Planiranje sopstvenog putovanja

Tekst: Miroslav Golubović

Retke su osobe koje ne vole da putuju. U vremenu u kojem živimo postoji puno opcija za odlazak na putešestviju ili odmor. Internet je u velikoj meri olakšao i omogućio pojedincu da, bilo od kuće ili sa posla, kupi karte za ceo svet ili sazna servisne informacije o destinacijama koje ga interesuju. Samo nekoliko klikova mišem nas deli do prezentacija svih gradova sveta, nacionalnih prevoznika, gradsko-saobraćajnih preduzeća, muzeja, galerija i mnogih drugih institucija.

Na tim stranicama možemo da saznamo informacije o tome kako najlakše da stignemo do željenog grada, koji je prevoz najbrži i najefikasniji, šta treba da se vidi u gradu, kolika je cena ulaznica za muzeje, galerije, operu i drugo. To je zapravo glavni i najvažniji deo posla. Svi želimo da vidimo Viktorijine vodopade, Sidnejsku operu, Ajfelov toranj, Golden Gejt, Kopakabanu, Boliviju, Indiju i na stotine drugih destinacija i atrakcija. Skoro je nemoguće videti ih sve od jednom. Zato moramo da napravimo selekciju koja će da bude prilagođena našim željama i mogućnostima. 

Na prvi pogled samostalna organizacija putovanja deluje zastrašujuće teško, pogotovo onih koji traju više od mesec dana ali pravljenjem detaljnih planova čitav posao se znatno olakšava i pojednostavljuje.

Teško, a istovremeno, i lako je doneti odluku o destinaciji. Najbolje je, u zavisnosti od vremena kojim raspolažemo, da posećujemo grupe zemalja koje su međusobno povezane ili vazdušnom linijom nisu suviše daleko. Sa jednom Interrail kartom se može obuhvatiti skoro cela Evropa. Za Indiju, Bliski Istok, Jugo-istočnu Aziju, Severnu i Južnu Ameriku, Afriku ili Centralnu Ameriku je potrebno odvojiti po nekoliko meseci i to su uglavnom, što se tiče organizacije, složenija putovanja.

Novac, vize, prevoz

Količina novca kojim raspolažemo može da doprinese konačnoj odluci za odabir destinacije. Recimo, sa 500 evra se mogu posetiti zemlje Bliskog Istoka u trajanju od mesec dana, sa 1000 evra Indija a za 300 evra više Tajland i zemlje Indokine. Poseta Sjedinjenih Država može da bude jeftina ali samo uz dobru organizaciju i priličan broj prijatelja kod kojih ćete spavati. 

Vize više nisu značajan faktor koje određuju rutu skoro kao i novac. Možemo podeliti zemlje na one koje traže garantno pismo i uverenje o radnom odnosu ili studiranju i one koje samo traže rezervaciju hotela i avionske karte. Ova druga grupa se može podeliti još i na one koje vize izdaju isključivo u ambasadama i konzularnim predstavništvima i one koje to čine na graničnim prelazima. Ne treba zaboraviti ni naknade za izlazne i aerodromske takse.

Dobra organizacija prevoza je put ka uspešno izvedenom putovanju. Nije lako uskladiti polaske vozova, autobusa, brodova i aviona ako imate 10, 20 ili 30 gradova. Najbolje je da sve stavitie na papit ili Word dokument kako bi sve bilo pregledno. Za svaku zemlju posebno postoji puno caka i načina da se uštedi novac. Zato je potrebno prošečljati forume, pročitati putopise i posetiti zvanične sajtove gradova i mesta koje nameravate da posetite.

Smeštaj, osiguranje, oprema

Što se smeštaja tiče mlađe osobe imaju manje zahteve. Tako mnogim studentima odgovara da sobu dele sa putnicima iz raznih krajeva sveta dok malo starijim putnicima više prija zasebna soba. Troškovi smeštaja najčešće čine trećinu ili četvrtinu ukupne sume.

Ne smemo nikako da zaboravimo da se osiguramo iako to nije neopodno za dobijanje vize. U slučaju iznenadne bolesti troškovi lečenja ili transporta mogu da budu visoki te treba misliti i na to. Dobro se raspitajte šta osiguravajuće kompanije nude jer se ponude znatno razlikuju u osiguranoj sumi i onoga što osiguranje pokriva. 

Ponuda opreme potrebne za jedno putovanje je velika. Možete da birate da li će te da nosite bekpekerski ranac ili kofer, vreću za spavanje i razne druge stvari. Na izbor mogu uticati i destinacije na koje putujete jer ukoliko planirate da više vremena provodite u kamp centrima ili prirodi onda je bolje poneti ranac i vreću za spavanje.

Pravljenje plana…

Zbog velikog broja informacija predlažem da napravite plan vašeg putovanja. Odredite broj dana i izaberite gradove koje želite da posetite. Uz pomoć google ili neke druge mape odredite udaljenost između odabranih gradova. Na vama je da odlučite koji prevoz želite da koristite. Uz pomoć pretraživača ali i informacija objavljenih na ovom sajtu možete da dođete do povoljnijih cena i opcija. Isto važi za smeštaj. Od vaših godina i želja zavisi kolliko ćete novca potrošiti. 

Sastavite okvirni plan troškova prevoza, gradskog i međugradskog, hrane, smeštaja, ulaznica. Zatim napravite za svaki grad poseban plan. Pogledajte na Internetu spisak atrakcija u gradu koji vas zanima pa izaberite one koje vas interesuju te zapišite cene ulaza, radno vreme i ostalo.  

Model koji preporučujem putnicima koji nameravaju da odjednom obiđu veliki broj gradova je sledeći: posle svakog velikog grada kao što su Berlin, Kairo, Pariz, Bombaj, Njujork ili Los Anđeles treba otići u neki manji grad u okolini. Bez obzira na činjenicu da ste dobro snabdeveni informacijma, veliki gradovi prosto isisavaju energiju jer je kretanje uglavnom komplikovano. Treba pronaći stanice, željene ulice a dešava se da mape nisu dovoljne za pronalaženje cilja. Boravak u nekom manjem gradu ili selu će vam  prijati posle četiri ili pet dana provedenih u nekoj svetskoj metropoli.  

Novac je bitan faktor, kako svakog segmenta života, tako i putovanja. Razlog zbog koga sam počeo da pravim detaljne planove je taj što viza ograničeno traje kao i svota novca sa kojom raspolažem. Bez planova i informacija koje sam pronašao na internetu ne bih uspeo da posetim toliki broj gradova i atrakcija koje se u njima nalaze. Interrail ili neko drugo ograničenje, vize na primer, Vas teraju da budete brzi i efikasni.