Tekst i fotografije: Miroslav Golubović

Madrid je grad zabave ali i grad kulture. Sem velikog broja diskoteka, noćnih klubova, vrhunskih restorana i dobrih kafea glavni grad Španije ima jedan od najvećih i najboljih muzeja na svetu Prado i niz kvalitetnih kulturnih ustanova. Stekao sam utisak da na centralnim gradskim trgovima svih 24 sata traju neka okupljanja ili žurke. Madrid nema more ali ima akvaparkove, zoloki vrt, tematske centre zabave i barem pet okolnih gradova vrednih posete. Ipak, na obodima grada se mogu videti i ogromna nehigijenska naselja za koja nisam verovao da postoje u Evropskoj Uniji u tom obimu i veličini.

Dolazak do hostela Ole

Noćnim vozom iz San Sebastiana sam stigao u Madrid. Putovanje je trajalo osam sati do stanice Chamartin koja se nalazi na severu prestonice. Lako sam našao metro stanicu i odmah kupio kartu za deset vožnji. Pred ulazak u stanicu se karta samo provuče kroz skener pa se vrata otvaraju automatski. Do metro stanice Alonso Martinez sam išao linijom deset, pa sam četvorkom nastavio put i sišao na stanici Bilbao. Malko sam se zbunio jer nisam znao na koju stranu treba da izađem. Uz pomoć prolaznika sam našao izlaz ka ulici Manuela Malasanja (Manuel Malasana).

Čuo sam škripu kočnica i udar. Sudarila su se dva automobila bez veće materijalne štete. Vozači su se prvo rukovali pa dalje diskutovali o rešenju.... Stotinak metara dalje je hostel Ole. Nalazi se u na drugom spratu stare zgrade. Imao sam sreću da je krevet koji sam dve nedelje ranije rezervisao bio prazan pa sam mogao odmah da ostavim svoje stvari u sobi. Tokom boravka u hostelu sam upoznao nekoliko divnih ljudi iz Brazila, Sjedinjenih država sa kojima sam i dalje u kontaktu.

Spavaće sobe su prilično male i neudobne. Noću je bilo pomalo zagušljivo i toplo. Sa druge strane, velika kuhinja, prostrana dnevna soba i ljubazno osoblje su doprineli da vreme provedeno u hostelu bude zaista kvalitetno i nezaboravno.

Posledice tigriranja

Predhodnog dana, u San Sebastianu, sam napravio jedan prilično nepromišljen potez. Bilo je veoma toplo, ali oblačno pa sam mislio da je dovoljno da sa veoma jakom Niveinom kremom namažem samo mladeže na telu. Šokirao sam se, sada u Madridu, kada sam skinuo majcu i pogledao se u ogledalo. Crvenilo kože je bilo iste nijanse kao i boja majce.

Jedino su bili beli mladeži i ramena o koja sam obrisao prste od kreme. Tako su nastale tigraste šare... Na svu sreću ledja nisu stradala pa sam mogao mirno da spavam narednih noći. Utešio me je jedan Australijanac koji je bio neobazriv u Valensiji te mu se koža toliko inficirala da je morao deo ruke da umota u zavoje. Problem sam rešio tako što sam kasnije u jednoj prodavnici kupio kremu za telo i tako ublažio crvenilo.

Palate, trgovi, ljudi....

Grad je prilično prostran ali su glavne gradske atrakcije skoncentrisane u centru grada. Sve je moguće posetiti peške ali je preporučljivo koristiti i metro. Cena vožnje u relativno novim kompozicijama je 1€. Svaka stanica je opremljena velikim displejima kojima se putnici obaveštavaju o servisnim informacijama ali se na kratko emituje i sapunice.

Bulevarom Alberta Agilera (Calle de Alberto Aguilera) sam stigao do jednog sasvim običnog tržnog centra. Kupio sam sendvič u restoranu Paints. Nastavio sam do Este (Oste) parka. Baš u trenutku kada sam ušao u park se uključio sistem za navodnjavanje. Male cevi su automatski izašle iz zemlje i nakon pola sata su se vratile u početni položaj. Ceo grad je zelen iako je okolina prilično stradala zbog velikih vrućina. Sistem za navodnjavanje se uspešno koristi na svim površinama na kojima je to moguće instalirati.

U parku je bilo samo nekoliko penzionera koji su hranili golubove i šetali svoje unuke. Sa jednog zidića sam ugledao kraljevsku palatu Real i uputio se ka njoj. Palata Real je napravljena za kralja Felipea V jer je predhodna rezidencija izgorela. Ova, jedna od najleših građevina Mardrida, je bila rezidencija kraljevskih porodica do 1931.godine. Od tada, kralj boravi samo povremeno. Jedan deo palate je dostupan posetiocima. Sem velike kolekcija oružja, izloženi su razni rekviziti, porcelansko posuđe i razni drugi predmeti koje je porodica koristila. Ulaznica za studente je 3,5, a za ostale 8€.

Tange i trgovi

Preko puta palate je veliki trg Orjente (Plaza de Oriente), a u blizini i zgrada opere. Oko ulice Mayor je nekoliko pešačkih zona. Najlepši madridski trg je Major (Plaza Mayor). Trg čine četiri simetrične građevine građene po planovima arhitekte Huan Gomeza de la Mora (Juan Gomez de la Mora). Najzanimljivija zgrada je Casa de la Panaderia koja je ukrašena sjajnim alegorijskim slikama. Površinu većeg dela trga prekrivaju stolovi brojnih restorana koji su večernjim satima puni gostiju. Zabavljaju ih muzičari koji sa svih strana izvode operske arije, sviraju gitare ili igraju. Prostor je dovoljno velik da ne smetaju jedni drugima.

Već oko podneva je bila velika vrućina. Na velikom trgu Sol (plaza del Sol) je na displeju bila prikazana temperatura od 44C. Ljudi su se rashlađivali na razne načine. Nekolicina je samo ušla u fontanu i tako se osvežila.

Mene je zapanjila činjenica da sve žene, bez obzira na to da li su gojazne ili vitke, nose tange ispod providnih suknji ili pantalona. Zaključio sam da samo bebe i babe ne nose tange. (podsećam da se ovo radi o 2003.godini). Šalu na stranu, stanovnici madrida su poput svih koji žive u velikim gradovima nervozni ali se vidi na njima da su srećni i da bi istog trenutka zaigrali.

Provod u Madridu

Vratio sam se u hostel. U velikoj kuhinji sam upoznao Cezara, brazilca, studenta režije. Rekao mi je da je odševljen Kusturičinim filmovima. U čavrljanju nam se pridružio jedan stariji australijanac i dve britanke. Kupili smo piće u marketu i počeli da proslavljamo nova poznanstva.

U hostel su furiozno uletele tri rumunke koje su svoje kofere ubacile u sobu i odmah počele da piju sa nama. Pokazale su nam neke vaučere koje su pokupile na ulici za besplatno piće i sve nas pozvale da im se pridružimo.

Lako smo našli tu diskoketu i još lakše popili besplatno piće. I u susednoj je bio „happy hour“ pa smo i tu zastali. Negde oko 3 sata smo se vratili u hostel i nastavili tiho da slavimo.

Muzeji u Madridu

Sledećeg jutra, dobro, oko podneva sam se uputio u jednu od najvećih ulica, Gran Via-u. Oko trga Sibal (Plaza de Cibales) su tri prelepe plate: Palacio de Linares, Banco de Espana i Palacio de Comunicationes. Palata telekomunikacija je jedan od simbola Madrida. Malo dalje je zgrada biblioteke (Biblioteca Nacional) i Palata pravde (Palacio de Justicia). Samo tri metro stanice je udaljen čuveni stadion Real Madrida, Santiago Bernabeu.

Ipak, želeo sam da posetim muzej Prado, jedan od najznačajnijih evropskih muzeja. Ulaznica za studente je 4, a za ostale 8€. Besplatan ulaz je svakim danom od 18 do 20h ali samo za određene izložbe. Izgubio sam se u kolekcijama najvećih španskih slikara poput Valaskeza, Goje, Rubensa ali i italijanskih i francuskih umetnika.

Posle napornog boravka u muzeju, popodne sam proveo u velikom parku. Park Retiro je pravo mesto za šetnju i odmor nakon napornog dana. U njemu se nalaze Mauzolej Alfonsa XII i Egipatska fontana. Ispred je predivno veštačko jezero. Moguće je iznajmiti pedolinu. U istom parku je Kristalna dvorana i Valaskezova palata!

Hrana

Za razliku od Pariza, u Madridu je lako naći supermarket u centru grada. Neke su cene niže, neke više u odnosu na naše, ali su voće i alkoholna pića znatno jeftiniji! Veliki je izbor restorana brze hrane: od nezaobilaznih Mc Donald's restorana, preko Burger Kinga, Pizza Huta, sendviča Paints, turskog Kebapa, do naravno, Tapasa! Na svakom ćošku se nalazi po neki fast-food restoran! Cene za obrok su od 3 do 6 eura. Tapasi su dosta skuplji, što zavisi od restorana i lokacije!

Okolina grada

U okolini Madrida je izgrađeno nekoliko tematskih parkova. U blizini metro stanice "Casa de Campo” linije broj 10 nalazi se zoološki vrt u čijem su sastavu, osim dela sa životinjama, ogroman akvarijum, delfinarijum i poseban deo sa reptilima i insektima. Ulaz je 12,75 eura. Proveo sam relaksirajuće popodne u vrtu.

Parque de Atracciones se nalazi preko puta zoološkog vrta te privlači pažnju. Dnevna karta je bila 15 eura i nema ograničenja u ponavljanju i korišćenju velikog broja najrazličitijih sprava, ali su redovi dugački. U okolini Madrida se nalazi i jedan od najvećih akva parkova u Evropi, Aquopolis.

Posle tri veoma dinamična dana provedena u Madridu sam se uputio u Sevilju, glavni grad pokrajne Andaluzije. Putovao sam vozom koji nikada ne kasni. Ukoliko je kašnjenje duže od 5 (pet) minuta, železnica Španije, RENFE, plaća odštetu putnicama.