Tekst i fotografije: Miroslav Golubović

Antekera (Antequera) je gradić koji ima nadimak "srce Andaluzije" (El corazon de Andalucia) jer se nalazi u samom centru poznate španske pokrajne. Na približnoj udaljenosti su Malaga, Granada, Kordoba i Sevilja. Fasade većine, uglanom stambenih kućica su bele boje, okružene su planiniskim vencima Torkal (el Torcal) i Čimenea (sierra de la Chimenea). Turiste privljači staro gradsko jezgro, brojne crkve građene u gotskom, renesansnom i baroknom stilu, tvrđava Alkazaba ali i dve praistorijske grobnice koje datiraju iz bronzanog doba. Pod okupacijom Mavara je bila od 711. do 1410. godine. Tek kada je Granada oslobođena 1492. godine Antekera je počela da se obnavlja i oporavlja od ratnih razaranja. 

Vožnja busom iz Malage

Moguće je doći lokalnim vozom koji ide u Bobadilu. U Antekeri postoje dve železničke stanice. Jedna je oko hiljadu metara udaljena od centra, a druga oko 10 kilometara. Na ovu bližu centru je moguće doći samo lokalnim vozovima koji iz Malage voze do Bobadile. Udaljenija se nalazi na veoma prometnoj pruzi koja južni grad Andaluzije spaja sa Madridom. Najbrže i najjednostavnije se stiže autobusom u šta sam se i sam uverio.

Autobuska stanica u Malagi se nalazi odmah iza železničke ali je u trenutku mog boravka prečica bila zatvorena zbog nekih velikih radova pa sam morao da idem sporednim ulicama. Na autobuskoj stanici sam se lako snašao. Na šalteru sam kupio kartu po ceni od 4€. Opet sam bio začuđen pred činjenicom da je autobuska stanica čista i da na njoj nema prljavštine.

Brzo je stigao bus na predviđeni peron. Na periferiji Malage nije bilo gužve kao ni na autoputu. Posle sat vremena ugodne vožnje smo stigli na malu autobusku stanicu. Odmah sam slikao red vožnje kako bih znao kada su polasci za povratak u Malagu. Radnim danima busevi saobraćaju na sat vremena, a vikendom na dva.

Šetnja do centra Antekere

Stanica se nalazi na vrhu brda. Deo ulice vodi nizbrdo ka dolini iz koje smo upravo došli a drugi se spušta ka centru. Tu je i nekoliko malih uličica pa sam upitao prvog taksistu za najkraći put do centra grada. Za razliku od svijih kolega u Indiji ovaj mi je u nekoliko rečenica objasnio gde se šta nalazi. Čak mi je rekao da se na trgu San Sebastian nalazi turistički centar. Srdačno sam se pozdravio sa taksistom i spustio se ulicom do kapije Estape. Kraj nje se nalazi arena za borbu bikova. Muzej je bio zatvoren dok su vrata restorana bila širom otvorena. Video sam da je otvoren prilaz areni pa sam odlučio da rizikujem i na brzinu bacim pogled. Na tribine staje dvadesetak hiljada ljudi.

Skrenuo sam levo u ulicu Alameda Andalucia. Još uvek je bilo dosta vozila na ulicama. Znao sam da tokom sieste neće biti žive duše. Skrenuo sam u ulicu Infante don Fernando. Sa leve strane u jednom od lokala je nekada bio turistički centar. Još uvek pored ulaza stoje pločice na kojima je oslikana mapa gradića.

Polako sam koračao i uživao u arhitekturi. U ovoj ulici preovladavaju stambene zgrade sa četiri sprata. Kako sam se približavao tvrđavi tako su zgrade bile sve manje. Primetio sam da pauk odnosi nepropisno parkirano vozilo. Radnik je mestu na kome je bio automobil samo zalepio papir na kome stoji objašnjenje za vozača. Time je, barem, zaštićen od neizvesnosti da li je auto ukraden ili odnešen od strane nadležne službe.

Brzo sam stigao do trga San Sebastiana. U turistički centar se ulazi kao u banku. Pozvonio sam na interfon nakon čega mi je službenica otvorila vrata. Bila je veoma ljubazna i detaljna prilikom objašnjavanja. Dala mi je mapu na kojoj su obeleženi svi važni spomenici kao i preporučena ruta. Preporučila mi je da požurim do tvrđave jer se zatvara u 13h.

Alkazaba (tvrđava)

Strmom ulicom Zapateros sam pred glavnom kapijom, sam zadihan, bio za pet minuta. Tog dana se ulaz koji je 4€ nije naplaćivao. Dobio sam veliku brošuru za lakše snalaženje po ovom velikom utvrđenju.
Alkazaba (tvrđava) je izgrađena u VIII veku na mestu nakadašnje tvrđave iz perioda rimskog carstva. Mavari su našli strateški dobro mesto koje je teško osvojivo. Sve do početka XI veka Antekeru je činila samo tvrđava. Kasnije je počelo naseljavanje okolnog predela. Nakon ulaska u utvrđenje stiže se do Hristove kapije.

Spustio sam se strmom uskom ulicom do velikog trga Svete Marije (Plaza Santa Maria) na kome se nalazi istoimena crkva (Colegiata de Santa Maria la Mayor) iz XVI veka. Nedavno je u potpunosti renovirana. Prodavac knjiga a ujedno i čuvar crkve je slušao petu Malerovu simfoniju i pevušio prvi stav. Zaista čudno. Na trgu je nekoliko dućana sa razglednicama i ostalim suvenirima kao i dva restorana sa prelepim pogledom na ceo grad. 

Od trga do trga

Nastavio sam da se spuštam sve do još jednog trga Karmen. Mnoge kuće imaju identičan raspored prostorija. Ipak razlikuju se po ulaznim vratima. Na nekim kućama su obična a na nekim bogato izrezbarena. Mnoga su širom otvorena pa se na trenutak može videti unutrašnjost kuće. Zapazio sam da u svakoj kuci pogotovo u hodniku ima jako puno saksija raznog cveća na posebnim, autentičnim zidnim i plafonskim nosačima. Zidove krase bele pločice sa najčešće žutim motivima.

Svaki prolaznik ili domaćin mi se javio i pozdravio me sa osmehom. Saobraćaja u ovom delu grada gotovo i da nema. Pos slobodnoj proceni na  pet minuta je prošao neko na motociklu, a još ređe u četvorotočkašu. Ipak, često se mogu videti "ležeći policajci" iako su ulice prekrivene krupnim kamenim pločama koje same po sebi usporavaju vozila. Verovatno veliki broj mrtvih uglova i neprilagođena brzina dovode do saobraćajnih nesreća.

Sa Karmen trga (Plaza del Carmen) sam pratio putanju na mapi i kretao sam se putevima koji vode tačno ispod tvrđave. Prošao sam pored kapije Malaga i crkve San Juan koja je već bila zatvorena zbog sieste.

Nekoliko starijih lokalaca je sedelo pred tavernom na trgu Portikelo (Portichuelo). Jedna ulica vodi u brdo ka novom naselju sa tridesetak potpuno identičnih kuća. Tu je i crkve Svete Marije Isusove ((Santa Maria de Jesus). Palata Markis de las Escalonias je bila zatvorena. Spustio sam se do trga San Sebastian (na kome je turistički centar) i ulicom Enkarnacion istoimenog manastira. Mapa nije neophodna jer se orjentiri poput tvrđave i okolnih brda mogu lako uočiti.

Sa brda na brdo

Opet sam počeo da se penjem uz brdo kako bih video zgradu Arhiva (Posito). Spustio sam se do trg San Francisko i ulicom Kantareros išao pedesetak metara do uličice Maderuelos. U toj pešačkoj zoni je nekoliko malih crkva i desetine restorana. Vratio sam se u već pomenutu ulicu Kantareros. U jednoj prodavnici sam kupio malo voća i vode po veoma povoljnoj ceni, znatno nižoj nego u Malagi.

Na trgu Kastilja sam se odmorio u hladu palme i prikupio energiju za uzbrdicu koja vodi do autobuske stanice. Pošto sam imao dovoljno vremena do polaska, zavirio sam još jednom u arenu za borbu bikova. Ni sada nije bilo žive duše. Restoran je bio otvoren ali od konobara ni traga ni glasa. 

Polako sam koračao uzbrdo sporednim ulica gledajući u malu privatnu školu i obdanište koje su smešteni u starim zgradama. Bez obzira što je ceo grad pod zaštitom države poslednjih godina su obnovljeni mnogi trgovi ispod kojih su napravljene podzemne garaže. Tako je u samom centru manje parkiranih vozila pa je cirkulisanje saobraćaja olakšano. Na mnogim lokacijama su postavljeni i podzemni kontejneri. Svaki kutak je maksimalno uređen. 

Autobuska stanica je bila pusta. Nije bilo ni jednog jedinog radnika. Čak je i šalter za prodaju karata bio zatvoren. Zgradom se povremeno prošeta po neki turista koji traga za bilo kakvom informacijom. Kartu sam kupio kod vozača po istoj ceni kao i prilikom dolaska. Lagano smo se spustili u dolinu i posle desetak kilometara ravnog puta smo se uključili na auto put. Intezitet saobraćaja je bio veći nego tokom jutra ali nije bilo nikakvog većeg usporavanja brzine.