Tekst i fotografije: Miroslav Golubović

Krakov je po svim svetskim vodičima sa velikim pravom ocenjen kao najlepši grad Poljske. Potrebno je barem tri da vidite najlepše i najinteresantnije delove grada i još dva dana za obilazak okolnih mesta.

Vozom iz Varšave

Iz glavnog grada se stiže za tri sata odličnim Intercity vozom. Doplata uz Interrail kartu je 16 zlota (četiri zlote vrede jedan euro), ali su usluga i udobnost bili na najvišem nivou. Sva su mesta bila popunjena ali su bekpekeri iz Britanije bili izuzetno ljubazni tako što su mi periodično ustupali mesto te sam dobar deo puta proveo sa njima.

Kada je voz pristagao u stanicu ponovo je gomila slatkih devojaka, promoterki hostela, nasrnula na putnike sa rancem na leđima. Do hostela sam pešačio oko 800 metara, te je prvi utisak o gradu bio impresivan. Na trenutak, odnosno za sve vreme boravka, imao sam utisak da nisam u Poljskoj već u Austriji ili Nemačkoj, mada bih slobodno mogao reći da je Krakov lep i zanimljiv kao Prag.

Mama's hostel

Hostel sam izabrao preko interneta i do njega sa železničke stanice nije bilo potrebno korišćenje gradskog prevoza. Rezervisao sam dve noći u modernom Mama's hostelu udaljenom stotinak metara od glavnog trga. Sa 30-ak kreveta on spada u manje hostele i nalazi se na trećem spratu predratne zgrade. Na prvom spratu je diskoteka čija glasna muzika smeta onim bekpekerima koji ne koriste antifone za uši protiv buke.

Kupatila su kao i u svim hostelima u kojima sam do sada boravio veoma čista, kvalitetno opremljena i uglavnom prostrana. Osoblje je bilo uvek raspoloženo za davanje korisnih saveta. Nekada je potrebno da ostavite neki dokument kao garant da ćete vratiti ključeve sigurnosnih ormana. Uglavnom je dovoljno ostaviti deset eura koji će vam biti vraćeni prilikom odjave, što je bio slučaj u ovom hostelu.

Šetnja ulicama krakova

Prvo sam otišao do turističke kancelarije gde sam se prijatno iznenadio činjenicom da je posetiocima grada na usluzi veliki broj kvalitetnih mapa i brošura što sa Varšavom nije bio slučaj. Tu sam shvatio da su tri dana koje sam predvideo jedva dovoljna da bi se sve videlo. Zato nisam hteo da gubim vreme i pohitao sam u muzej koji je osnovala Vojvotkinja Izabelle Czartoryska 1800. godine. Smešten je preko puta Piarist crkve i ulaz staje 10 zlota.

Izložena su dela evropskih slikara čija su dela inspirisana likovima poljskih kraljeva, generala i vojskovođa. Tokom dva veka postojanja nekoliko puta je bio oštećen ali je i dalje jedan od najinteresantnijih muzeja tim pre što su dostupne slike Leonarda Da Vinčija "Lady With Ermine" i Rembrandtova " Lendscape with God Samaritan".

Barokna Piarist crkva potiče iz XVIII veka i jedna je od 150 koliko ih ima u ovom gradu. Poljaci su veoma pobožan narod. Čak se i u tramvaju, kada prolazi pored crkve, brojni putnici krste i na taj nacin iskazuju svoju veru u Boga.

Rynek trg

Verovatno najznačajnija je crkva Svete Marije. Nastala je početkom XIII veka na glavnom trgu i čini jednu od najlepših gotičkih crkava širom Poljske. U njoj je Vit Stvoz (Wit Stwosz) stvorio najviši drveni srednjevekovni oltar u Evropi. Bilo je potrebno 12 godina da se ovaj 13 metara visok i 11 metara širok rad završi. Na njemu je oko 200 figura veličine od tri centimera do tri metra. Sa tornja crkve se svirač trube (a nekada roga) tradicionalno oglašava na svakih sat vremena.

Ova crkva nenametljivo dominira Glavnim trgom, a poljaci ga nazivaju i Rynek. Površinom koju zauzima ( 200 puta 200 metara) je najveći srednjevekovni trg Starog kontinenta. Nastao je 1257. godine uz već postojeće crkve Svete Marije i Svetog Adalberta.

Hala za odeću duga 108 metara, nastala je u XIV veku ali je 200 godina kasnije nakon požara dobila izgled kakav ima i danas. Osnovale su je zanatlije, ali danas u skladu sa vremenom tu se mogu kupiti prilično skupi suveniri, odevni, kao i predmeti od kože. Tokom celog dana je ogromna gužva te preporučujem oprez po pitanju ličnih stvari. Na prvom spratu se nalazi galerija Poljskih slikara i skulptora XIX veka.

Golubovi i penzioneri

U Krakovu je prebivalište našlo 40 hiljada golubova. Gotovo je nemoguće šetati se trgom kada neko od stanovnika hrani ove gradske ptice. Slobodno sleću na ruke raspoloženih baka koje pronalaze zadovoljstvo u hranjenju ovih izgladnelih ptica. Nepotrebno je reći da sa svih strana trg okružuju restorani i kafei. Brze hrane ima svuda, ali preporučujem da provedete nekoliko minuta gledajući način na koji se priprema hrana koja vas zanima.

Kebap je na prvom mestu sa cenom od šest zlota za manju porciju koja se nosi, dok je 15 zlota servirano na tanjiru sa koka kolom. Ima puno palačinkarnica i drugih radnji sa slatkim proizvodima. Stekao sam utisak da su stariji ljudi malo povučeni. Iako žive u Evropskoj Uniji ne susreću se mnogo manje problema od nas. Najveći problemi su velika nezaposlenost, puno mladih bez budućnosti okrenutih ka virtuelnim zadovoljstvima (narkomaniji, alkoholizmu) te siromašni penzioneri.

Jeftin noćni provod

Krakov je univerzitetski centar Poljske, tako da je samim prisustvom velikog broja studenata, ponuda mesta za provod i zabavu velika. Sa mnom su u sobi hostela bili troje španaca i australijanac sa neobično velikim koferima. Nosio je stvari makar za troje ljudi. Pozvao me je da sa kanađankom, amerikankom i britancem idemo u provod. Svo četvoro su za sobom imali po minimum dve nedelje puta po zapadnoj Evropi pa su, čim smo seli u jedan restoran na Glavnom trgu, sa oduševljenjem i smehom komentarisali cene.

S obzirom da sam znao da me u Švedskoj i Švajcarskoj čeka velika štednja, odlučio sam da iskoristim niže cene i odlično društvo za super provod u najluđem gradu centralne Evrope. Počeli smo sa krakovskim pivom "Kocim" a zatim smo prešli na vodku "Žubrovku", koja se služi sa sokom od jabuke. Pričali smo o svemu, a posebno su se interesovali za dešavanja na Balkanu u poslednjih petnaest godina. Ubedio sam Australijanca da nakon Budimšpešte, a pre Dubrovnika, dođe u Beograd.

Ubrzo smo se našli u Fusionu, odličnom klubu u Florianskoj ulici. Pošto je već prošla ponoć sve je bilo puno. Dupla vodka je koštala podnošljivih 7 zlota. Ubedio sam društvo da svako plati po jednu turu. Tako nam je bio zagarantovan duži provod. Scenario u diskoteci je isti kao kod nas što se tiče kontraverznih biznismena i tinejdžerki, ali ima puno veoma atraktivnih turistikinja iz Amerike. Mogu samo da zamislim kako je za vreme trajanja semestara....

U svakom slučaju kada smo se umorili od igranja i dranja, prešli smo u sledeći klub tridesetak metara dalje. Ne sećam se imena, a i sami slutite zašto. Bilo je veče osamdesetih, tako da smo našli još snage za đuskanje u disko ritmu. Nekako smo se vratili u hostel, a australjanac je na sred sobe u četiri sata ujutro otvorio kofer i uključio laptop da proveri poštu ili šta već. Sledećeg jutra su se španci svima žalili na buku iz diskoteke i pijanog australijanca.

Vavel brdo

Nakon doručka sam otišao do čuvenog brda Vavel. Još 1978. godine je svrstan na prvu listu UNESCO-a. za zaštitu spomenika kulture sa Kineskim zidom i Egipatskim piramidama.

Istorija Vavel brda počinje 1000. godine konstruisanjem prve katedrale. Potom je napravlejn zamak koji je funkcionisao kao rezidencija poljskih vladara od sredine XI do početka XVII veka. Današnji izgled je dobio rekonstrukcijom u XVI veku, pod vlašću kraljeva; prvo Aleksandra, potom Sigismunda Prvog Starijeg.

Izgrađena je u kombinaciji baroknog i gotičkog stila. Iz dvorišta se može zapaziti da je samo na trećem spratu sačuvana interesantna kombinacija slika i mozaika. Razlog tome je veliki požar koji je izazvan nepažnjom jednog od vladara pri eksperimentisanju hemijskim elementima. Izgoreli su prvi i drugi sprat dok je treći sačuvan. Obilazak unutrašnjosti zamka je dozvoljen samo uz pratnju vodiča.

Mogu se videti kraljevski apartmani, trezor, oružarnica i kolekcija Orijent u Vavelu. Katedrala je arhitektonski gledano reprezent brojnih stilova i epoha. Gotičke strukture je sa 21 kapelom gotičkog, renesansnog i baroknog stila.

U podzemnim odajama počivaju skoro svi Poljski kraljevi; od Ladislava Elbova (Elbouw) Visokog do Augusta Drugog. Od svih kapela najlepša je Zigmuntovska, remek-delo u renesansnom stilu. Vredi se popeti na Sigismundov toranj i videti sem panorame, zvono iz XVI veka teško skoro 13 tona. Čuje se na udaljenosti i do 12 kilometara. Do obale Visle sam stigao tako što sam posetio i katakombe. Bilo je prijatno šetati se stazama uz reku.

Kvart Kazimierž

Popodnevne sate sam iskoristio da posetim zanimljiv deo Krakova koji nosi naziv Kazimierž. Zapravo, Krakov je dobio ime po kralju Ladislavu Kratkom. Sledeći kralj Kažimir Veliki je napravio grad pored Visle tik uz Krakov 1335. godine. Tek 1495. godine je Jevrejima dozvoljeno da uopšte žive u Krakovu pa su nastananili ovaj kvart koji je postao sastavni deo pomenutog grada.

Za vreme drugog svetskog rata nije bilo većih materijalnih oštećenja, ali je odvođenjem gotovo celog stanovništva u Aušvic ubijen duh kvarta koji je ostao sablasan. Do pada komunizma ništa nije ulagano te se čitav kraj pretvorio u ruglo. Danas su mnoge fasade obnovljene i polako se vraća sjaj koji je ovaj deo ponosno nosio kroz vekove.

Uveče sam izašao sa dvema litvankama koje sam upoznao u Beogradu. Studiraju ekonomiju u Krakovu i ponudile su da mi pokažu najbolja mesta za izlaske. Prvo su me odvele na odličan kebap "Pod okriljem neba" blizu Dominikanske crkve a potom u "Prozak", najbolju diskoteku u gradu. Odlični kokteli su oko desetak zlota. Potom su mi pokazale zanimljiv kafić pod nazivom "Pauza bar"u Florijanskoj ulici u broju 18, na prvom spratu. Pića su jeftinija nego na drugim mestima; dupla Smirnof vodka iznosi samo pet zlota.

Narednih dana sam napravio izlete i posetio neverovatan rudnik soli u Vieličkoj i ozloglašeni koncetracioni logor Aušvic.

Pogledajte fotopis Krakova