Tekst i fotografije: Miroslav Golubović

Republika San Marino mi je davno ostala u sećanju po borbenoj ekipi iz serijala "Igre bez granica". Udaljenost stotinak kilometara od San Benedeta del Tronta mi je dala ideju da je posetim. Udaljena je 10 km vazdušnom linijom od Jadranskog mora, a 24 kilometara drumskim saobraćajnicama od Riminija. Spada u grupu najmanjih zemalja Evrope sa 25 hiljada stanovnika i površinom od 62 kvadratna kilometra, u kojoj su još i Andora, Vatikan, Monako i Lihtenštajn.

Autobusom iz Riminija

Prvo sam Inter City vozom stigao do Riminija a potom nastavio put autobusom po ceni od 4 evra, koji na svakih sat vremena prevoze putnike u San Marino. Pošto ne postoji granični prelaz, panoi dobrodošlice će vam skrenuti pažnju da ste u San Marinu. Ima nekoliko ogromnih tržnih centara u koje dolaze mnogi Italijani iz okolnih mesta kako bi odevne predmete i tehničku robu pazarili bez poreza. Glavni grad Republike nosi isti naziv.

Da biste se popeli u sam centar grada sa parkinga, koji je poslednja stanica autobusa, morate proći kroz Gradsku kapiju ili Kapiju Svetog Frančeska (San Francesco) napravljenu početkom XV veka. Najstarija crkva nosi isti naziv i sazidana je 1361. godine. Unutrašnjost je ukrašena slikama Svete Lučije, Svetog Frančeska d Assisi, Svete Ane čiji je stvaralac Ciro Parisa.

Bazilika Svetog Marina je građena početkom XIX veka. Sadrži statu i slike neprocenjive vrednosti. Statua San Marina je delo Adama Tavolinia.

Tvrđave u San Marinu

Veoma važne i zanimljive su tvrđave kojih ima tri. Prva je najveća i nosi naziv na italijanskom Roka Gviata (Rocca Guiata – prva tvrđava). Napravljena u XI veku nekoliko puta je rušena i ponovo građena. Poslednja rekonstrukcija je izvršena 1930. godine. Mali oltar južne kule je posvećen Svetoj Barbari, zaštitnici vojnih snaga. Svako su zanimljive prostorije koje su služile kao zatvor od druge polovine XVIII pa sve do 1970. godine kada je tvrđava prestala da se koristi kao vojni objekat.

Druga tvrđava ili Rocca Cesta je sazidana u XIII veku. Smeštena je na samom vrhu planine Titano. Pogled sa najviše kule je impresivan i obuhvata čitavu oblast do Jadranskog mora. U tvrđavi je u smešten Muzej armije. Treća tvrđava je korišćena kao osmatračnica i bila je od velikog značaja u ratu sa Malatastima (Malatesta). Može se videti samo spolja dok ulaz za prvu i drugu tvrđavu košta 4,5€.

Skupština San Marina

Palazzo Publico delo arhitekte Frančeska Acuria (Francesco Azzuri) je građena u firentinskom neo-gotičkom stilu 1894. godine. Smeštena je na trgu Pobede (Piazza della Liberta). Danas ovom zdanju predsedava parlament.

Posebno je zanimljiva sala u kojoj se održavaju sednice parlamenta. U njoj ima mesta za 60 članova i posebno mesto za predsedavajućeg. Slika Emilia Retrozija (Emilio Retrosi) nacrtana pred otvaranje parlamenta predstvalja čin pojavljivanja Svetog Marina pred narodom. Ostali zidovi su takođe ukrašeni vrednim slikama.

Duž strmih ulica je naređano desetine prodavnica suvenira, brze hrane, ali i specijalizovanih za alkoholna pića i duvan. Primetio sam da ima puno turista iz Rusije, Poljske i Češke. Ulaz u tvrđave i gradske muzeje je besplatan ukoliko posedujete karticu Euro 26. Možete iskoristi panoramsku žičaru da se spustite u donji deo grada po ceni od 2,5 evra.

Istog popodneva sam se vratio autobusom u Rimini i vozom u San Benedeto del Tronto.

San Benedeto del Tronto

San Benedeto del Tronto broji nekoliko desetina hiljada stanovnika. Smešten je u oblasti Marča (Marcha) na samom Jadranskom moru. Prijatelji koleginice sa kojom sam putovao su nas pozvali da budemo njihovi gosti nekoliko dana. Čak i u ovako malom mestu postoji redovan gradski prevoz. Plaže su udaljene desetak minuta pešačenja od centra.

Šetnja ulicama

Tokom večeri uz obalu se postavljaju tezge koje prodaju suvenire i hranu. Pešačke staze su povezane sa okolnim mestima pa su moguće višesatne šetnje u jednom pravcu.

Možete iznajmiti bicikl za četvoro po ceni od 7 evra za sat vremena. Tako ćete najbrže videti čitavu obalu grada. Restorana brze hrane nema, ali su na raspolaganju supermarketi. Na glavnom trgu je bila gužva pred tezgom sa lubenicama iako je jedno parce koštalo 1,5 evra.