Tekst i fotografije: Miroslav Golubović

U Andaluziji, jednoj od najlepših španskih pokrajna, nalazi se Granada, grad u podnožju Sjera Nevade, u kome je sačuvano utvrđenje Alhambra, jedan od najznačajnijih spomenika kulture na svetu. Cene smeštaja, konkretno hostela, su znatno niže nego u Madridu, Barseloni ili Sevilji a isto se može reći i za hranu. Granada je relativno mali grad pa nema velikih gužvi i zastoja.

Oko šest sati sam proveo u obilasku Ronde. Oko 15h sam na železničkoj stanici sačekao voz koji saobraća između Algesirasa i Granade. Za nešto više od dva sata sam stigao u Granadu.

Smeštaj u hostelu One

Prilikom rezervacije hostela sam zapisao direkcije kako bih što brže i lakše stigao. U nastavku železničke stanice je prazna parcela a do nje studentski grad. Sporednom ulicom sam stigao do avenije Fuente Nuava i skrenuo desno. Skrenuo sam levo u ulicu Pedro (Calle Pedro) koja se posle hiljadu metara ulila u ulicu Alhamar. U paralelnoj ulici je zgrada relativno novog hostela One.

Dočekao me je australijanac Majkl koji već godinu dana živi u Granadi. Ležaj u šestokrevetnoj klimatizovanoj sobi sam platio 16€. U cenu je uračunat i doručak. Soba je prostrana, a svaki gost ima na raspolaganju i metalni loker. Kupatila su čista a kuhinja velika i veoma dobro opremljena svim potrebnim rekvizitima. Uveče je bio problem sa strujom jer su osigurači ispadali zbog velikog opterećenja. Naime u svim sobama su bili uključeni klima uređaji pa je dolazilo do nestanka struje.

Prve večeri su cimeri bili odlični; Grkinja, dva Italijana, Amerikanac i Australijanac. Super smo se ispričali. Sledećeg dana su otišli svi sem Australijanca pa su došle tri Britanke koje su bile veoma bahate i bezobrazne tokom noći. Stalno su treskale vratima...

Prva šetnja ulicama Granade

Hostel One je od samog centra grada udaljen oko 800 metara. Smešten je u mirnom i od buke izolovanom kvartu. Još prilikom šetnje sa železničke stanice do hostela sam primetio da su fasade zgrada u lošijem stanju nego u Valensiji ili Barseloni. Na ulicama je više bezkućnika i prosaca. Oni nisu agresivni niti dosadni osim pred Katedralom. Primetio sam i veliki broj mladih ljudi kako odvaljeni od alkohola ili čega već u sred bela dana leže na trotoarima. Prolaznici ih samo ili obilaze ili preskaču. Jedan je tako spavao na stepenicama katedrale. Skejteri su na samo metar od njegove glave izvodili razne vratolomije.

Od trga Puerta Real počinje nekoliko malih uličica u kojima je zabranjen pristup četvorotočkašima. Tu i tamo projuri po neki motorista. Izbor svetskih modnih kuća je sličan kao i u ostalim gradovima Španije. Na trgu Bid Rambla (Plaza Bid Rambla) je desetak restorana. Ispred nekih su table sa menijima u kojima se glavna jela kreću oko 10€.

Malko dalje je katedrala čija gradnja počela 1521., a završena je tek dvesta godina kasnije. Oko ulaza je gomila prosaca koji opsedaju svakog turistu. Neki traže pare a drugi prodaju cveće. Sporednim uličicama sam se kretao i uživao u arhitekturi. Na prvi pogled se vidi da su fasade zgrada na značajnijim mestima i trgovima nedavno sređene dok su mnoge davno čišćene i farbane. Možda je to razlog što sam uživao na poseban način. Sačuvan je neki stari duh Granade koga nove fasade uništavaju.

Prvo sam se prošetao do zgrade Pravnog fakulteta, a potom i do prelepog manastira San Heronimo (San Jeronimos) iz XVI veka. Pedeset metara dalje je Bazilika San Juan de Dios ispred koje je plato. Pored kioska za prodaju novina je sedelo desetak mladih ljudi koji su izgledali kao da mesecima spavaju na ulici. Cirkali su pivo, bili veoma bučni ali nisu pravili probleme. I kasnije sam video nekoliko veoma mladih ljudi koji su bili pijani ili drogirani.

Park Žardins de Triumfo (Jardines de Triumfo) je, vidi se, skoro potpuno preuređen. U gornjem delu su velike fontane, a iznad njih bolnica Real. Jedna od glavnih ulica je Gran Via de Colon. Parkiranje je onemogućeno visokim ivičnjacima. Pešačka zona počinje od trga Real i ide uzbrdo. Tu su skoncentrisani restorani sve do crkve Svete Ane (Iglesia Santa Ana) a potom se ulica sužava te uz kanal vodi uzbrdo. Turistima su pažnju privukle mačke koje su se nastanile u đubrištu stvorenom u samom kanalu. Bilo je barem 50 mačaka, uglavnom malih. Sa leve strane, dvesta metara vazdušnom putanjom je Alhambra.

Ispred manastira Svete Kataline de Zafra (Convento Santa Catalina de Zafra) je trg na kome se okupljaju mladi ljudi. Cirkaju pivo i vino i uz gitare ili muziku sa nekog plejera provode vreme. Nastavio sam da hodam uzbrdo pored crkve Svetog Pedra i Svetog Pabla (Iglesia de San Pedro y San Pablo)i Kuće Kastrilj (Casa Castril) u kojoj je arheološki muzej. Tako sam pred sumrak pešačio sve do kuće Ćapiz (Casa de Chapiz).

Posle prvog popodneva provedenog u Granadi sam zaključio da je snalažanje veoma jednostavno a da grad može da se obilazi danima. U hipermarketu velikog trgovinskog lanca El Kort Ingles (El Corte Engles) sam kupio slatkiše i sokove a u lokalnom restoranu malu picu. Večerao sam u hostelu sa cimerima i celo veče sa njima uživao.

Alhambra

Alhambra je jedan od najznačajnijih i najposećenijih spomenika kulture u Evropi. U periodu od maja do oktobra je nemoguće kupiti kartu na dan posete. Često se dešava da je 30-40 dana unapred rasprodato. Postoji određena dnevna kvota karata koja se prodaje. Karte se mogu kupiti on-line na sajtu http://www.servicaixa.com/nav/en/mucho_mas/granada/alhambra_y_generalife_09oz/visita_general/index.html po ceni od 13€ (cena je karte je 12€ a taksa iznosi 1€). Prilikom kupovine karte, videćete da je svaki dan podeljen na dve celine; pre podne od 08:00 do 14:00 i od 15:00 do 20:00h.

Međutim, moguće je kupiti kartu za određen termin počev od 08:00 pa 09:00... i tako na svakih pola sata. Vaša je obaveza da uđete u naznačenom (odabranom) terminu a možete da ostane koliko želite. Vrućine u Granadi tokom leta su veoma velike te preporučujem da izbegavate period od 12 do 15h. Primetio sam da termini od 10-12h se uopšte ne mogu kupiti pa računajte na rano ustajanje. Prodaja se vrši preko banke Caixa koja je jedna od najvećih u Španiji te je kupovina potpuno bezbedna.

Podizanje karte

Prilikom kupovine dobićete potvrdu koju treba da odštampate. U uputstvu stoji da kartu možete da podignete na glavnom ulazu Alhambre. Sem tog glavnog postoji još jedan koji je bliži centru grada i do njega se stiže za manje od deset minuta od trga Nuevo.

Jedna od glavnih ulica je Gran Via de Colon. Završava se na trgu Plaza de Isabel la Catolica. Tu skrenite levo u blagu uzbrdicu koja vodi ka trgu Nuevo (plaza Nuevo). Pre tog trga, sa desne strane, videćete veliku knjižaru na kojoj piše Granada Alhambra ili tako nešto. U njoj, sa leve strane je automat koji liči na bankomat na kome se podižu karte za Alhambru. Procedura je jednostavna. Ubacio sam karticu sa kojom sa platio on-line i za sekundu sam dobio svoju kartu. Ni osoblje hostela nije znalo za ovu mogućnost. Da kojim slučajem nisam dobio kartu na ovaj način morao bih sutradan da pred glavnom kapijom budem oko osam sati.

Crvena tvrđava

Alhambra, u prevodu, crvena tvrđava, je jedini u potpunosti sačuvani srednjevekovni islamski utvrđeni grad. Vladar Nasrid je 1238. godine je započeo gradnju, a njegovi naslednici Ismail I, Jusuf I i Muhamed V su najviše delova dodali i u XIV veku. Vladavina islamskih vladara je okončana 1492. godine pobedom ujedinjenih pobunjenika iz Španije i Portugalije. Prvobitna ideja nakon pobede je bila da se tvrđava u potpunosti sruši ali je zdrav razum, očigledno, preovladao.

Jedan od razloga zbog kojih je tvrđava nastala baš na tom mestu a i Granada opstala ranijih vekova su veliki izvori vode u planinama. Prvi znaci postojanja utvrđenja datiraju još iz XIX veka.

Mavari su počeli da zauzimaju Iberijsko poluostrvo 711. godine tako što su iskoristili momenat kada su VIzigoti međusobno ratovali. Do 714. je veći deo poluostrva bio osvojen ali se narednih vekova teritorija koju su držali Mavari smanjivala da bi konačno bila poražena krajem XV veka.

Mohamed Nazir je osnivač dinastije Nazir koja je vladala u tvrđavi Alhambra. Njega je zapravo proterao kralj Ferdinand III koji je vladao u Kastilji i Leonu. Izgrađene su kraljevske odaje, dažmije, kupatila, veliki vrtovi, prostorije za sluge, barake za vojsku, radionice, štale i mnogi drugi objekti.

Alhambra je stavljena na listu UNESCO-a 1984 godine. Danas je turistima dostupan veći deo ove ogromne tvrđave. Podeljena je na četiri celine; Alkazabu (tvrđava), Našridove palate, Partal i Generalife. Na ulazu u svaku celinu je kontrola karata i dozvoljen je samo po jedan ulazak. U Našridovu palatu se mora ući u terminu koji je naznačen na karti. Fotografisanje je svuda dozvoljeno bez upotrebe blica i stativa (tripoda). Za obilazak celog kompleksa je potrebno barem četiri sata.

Odlazak u Alhambru

Ustao sam oko 07h i ubrzo krenuo peške ka Alhambri. Postoje dva ulaza glavni do koga je prilaz omogućen i automobilima i drugi, da kažem sporedni, do koga se stiže velikim usponom. Na ulicama nije bilo nikoga. Do trga Nuovo sam stigao za 15 minuta i uz pomoć putokaza sam skrenuo desno u ulicu Cuesta.

Tek nakon prolaska kroz kapiju (Puerta de Las Granadas) počinje veliki uspon. Bitno je posle te kapije skrenuti levo. Prvo se nailazi na spomenik Vašington Irvinu (Washington Irving) a potom na fontanu Karlosa V. Već je bilo oko 8 sati izjutra i počelo je da sviće. Uspon je zaista velik te sam se par minuta odmorio kod fontane. Prelaženje ove iste distance u podne je mnogo teže i treba poneti nekoliko boca sa vodom.

Nije bilo žive duše. Prošao sam kroz kapiju Pravde (Junta de Justicia) i uz pomoć baštovana sam stigao do ulaza u Našridove palate. Pred ulazom je bilo tridesetak turista koji su kao i ja čekali otvaranje. Pogled na susedno brdo Albazin tokom svitanja je bilo lepo. Osoblje nas je tačno u 08:30 pozvalo da uđemo. Barkod sa karte se očitava na ulazu te se red brzo kretao.

Našridove palate

Putanja za turiste je napravljena tako da se prolazi kroz sve značajne prostorije i delove palata koje su povezane vrtovima. Jednom kada uđete, možete da ostanete i više sati s tim što ako želite sve ponovo da vidite morate da se vratite putem kojim ste došli (unazad). Nakon otvaranja nije bilo puno ljudi. Posle, kada su počele da pristižu grupe turista, je bila ogromna gužva.

Meksuar (Mexuar) je najstarija palata u kompleksu. Jedno vreme se koristila i kao sudnica. Prolaskom kroz istoimenu baštu se dolazi do Zlataste sobe (Cuarto dorado). Palata Komares (Palatio de Comares) je po zapovedi Muhameda V izgrađena 1370 godine. Sala Ambasadora (Salon de los Embajadores) je najveća u Alhambri, u obliku kvadrata. Dužina zidova je 12 metara a visina plafona 23. Prostorija se koristila za prijeme.

Arajanes (Patio de la Alberca o de Arrayanes), u prevodu "dvorište blagoslova" je većim delom zauzeto velikim bazenom. U vodi se uvek ogleda kule Komares. Iz galerije se ulazi u Brodsku sobu (Sala de la Barca). Duga je 24, a široka samo 4,35 metara.

Prolazi se kroz ogromne prostorije koje su većinom bogato ukrašene. Značaj Alhambre je ogroman zbog činjenice da je sve sačuvano bez ikakvih prepravki kakve se mogu videti u Kordobi i Sevilji. Palata Lavova (Patio de los Leones) je ostavila najjači utisak. Izvor, tj. bunar je nedavno obnovljen ali su lavovi, za sada izloženi, ne oko bunara ranije nego u samoj palati.

Detalji na spoljnim i unutrašnjim zidovima su rađeni od kamena i drveta. Neverovatno je da je pre 500 godina bilo toliko veštih umetnika koji su ukrašavali zidove sa takvom preciznošću i kreativnošću.

Partal i Heneralife

Palata Partal nije bogato dekorisana kao palata Komares. Vrt je prekrasno ukrašen i sadrži bazen u kome se ogleda palata. U blizini je i nekoliko kula.

Na izlasku iz vrta palate Partal je duga staza koja, paralelno sa kulama palate sa jedne strane i manastirom San Franciska (Convento de San Francisco) sa druge strane vodi do letnjikovca Heneralife (Generalife). Izgradio ga je sultan Muhamed III koji je pripadao dinastiji Našrida. Kompleks se sastoji od Dvorca vodene bašte (Patio de la Acequia) i Bašte sultana (Jardin de la Sultana).

Prvo se prolazi kroz donji deo bašta. U sredini su dve velike fontane pravougaonika koje samo povremeno rade. Na kraju vrta su stepenice koje vode do kuće za goste (Casa de los Amigos). Prolaskom kroz vrata se stiže do najlepšeg dela palate, Dvorca vodene bašte. Sa bočne strane se pruža pogled na Alhambru sa kojom je bio povezan pokrivenom stazom preko klanca.

Oko velikog bazena su fontane, kolonade, paviljoni koje krase divni cvećnjaci. Prolaskom kroz palatu se stiže do Bašte Sultana koja predstavlja najočuvaniji primer Al Andaluskog stila. Na vrhu ove kaskade se nalaze gornje bašte do kojih ste stiže "vodenim" stepenicama.

Staza posetioce vodi do glavnog izlaza kroz malu četinarsku šumu s tim što je moguće vratiti se ponovo u Alhambru što sam i učinio jer nisam video ceo kompleks. Prvo sam posetio kružnu Palatu Karlosa V (Palacio de Carlos V) u kojoj se nalazi muzej Alhambre kao i muzej Lepih umetnosti.

Alkazaba

Utvrđeni deo Alhambre u kome se nalazila vojska se zove Alkazaba. U tom delu su najstarije zgrade u Ahambri iz XI veka. Nakon kontole ulaznice prolazi se kroz veliku kulu i ulazi na trg Oružja (Plaza del Armas). Oko nje su sa svih strana bedemi i kule. Najveća je Kula Bdenja (Torre de la Vela). Sa nje je najlepši pogled na Granadu. Vide se Katedrala, železnička stanica  kao i mnogi trgovi.

Bedemom se stiže do polukružne kule Kubo, sagrađene 1586. godine. Do nje je 22 metra visoka kula Pomena (La torre del Homenaje). Na poslednjem, šestom spratu je bio osmatrač koji je nadgledao celo područje.

Albajazin

Iz Alhambre sam izašao kroz Kapiju pravde i spustio se do centra Granade za nekoliko minuta. Vrućina sada, oko podneva je bila skoro nepodnošljiva. Zavirio sam u nekoliko zanatskih radnji za izradu stolica i gitara.

Kratko sam se odmorio u hostelu i nastavio obilazak Granade. Sa Alhambre sam tokom prepodneva ugledao susedno brdo Albajzin koji je zajedno sa Alhambrom i Heneralifeom stavljen na listu UNESCO-a.

Još jednom sam prošao pored katedrale i vešto izbegao prosjake i prodavce cveća. Iz glavne ulice Colon sam krenuo ka trgu Triumfo i prošao kroz kapiju Elvira (Puerta Elvira). Ulica Albahaca je veoma strma a uspon je dug barem 400 metara. Morao sam na nekoliko mesta da pravim pauzu jer je zbog vrućine penjanje bilo zaista teško.

Ceo kraj po malo podseća na pariski Monmartr. Četvrt je nastala za vreme vladavine Mavara. Šetnja ulicama je neopisiva. U prizemlju se najčešće nalazi neka bakalnica ili restoran dok na prvom i drugom spratu žive ljudi. Nisam imao snage da posećujem Arheološki muzej.

Spustio sam se istim putem kojim sam i došao do centra Granade. Vrativši se u hostel, upoznao sam nove cimerke. Ponašale su se kao da su potpuno same u šestokrevetnoj sobi. Nisam dozvolio da se iznerviram iako su nekoliko puta tokom noći probudili mnoge. Tamponi za uši su funkcionisali savršeno pa sam se dobro odmorio.

Sledećeg jutra sam se uputio ka železničkoj stanici te sam lokalnim vozom stigao za tri sata vožnje do glavnog grada Andaluzije, Sevilje.