Tekst i fotografije: Miroslav Golubović

Za vreme vladavine komunističkog režima Varšava je bila grad u koji turisti nisu odlazili. Stanovništvo Varšave ali i cele Poljske je živelo u veoma teškim uslovima. U poslednjih dvadeset godina je glavni grad oživeo ali se i dalje mogu videti velike posledice koje je četrdesetogodišnja komunistička vladavina ostavila za sobom.

Odlazak u hostel Nathan's Vila

Čim sam izašao iz voza nasrnulo je na mene nekoliko veoma zgodnih devojaka koje promovišu hostele. Na žalost, imao sam rezervaciju. U suprotnom, tražio bih da mi jedna od njih pokaže put. Negde sam pročitao da je varšavska stanica pravi lavirint i pripremio sam se za lutanje. Međutim, lako sam našao izlaz ka Trgu Konstitucije blizu koga je smešten odličan hostel Nathan's Vila u kome sam proveo jedno veče po ceni od 15 eura za četvorokrevetnu sobu.

Simbol Varšave, palata za nauku i tehnologiju

Čim sam izašao iz podzemnog prolaza, ugledao sam čuvenu Palatu nauke i tehnologije. Visinom od 231. metra, predstavlja najvišu zgradu u Poljskoj. Završena je 1955. god. po planu arhitekte Leva Rudnieva, kao poklon SSSR- a.

Nakon pada komunizma, palata je promenila svoju funkciju, te se u ogromnoj dvorani, umesto komunističkih kongresa, održavaju koncerti. Na 30. spratu je vidikovac sa koga sam video Varšavu iz ptičje perspektive.

Grad na Visli je potpuno uništen za vreme II svetskog rata. Imam utisak da se kompletan narod još uvek nije rehabilitovao od posledica rata. Novi deo grada mi je totalno nezanimljiv: bulevari ogromni, stambeni blokovi u samom centru grada sa izraženim ciljem da zaklone preživele crkve nakon rata od svakodnevnog pogleda.

I beda i sjaj

Pored glavne železničke stanice je izgrađen ogroman poslovni kompleks koji podseća na berlinski Postdamer plac. Neposredno ispred palate je hala-bazar koja predstavlja rešenje za ulične prodavce bez obzira na to što ih ima puno na ulicama, čak više nego kod nas. Gradski prevoz nije skup, ali su gužve velike. Karta za jednu vožnju sa studentskom legitimacijom staje 1,2 zlote.

Zlatna ruta i stari deo grada predstavljaju srce Varšave. Crkvu svete Ane je osnovala početkom XV veka udovica vojvode Boleslava Trećeg po kojoj danas nosi ime. Godine 1655. biva uništena tokom švedske invazije, pa je obnovljena u baroknom stilu. Enterijer je bogato uređen freskama Valentina Žebrovskog, oltarima i odličnim orguljama. Sklapanje brakova je veoma popularno u ovoj crkvi, jer postoji verovanje da će svaki biti sretan. Iza crkve je kolonada pod kojom se preko dana prodaju knjige.

Glavni gradski trg

Zamkovi plac je deo starog grada koji je sravnjen sa zemljom za vreme rata. Sa njega možete izabrati vozić ili kočije za zanimljivije razgledanje starog dela. Kraljevska palata (Zamek Krolewsky) je prvo spaljena 1939. zatim srušena od strane nacista, a 1988. je završena obnova i sada je u njoj smešten muzej. Kao palatu je prvi počeo da je koristi kralj Zigmunt Drugi Waza, koji je u periodu od 1598. do 1619. godine angažovao italijanske arhitekte da napave višeugaonu zgradu.

Kasnije u XVIII veku je kralj Augustus Treći dodao istočni deo u baroknom stilu, a kralj Stanislav August Poniatovski biblioteku. Nastavivši dalje šetnju, ušao sam u Katedralu svetog Jana, koja je završena početkom XV veka. U njoj je krunisan poslednji poljski kralj Stanislav Augustus Poniatovski 1764. godine. Danas se u njoj nalaze posmrtni ostaci prvog poljskog predsednika koji je ubijen dva dana nakon inauguracije kao i knjižvnika Henrika Sienkieviča, dobitnika Nobelove nagrade.

Varšavski geto

Nacisti su nedaleko od starog gradskog trga 1940. godine napravili Jevrejski geto. Na malom prostoru su iz Varšave i okolnih sela doveli oko 450 hiljada ljudi. Godine 1942. je oko 300 hiljada preveženo u koncentracione logore. Veoma potresne slike video sam u muzeju posvećenom getu u Ulici Dluga broj 22.
Na više lokacija su napravljeni spomenici kako bi podsećali na tragediju. Tužnog zbog svega što sam video, dodatno me je nasekirala vest po povratku u hostel da je u Londonu na više mesta izvršen teroristički napad.

Zgrada opere

Posle kratkog predaha prošetao sam se do ogromnog Velikog teatra pod čijim krovom su opera, balet i muzej. Najviše me je interesovao Muzej Frederika Šopena koji se nalazi pored Muzičke akademije.

Ulaz je pet zlota i preporučujem posetu. Uveče sam potražio sa drugaricom neku diskoteku ili dobro mesto za provod, ali činjenica je da kafići rade do ponoći, a diskoteke u centru samo vikendom preko leta. Svakako, to me nije sprečilo da probam nekoliko vrsta poljskih vodki.

Palate Vilanov i Lažienki

Sledećeg jutra sam autobusom broj 180 otišao do Vilanov palate napravljene za kralja Jana Trećeg Sobieskog. Tokom godina su dodavani delovi u skladu sa promenom vlasnika. Veći deo palate je bio zatvoren zbog renoviranja. Ipak sam prošetao i video veliko jezero. Iza palate je otkriveno arheološko nalazište, zbog čega je deo vrta raskopan i ograđen.

Lažienki park je blizu samog centra. Počeo je da se preuređuje u kraljevski kompleks početkom XVII veka, ali je najviše promena napravio pomenuti kralj Stanislav Augustus Poniatovski. Angažovao je trojicu arhitekata da kompletno urede kompleks. Palata na vodi je jedan od najdragocenijih primera neoklasicizma u Poljskoj. Na žalost, kralj je kratko uživao, jer je bio prinuđen da prepusti presto i napusti Varšavu početkom 1795. godine.

Kasno popodne sam posetio zoološki vrt, koji se ne izdvaja od proseka, osim što zauzima ogromnu površinu i blizu je Visle. Priobalje reke je veoma loše sređeno i gotovo da nema pešačkih staza.

Kod kružnog toka Šarla de Gola je postavljeno drvo palme, koji su poreski obveznici platili 100 hiljada zlota (25. 000 eura). Kao turisti mi je simpatično, ali je to drvo trn u oku mnogim varšavljanima.

Sledećih dana provedenih u Poljskoj probao sam sve regionalne vodke, kombinacije pića i proveo se fenomenalno.

Pogledajte fotopis Varšave