Tekst i fotografije: Miroslav Golubović

Barselona je udaljena 300 kilometara od Valensije. Vozom Euromed se putuje tri sata. Barselona je jedan od najatraktivnijih gradova sveta, kako za život, tako za turističku posetu. Izuzetan izbor i broj hostela sa jedne i ogroman broj turista sa druge strane, nameću obavezu da unapred rezervišete krevet, jer je sve puno u letnjim mesecima.

Hosteli u Barseloni

Desila mi se jedna zanimljiva situacija. Pošto nisam imao rezervisan hostel, potražio sam ga u okolini ulice Rambla. Prvo sam ušao u jedan porodični hostel u kome je noćenje 50 evra za dve osobe bez mogućnosti da se iznajmi samo krevet. Brzo sam našao jedan, preko puta bolnice, u kome sam mogao ostati samo jednu noć, jer je za sledećih nekoliko dana bio unapred rezervisan. Hostel Center Rambla ima stotinak soba koje su opremeljne klima uređajima.  Kada sam ušao u sobu, shvatio sam da su mi cimeri bračni par iz Amerike, koji imaju, bez preterivanja, oko 80 godina.

Prvo mi nije bilo jasno kako su uopšte pušteni u "Youth hostel", jer je starosna granica 35 godina, a potom, kako im je palo na pamet da krenu na putovanje, pošto se jedva kreću. Rekli su mi da su izgubili platne kartice, pa su bili prinuđeni da u hostelu sačekaju datum njihovog leta nazad za Ameriku. Treći cimer bio je Francuz koji je jedva mogao da govori zbog prehlade koju je stekao tokom noći. Rekao mi je da stariji gospodin drži otvoren prozor i vrata pa pravi promaju a uz sve to radi klima uređaj. Te iste noći me je promaja probudila te sam bez reči zatvorio vrata i rekao starijim cimerima da ne želim da završim kao Francuz.

Sledećeg dana sam se smestio u Gotik point hostel, koji se nalazi u samom centru grada, tačnije u Gotičkoj četvrti. Sobe su odlične, prostrane, klimatizovane, Internet je besplatan, a recepcioneri ljubazni. Noćenje sa doručkom, koštalo je 19,5 eura. Bio sam smešten u šestokrevetnoj sobi koja je podeljena na šest skoro nezavisnih particija. Radnik hostela mi je ponudio da sa njim i još nekim gostima hostela idem do manastira Monserat ali, na žalost, nisam imao dovoljno vremena.

U blizini hostela se nalaze gotička katedrala, Pikasov muzej, Muzička palata, i još mnogo zanimljivih građevina.

Barselonu bije glas da je grad u kome caruju džeparoši, što se može zaključiti i po tome što veliki broj ljudi grčevito drži torbe i novčanike u naručju. Vrlo je moguće da ostanete bez novčanika ili kamere dok u Rambli gledate mnogobrojne akrobate.

Gaudijev pečat

Antoni Gaudi je, nesporno, arhitektonski genije, koji je svojom originalnošću i smelošću ostavio veliki pečat u samom izgledu Barselone. Sagrada Familia (Sveta Porodica), je pre svega impresivna građevina, a potom crkva, ali posetu enterijera ne preporučujem, osim u slučaju da vas interesuju skice i prepravke, koje je Gaudi vršio u toku gradnje. Ovo velelepno zdanje još uvek nije završeno, i predpostavlja se da će biti gotovo, kako je Gaudi zamisilo, za 20 godina. Vredi videti Kaza Mila (Cassa Mila), Kaza Batlo (Casa Batllo) i park Guelj (Park Guell) dela istog arhitekte. 

U kafiću u ulici Žumea I (Jaume I), bila je promocija koktela i alkoholnih pića, kombinovanih sa voćem, po vrlo pristupačnim cenama. Lubenica natopljena votkom, i razne druge kombinacije, ostaće mi dugo u sećanju. Nekoliko ulica u centru grada je bilo zatvoreno zbog prolaska neke državne delegacije.

Provod u Barseloni je garantovano dobar, gde god da odete, bilo da je to jedan od mnogobrojnih džez-klubova, koncertnih dvorana, diskoteka ili kafića. Posebno su zanimljiva mesta koja se zovu "Meeting Point", u kojima pivo na točenje iznosi jedan euro. U takvim se kafićima okupljaju uglavnom bekpekeri, a puni su do ranih jutarnjih sati.

Rambla, glavna pešačka zona

Ulica Rambla, možda najpoznatija ulica Španije, ispunjena galerijama, muzejima i kafe-restoranima, prostire se od statue Kristofera Kolumba, do trga Katalonija. Odmarajući se na trgu, možete da hranite bele golubove, koji su toliko pitomi, da će vam iz ruke jesti kukuruz.
Brdo Monžuik, Akvarijum i Sinema kompleks, park Citadela i Zoološki vrt, su mesta na kojima sam uživao. Ispred Nacionalnog muzeja Katalonije nalaze se fontane sa kojih se u večernjim satima posetiocima pričinjava mali vizuelni spektakl. Muzej je od velikog značaja za Španiju. Preporučujem posetu Kulturnom centru Kaiša (Caixa), etno-selu "Poble Espanyol" i Olimpijskom gradu, koji nije arhitektonski atraktivan kao minhenski, ali je vredan posete.

Na svega desetak minuta od Ramble, nalaze se duge, peščane plaže. Nemojte sa sobom nositi ništa vredno, jer je dovoljan samo sekund, da ostanete bez ranca ili tašne!

Večeri sam provodio pijući vino, u društvu lepih devojaka iz hostela, uz gitare, na peskovitoj plaži Barseloneta. Brojna šetališta uz marinu i restorani sa prijatnom muzikom, ulepšali su mi večeri tokom boravka u Barseloni. Četiri dana koja sam proveo u tom gradu, ostavila su, na mene, možda najjači utisak, tokom čitavog putovanja.

Noćni voz za Nicu

Pošto do Nice, iz Barselone, ne postoji direktan noćni voz, bio sam prinuđen da do mesta Serber dođem lokalnim, a potom nastavim putovanje noćnim vozom. Do glavne železničke stanice "Saints", iz Ramble sam nameravao da idem metroom. U trenutku ulaska u jedan od vagona, izgubio sam ravnotežu, ali u momentu me je zgrabila jedna slatka devojka (kasnije se ispostavilo da je Kanađanka. Naravno, zahvalio sam se, upoznao sa njom i shvatio da i ona, sa svojim društvom, ide u Nicu, istim noćnim, ali različitim lokalnim vozom! Odlučio sam da putujemo zajedno, kako je kasnije i bilo. Društvo je bilo fenomenalno.

Ceo voz je bio prepun studenata, tačnije "backpacker"-a. Od ranaca i silnih vreća za spavanje, kondukter nije mogao da prođe.

Stigavši u Serber (Cerbere), koji se nalazi u Francuskoj, uz samu granicu sa Španijom, imali smo oko 90 minuta pauze, do sledećeg voza za Nicu. To je bila sjajna prilika da se otvori poneka boca vina, ali i povod da se upoznam sa jednom, desetak godina starijom, generacijom. Dobio sam otvarač, uz malu proviziju. Dok su flaše kružile, upoznao sam i Ukrajinku, koja je postala kanadski državljanin, pre nekoliko godina. Iznenadio sam se pričajući sa njom, koliko sličnih ili istih reči imaju ukrajinski i srpski jezik. To su bili nezaboravni trenuci beskrajnog pričanja i neverovatne energije, koja se u tom trenutku u svima nama stvorila, nakon teškog i napornog dana. Ušavši u kupe, sručio sam se u krevet i ostavio kartu kraj glave, jer nisam bio u stanju da čekam konduktera, koliko sam bio umoran. Ono što je bilo karakteristično za sve noći, koje sam proveo u vozu, jeste da su u kupeima Amerikanci uvek činili većinu.

Pogledajte fotopis Barselone