i značajnih zgrada obnavljaju. Mnogo je više onih koje već dobile nov izgled pa sveže obojene fasade daju dodatnu lepršavost ovom lepom primorskom gradu.

Ljudi su na prvi pogled sretni, lepi i kvalitetno odeveni. Verovatno je glavni "krivac" činjenica da su Zara, Springfield i druge poznate marke upravo iz Španije pa su cene veoma pristupačne čak i za naše pojmove. Tu su i lokali sa daleko skupljom garderobom ali ni oni nisu prazni. Ima kupaca i vidi se da je kupovna moć prilično velika.

Na ulicama se mogu videti i glumci koji nepomično stoje po ceo dan. Njihovi originalni kostimi navode turiste da se slikaju sa njima i ostave im po euro ili dva. Najveće atrakcja je bio lik koji je izgledao kao da je od glave do pete oblepljen novinama. Prži se ceo dan na suncu, ali može da zaradi i nekoliko stotina eura dnevno ukoliko ima sreće.

Plaža Malageta

Van starog centra grada, uz obalu, su izgrađene avenije i veliki stambeni blokovi. Jedan od njih je La Malegeta koji ima i svoju plažu. Stotine ljudi se sunčalo i odmaralo pod suncobranima. Iako je luka udaljena samo dva kilometra voda je bila potpuno čista. Mnogi turisti se odmaraju na plažama tokom sieste.

Krenuo sam nazad ka centru, i prošao pored velike arene za borbu bikova (Plaza de Toros). U nastavku su zgrade skupštine grada i raznih drugih institucija. Kraj rimskog foruma vodi staza do Alkazabe, velike tvrđave građene od VIII do XI veka od strane Mavara. U blizini je i utvrđenje Hibralfaro (Catillo del Gibralfaro).

Rimski teatar je slučajno otkriven, tokom kopanja temelja za dom kuture 1954. godine. Izgrađen je tokom prvog veka, a koristio se do kraja trećeg. Posetioci sa glavnog platoa mogu samo da vide teatar.

Pikasov trg

Hodao sam dalje i stigao do kuće u kojoj se rodio slavni slikar Pablo Pikaso. Muzej sa preko 150 radova poznatog slikara je otvoren u Buonavista palati. Mnogi lokali i hoteli u celom kraju nose naziv slavnog slikara.

Sporednim uličicama sam se ponovo našao u starom centru grada. Ušao sam u nekoliko baroknih crkva. U poslednjoj koja je nalazi pored mog hostela je bilo venčanje u toku. Sa balkona sam posmatrao izlazak mladenaca, slikanje i kratko veselje na trgu. Umesto novčića bacale su se konfete. Posle samo pola sata došla je nova ekipa.

U večernjim satima su ulice bile pune turista i lokalaca. U baštama restorana i kafića je bilo teško naći slobodno mesto.

Šetavši se ulicom Alameda Principal primetio sam da su najveće gužve pred turskim restoranima brze hrane. Uspeo sam da nađem slobodan sto i jedem kebap. Obrok, koji uključuje tanjir sitno iseckanog mesa, pomfrit i limenku soka je 4,5€. U toku je bila polufinalna utakmica košarkaškog prvenstva u Turskoj. Domaća ekipa je igrala sa Srbijom i na kraju, uz pomoć sudija i dobila meč. Ništa nije moglo da me iznervira jer sam bio očaran gradom.

Izlet do Antakere

Samo 50 kilometara severno od Malage nalazi se Antekera. Do tog gradića se najlakše i najbrže stiže autobusom. Glavna autobuska stanica u Malagi je odmah do železničke. Busevi polaze na svakih sat vremena radnim danima odnosno na dva vikendom. Može se putovati i vozom ali isključivo lokalnim koji ide samo nekoliko puta dnevno. Na liniji brzih vozova, na putanji ka Madridu postoji stanica Antequera ali je ona od centra grada udaljena 15 kilometara i (trenutno) nema autobuske linije koja je povezuje sa gradom.

Odlazak u Rondu

Poslednjeg, trećeg dana, sam se, u jutarnjim satima, uputio lokalnim vozom do Ronde, preko Bobadile.

Pogledajte fotopis Malage

Putovanje po Južnoj Evropi ukratko: Putovanje je trajalo 40 dana. Kombinovao sam letove jeftinim avio kompanijama sa Interrail kartom. Iz Budimpešte sam otišao u Barselonu, pa u Valensiju te preko Madrida do Malage. Posetio sam Anterkeru i Rondu, a nakon Granade i Sevilju, Kordobu, Kadiz i Italiku. Portugalski primorski gradić Lagos mi je poslužio kao baza za obilazak Oljiaoa, Tavire, Fara, Silveša, Karvoeira, Portimaoa i Rta svetog Vinsenta. Preselio sam se u divni Lisabon video okolnu Sintru, Kaškaiš i Tomar. Bio sam u Portu ali i obližnjoj Bragi, Gimaraešu, Aveiru i Koimbri. U povratku, u Francuskoj, sam bio u dolini Loare, Parizu i Šartru, a zatim i narednih dana u Minhenu, Salcburgu, Beču i Bratislavi. Opširnije o putovanju