Tekst: Miroslav Golubović

(Razne informacije o svim vidovima prevoza)

Dobro isplanirano korišćenje prevoza je put ka uspešno izvedenom putovanju. Nije lako uskladiti polaske vozova, autobusa, brodova i aviona ako imate 10, 20 ili 30 gradova. Najbolje je da sve stavite na papir ili u Word dokument kako bi sve bilo pregledno. Za svaku zemlju posebno postoji puno caka i načina da se uštedi novac.

Jeftine avio karte

Svake godine je sve više kompanija koje nude jeftine avio karte. Tajna jeftinih avio karata je u tome što kompanije nemaju veliki broj zaposlenih, prodaju karte mesecima unapred te uglavnom koriste alternativne aerodrome. U poslednje vreme, niskobudžetne avio kompanije imaju daleko modernije avione u svojoj floti od kompanija sa višedecenijskim iskustvom.

Sredinom devedesetih godina prošloga veka su u Evropi, kao i u Americi, počele da rade male avio kompanije sa jednom ili dve letilice. Danas je ponuda niskobudžetnih letova velika.

Da li je bezbedno leteti ovim kompanijama?

Na ovo pitanje ja, kao autor ovog sajta, ne mogu da dam odgovor. Činjenica je da se sprovode veoma stroge kontrole ispravnosti i bezbednosti svih avio kompanija bilo da su niskobudžetne ili ne. Avionske nesreće su, generalno, retke ali često fatalne pa ih zbog toga lakše pamtimo nego nesreće u drumskom saobraćaju koje godišnje odnesu mnogo više života.

Ako brinete za svoju bezbednost, predlažem vam da pre nego što se odlučite za određenu kompaniju proverite istoriju njenih nezgoda na Wikipediji. Svaka avio kompanija ima svoju stranicu sa detaljima vezanim za destinacije, flotu, planove ali i nesreće. Primeri: Air Asia, Air Arabia, Wizz Air

Kako odabrati avio kompaniju

Svaka avio kompanija na svom sajtu ima spisak destinacija na koje leti. Na sajtu wikipedije postoje stranice svakog aerodroma na svetu. Na stranici beogradskog aerodroma je, između ostalog, spisak svih avio kompanija koje sleću/poleću njega kao i krajnje destinaciju. To vam skraćuje vreme, pa ne morate da pretražujete sve sajtove avio kompanija tražeći da li sleću na aerodrom.

Vezani letovi

Opciju vezanih letova sa drugim avio kompanijama nema ni jedna niskobudžetna. To znači da ako iskombinujete letove Beograd - Rim (Wizzom) i Rim - Lisabon (Easy Jetom) oni nisu vezani što znači da ćete u Rimu morati da podignete prtljag i ponovo ga čekirate.

Mislim da nije pametno da bukirati takve letove sa pauzom manjom od četiri sata. Čak i ako sleti avion na vreme, vama treba u proseku 20-30 minuta da podignete prtljag. U poslednje vreme su velike gužve i na predaji prtljaga, bezbednostnoj proveri a i pasoškoj kontroli. Ne zaboravite da vam je u nekim slučajevima potrebna viza!

Vreme poletanja i sletanja aviona

Obratite pažnju na satnicu! Ako je let u 06:00 vi morate da budete na aerodromu najkasnije u 04:30h. Do velikih aerodroma vozovi ili autobusi saobraćaju i noću, najčešće na sat vremena. Preporučujem vam da sve opcije razmotrite pre nego što kupite avio kartu.

Kupovina avio karata on-line

Kupovina avio karte preko interneta je poslednjih godina ujednostavljena i traje nekoliko minuta. Potrebna je kartica sa kojom se može plaćati preko interneta. To može biti Viza, Masterkard ili American Express koje se mogu dobiti u većini naših banaka. Neophodno je da imate para na računu ili dozvoljen minus koji pokriva cenu karte. Kupovinu karte izvršite na oficijalnom sajtu avio kompanije.

Svi sajtovi velikih i niskobudžetnih avio kompanija su zaštićeni za obavljanje finansijskih transakcija te ne postoji mogućnost zloupotrebe.

Oprezno ukucajte ime putnika jer svaka greška je teško ispravljiva.

Kartu može da neko treći da kupi za Vas jer imena kupca i korisnika ne moraju da se podudaraju. Ipak, obratite pažnju jer neke kompanije insistiraju da prilikom čekiranja kod sebe imate karticu kojom je karta plaćena.

Kada Vam sistem saopšti da je transakcija uspešno izvršena u obavezi ste da zapamtite kontrolnu šifru. Preporučljivo je da odštampate celu stranu.

Mnoge avio kompanije naplaćuju posebnu taksu ili šta već u iznosu od 1 pa sve do 12€ za plaćanje karticama.

Terms and Conditions

Obavezno pročitajte pravilnik o prtljagu. Svaka avio kompanija ima zasebna pravila dozvoljene težine i za prtljag koji se čekira i za onaj koji ide u kabinu. Kod nekih imate jedan komad besplatan (sa ograničenjem od 15 kg), a kod nekih ne. Neke kompanije omogućavaju da prilikom kupovine karte platite dodatne kilograme za prtljag. Tada je cena duplo niža nego na aerodromu.

Prekoračenje dozvoljene težine prtljaga.

Izmerite prtljag, pre nego što se čekirate, na nakom šalteru koji je trenutno zatvoren. Vaga je uvek uključena. Ukoliko ste prekoračili limit u velikom rancu ili koferu, prebacite (teške) stvari u torbu koja ide kao ručni prtljag (tečnost je zabranjena za unošenje u kabinu, osim 100 ml). Izmerite i ručni prtljag. Ako ste i tu prekoračili limit, nekoliko kilograma možete da ućarite tako što će te fotoaparat, kameru, baterije, mašinicu za brijanje i sve ostale teške predmete staviti u džepove pantalona i jakne.

Kada prođete čekiranje sve stvari iz džepova stavite u ručni prtljag i to je to.

Transfer od i do aerodroma

Poslednja i najskuplja opcija transvera sa i do aerodroma je taksi. Mnoge niskobudžetne avio kompanije za većinu aerodroma na koje sleću obezbeđuju sopstveni prevoz autobusima. To proverite na sajtu avio kompanije.

Preko stranice wikitravela saznajte opcije za željeni grad. Primeri Njujork i Pariz.

Ne zaboravite da tokom dana put do aerodroma može da traje mnogo više nego noću. Predvidite i te gužve. Bolje je da sedite dva sata duže na aerodromu nego da propustite let. U većini slučajeva ćete morati da kupite novu kartu koja je užasno skupa (ako je uopšte i ima).

Čekiranje na aerodromu ili on-line

Obaveza svakog putnika koji ima elektronsku kartu je da se čekira odnosno prijavi od 24 sata do 90 minuta pre leta (neke kompanije omogućavaju čekiranje i sedam dana ranije). To može da se obavi putem internet stranice avio kompanije sa kojom se leti ili na aerodromu. Bilo da radite na svom ili na aerodromskom računaru dovolljno je samo da ukucate kontrolnu šifru i broj kofera koje nosite sa sobom.

Pred vama će se pojaviti strancia sa bar kodom koju ćete odštampati i predati na pultu za čekiranje prtljaga.

Šta je zabranjeno da se unese u kabinu aviona?

Sve vrste tečnosti bilo da su to sokovi, voda, parfemi, kreme ili nešto drugo. Predmeti od metala: kašike, turpije, makazice i drugo što bi moglo da posluži kao oružje. Sve to obavezno spakujte u kofer jer će vam u suprotnom biti oduzeto. Dozvoljeno je da u avion unesete jednu flašu pića i pakovanje parfema samo ako ste ih kupili u free-shop-u na aerodromu u bescarinskoj zoni.

Kompletan spisak dozvoljenih i nedozvoljenih stvari koje se mogu nositi i čekirati možete pročitati na strani beogradskog aerodroma.

Jeftine avio kompanije

Air Arabia

Air Arabia početkom 2011. godine ima čak tri čvorišta. Šardža (Sarjah) je glavna baza, koja taj Emirat povezuje sa velikim gradovima zemalja Bliskog Istoka, Indije, Nepala i Šri Lanke. Druga baza je Aleksandriji, a treća u Kazablanki koja poznati grad Maroka povezuje sa prestonicama Evrope. Kompanija raspolaže novim avionima Airbusa A320. Usluga je kvalitetna bez obzira na niske cene karata.

Letovi iz Atine i Istanbula (sa aerodroma Sabiha Gokcen) su nama najpovoljniji i najbliži. Karte u jednom pravcu iz Istanbula do Kolomba (Šri Lanka) je oko 170€. Ista cena je i za Delhi, Džaipur, Mumbaj, Najrobi i mnoge druge. Poželjno je da kartu kupite makar mesec dana ranije jer se cena, smanjenjem raspoloživih mesta na željenom letu, povećava.

Karte se kupuju isključivo preko sajta kompanije mada imaju svoja predstavništva u mnogim gradovima.

Air Asia

Air Asia je najveća niskobudžetna avio kompanija u Jugoistočnoj Aziji. Ima baze u Kuala Lumpuru, Singapuru, Džakarti, Bangkoku i mnogim drugim gradovima. Svakog meseca otvore nekoliko novih linija. Kuala Lumpur povezuju sa Indijom i Šri Lankom, a od skora i sa Londonom i Parizom.

Cene su veoma povoljne. Često se dešava da je let jeftiniji od autobuske ili vozne karte. Kombinacija je na stotine. Dajte sebi malo vremena dok skontate gde je koji grad kako bi što jeftinije i efikasnije videli više mesta sa na svom putovanju

Tiger Airways je druga najveća niskobudžetna kompanija u Jugoistočnoj Aziji. Takmiče se sa Air Azijom oko niskih cena karata ali u ponudi imaju manji broj destinacija.

Wizz Air

Wizz Air je najveća niskobudžetna kompanija u Istočnoj Evropi. Najveće gradove poput Budimpešte, Beograda, Bukurešta, Varšave i drugih spaja sa gradovima zapadne, severne i južne Evrope. Kupovina karte nekoliko meseci unapred se podrazumeva ukoliko želite najnižu cenu. Prtljag se dodatno plaća 15€ po komadu (prilikom kupovine karte) s tim što je dozvoljena težina 32 kg. Težina ručnog prtljaga je 10 kg sa uključenim svim stvarima. U poslednje vreme se ne tolerišu dodatne kese i torbice.

Moguće je on-line čekiranje. U avionu sedišta nisu numerisana pa putnici mogu da biraju gde će da sednu. Stujardese i stujardi su mladi, lepi i ljubazni.

Easy Jet

Glavna baza Easy Jeta je u Londonu, na aerodromu Luton. Manje baze su u Faru, Lisabonu, Portu, Madridu, Parizu (CDG), Lionu, Ženevi, Berlinu, Budimpešti i mnogim drugim gradovima Evrope.

Predlog: Iz Beograda možete da odete sa Wizzom do Rima, pa nekoliko dana kasnije do Lisabona. Dalje busom do Porta pa avionom do Pariza, Madrida ili Ženeve. Iz pomenutih gradova možete da letite do Beča i da se vratite Fly Nikijem.

Fly Niki je avio kompanija čiji je osnivač čuveni vozač Formule 1 Niki Lauda. Od pre nekoliko godina je kompanija pod vođstvo Air Berlina.

Vueling je španska avio kompanija. Baze su u Madridu, Ibici, Bilbaou, Valensiji, Sevilji, Malagi i mnogim drugim gradovima Evrope.

Ryan Air je najveća niskobudžetna kompanija u Evropi. Postoji preko 30 baza! U floti imaju čak 255 aviona čija je prosečna starost 3,4 godine.

Niskobudžetne kompanije u Americi

Soutwest airlines važi za najveću niskobudžetnu kompaniju u Sjedinjenim Državama. Cene karata su veoma povoljne ukoliko se kupe barem mesec dana ranije. Baze su zapravo svi veći gradovi. Pogledajte mapu

JetBlue je manja kompanija ali je pouzdana. Cene karata su veoma povoljne. Glavne baze su u Njujorku (JFK), Bostonu, Orlandu (Florida), Long Biču (Long Beach, California), Fort Loderdejl (Fort Lauderdale, Florida).

U Brazilu je jedna od najvećih niskobudžetnih kompanija Webjet

Aerodromi u okruženju

Beograd (Nikola Tesla)

Kako stići sa / do aerodroma

Od 15. juna 2011. saobraća minibus A01 od Slavije do Aerodroma po ceni od 250 dinara (2,5€). U periodu od 08-19h saobraća na 20 minuta a u ostalim terminima na sat vremena (na noćne polaske proverite). Autobuska linija broj 72 gradskog saobraćajnog preduzeća (GSP) saobraća na relaciji Aerodrom - Zeleni Venac (preko blokova).

Taksi vozila sa aerodroma voze po fiksnoj ceni u zavisnosti od vaše krajnje destinacije (širi centar je 1500 dinara), a do aerodroma se vožnja plaća po taksimetru.

Kompanije koje lete sa beogradskog aerodroma

Wizz Air- London (Luton), Malme, Rim (Fiumićino), Brisel (Charleroi), Dortmund, Ajndhoven (Eindhoven), Memingem, Stokholm (Skavsta)
Fly Niki - Beč
Air Baltik - Riga
Germanwings - Keln (Bon), Štutgart

Temišvar (Traian Vuia)

Kako stići sa i do aerodroma

Nema direktne autobuske linije iz Beograda. Najjeftiniji je voz ali često kasni. Možete busom da stignete do Vršca pa taksijem do granice. Nedaleko je stanica lokalne linije koja će vas odvesti do Temišvara. Autobuska linija broj 26 spaja centar Temišvara sa aerodromom.

Kompanije/destinacije

Wizz Air / Barselona, Madrid, Valensija, Beauvais-Tille, Dortmund, Forli, London (Luton), Milan (Orio al Serio), Venecija (Treviso), Rim (Fiumicino)

Kompletan spisak svih kompanija i destinacija koje saobraćaju sa i do temišvarskog aerodroma

Budimpešta (Franc List, exFerihegy)

Kako stići do aerodroma Ferihegy

Najjeftiniji je voz iz Beograda koji stiže na stanicu Keleti (Kelety). Do druge budimpeštanske stanice Nugati (Nugaty) možete stići peške (25-30 minuta) ili tramvajem. Vozovi do aerodroma polaze, preko dana na svakih pola sata, a tokom noći na sat vremena. Cena karte je oko 365 florinti (oko 2€). Red vožnje saznajte na sajtu Mađarske železnice. Polazna stanica je Nyugati, a dolazna Ferihegy. Železnička stanica u Ferihegiju je preko puta Terminala 1 sa koga poleću Wizz i Easy Jet. Potrebno je da se prevezete autobusom ili taksijem (ako žurite) do Terminala 2 ukoliko letite drugim kompanijama (proverite na karti broj terminala). Razdaljina između terminala 2A i 2B je mala, dok je između Terminala 1 i 2 oko pet kilometara. Spisak svih mogućnosti kako da stignete do budimpeštanskog aerodoma

Kompanije

Wizz Air, Easy Jet, Germanwings, (kompletan spisak svih kompanija i destinacija)

Sofija (Letishte Sofiya)

Kako stići do aerodroma

Do glavnog grada Bugarske možete stići autobusom ili vozom. Autobus broj 84 vozi putnike iz centra Sofije do oba terminala. Sem obične karte potrebno je platiti i kartu za prtljag. Pouzdana taksi kompanija je OK Taxi. Detaljne direkcije

Kompanije: Wizz Air, Easy Jet, Fly Niki, Germanwings

Kompletan spisak svih kompanija i destinacija

Prevoz automobilom

Ukidanje šengenskih viza je mnogim građanima Srbije probuđena želja da sopstvenim automobilom posete rođake ili obiđu nekoliko zemalja Evrope. Prednosti u odnosu na javni prevoz su brojne. Možete da krene kada hoćete i da stanete gde i koliko želite. Pre nego što pokrenete motor i krenete ka Portugaliji, Španiji, Nemačkoj, Poljskoj napravite plan puta. Prikupite informacije o interesantnim mestima i gradovima koji su vam uz put. Rezervišite smeštaj u hotelima ili hostelima.

Putarine u Evropi

U skoro svim zemljama Evrope se plaća korišćenje autoputeva. Negde su cene niže, a negde više. U nekim zemljama se koriste vinjete koje važi određen broj dana za sve puteve dok se u nekim, kao u Srbiji još uvek koristi stari sistem, naplate svake deonice posebno.

Alternativa autoputevima su magistrale na kojima se ne plaćaju putarine ali je kretanje znatno sporije zbog većeg inteziteta saobraćaja i kretanja kroz naseljena mesta.

Oprema

Morate da vodite računa o brzini kretanja kao i o posedovanju dodatne opreme. Pravila se razlikuju od zemlje do zemlje ali je požljno da uvek u vozilu imate fluorescentne prsluke, mali aparat za kašenje požara, paket prve pomoći, dizalicu, trougao, komplet rezervnih sijalica, zasebnu stolicu za decu.

potrebna dokumenta

Međunarodna vozačka dozvola se izdaje na tri godine u Auto Moto Savezu Srbije. Potreban je zahtev, važeća vozačka dozvola, fotokopija, dve fotografije (3,5 x 4,5), lična karta i pasoš na uvid i 2000 dinara.

Zeleni karton je bavezan dokument koji košta 2000 dinara. Potrebna je važeća polisa osiguranja i saobračajna dozvola.

Međunarodno ovlašćenje je neophodno ukoliko upravljate tuđim vozilom. Košta 1500 dinara. Sem neophodnog prisustva vlasnika vozila potrebna je saobraćajna dozvola i njena fotokopija.

Ograničenja brzine i alkohola....

Na graničnim prelazima, nakon prolaska kontrole, najčešće stoje table na kojima stoji obaveštenje o ograničenjima brzine. Ukoliko ih nema, pitajte nekoga na granici.

Na autoputevima je ograničenje negde 120, a negde 130 km/h. Nemačka je izuzetak. Nema ograničenja.

Na magistralnim putevima dozvoljena brzina se kreće od 80 do 100 kilometara na sat. U naseljenim mestima je najčešće ograničenje 50 ali ima zemalja u kome je to 60 km/h.

Što se tiče dozvoljene količine alkohola u krvi pravila se drastično razlikuju. Negde, kao u Mađarskoj, Hrvatskoj i Portugaliji je dozvoljeno 0.0, dok u mnogim zemljama Zapadne Evrope ograničenje 0,5 (Španija, Francuska, Slovenija) dok je u Luksemburgu i Irskoj dozvoljeno čak 0,8 promila alkohola u krvi.

Savetujem vozačima da se uzdrže konzumiranja alkohola kada voze, pogotovo duge deonice. Posle deset sati vožnje i jedna čaša piva može znatno da utiče na moć rasuđivanja.

U svim zemljama je zabranjeno korišćenje mobilnih telefona tokom vožnje.

Pogledajte ograničenja u zemljama Evrope na stranici AMSS.

Preporučujem vam da potražite detaljne informacije o pravilima na putovema na stranicama Wikitravela, uzeću za primer Italiju. U odeljku Get around su detaljna pravila za putovanja automobilom.

Parkiranje u gradu

Verovatno najveću glavobolju vozačima zadaje parkiranje bilo da ste Beogradu, Beču ili Parizu. Nije loša ideja da auto ostavite na nekom parkingu blizu metro stanice na periferiji grada. Vožnju metroom ćete platiti isto koliko i parking u centru s tim što nećete gubiti vreme za potragu slobodnog mesta i posle vraćanje do svog vozila. Ovako ste slobodni i možete da se vratite uveče, a da ne mislite na isticanje trajanja karte i slično.

Mape i gps

Preporučujem vam da nabavite neki sistem navigacije bilo da je u pitanju mobilni telefon, pda ili nezavistan uređaj. Biće vam od velike pomoći da nađete željenu adresu ili put. Ipak ni papirne mape nisu za podcenjivanje ali je poželjno da suvozač pomaže.

Možete mape da skinete sa Google maps-a ili Michelina.

Isto tako možete da zapišete bitna skretanja sa autoputeva i direkcije.

 

Prevoz autobusima

Autobusi ne nude udobnost kao vozovi ali su efikasni i često jeftini zbog velike konkurencije. Naporno je sediti 17 sati do Minhena ili 24h do Pariza ali vožnja od nekoliko sati je prihvatljiva.

Naš najveći prevoznik je Lasta dok je Eurolines najmoćnija kompanija za drumski prevoz putnika u Evropi. U ponudi su često jeftine karte, a postoji i Eurolines Pass čija cena počinje od 175€ u zavisnosti od broja dana i sezone.

Španski nacionalni prevoznik je Alsa, a portugalski je Eva Bus. Na stranicama wikitravela saznajte sve željene informacije o međugradski autobusima u Evropi.

Autobuski prevoz u Srbiji

Međugradske linije prilično dobro funkcionišu. Svi se žale na staničnu taksu od 120 dinara koja se naplaćuje na beogradskoj autobuskoj stanici (BAS) a za taj novac se ne dobija ama baš ništa, čak ni upotreba toaleta.

Autobuske karte su znatno skuplje nego vozne ali su kašnjenja u poređenju sa vozovima minimalna i zaista retka. Veliki prevoznici su proteklih godina nabavili nova udobna vozila pa je samim tim i usluga kvalitetnija.

Red vožnje beogradske autobuske stanice je na njihovom zvaničnom sajtu. Brojevi telefona su: 011/2627-146, 2622-526, 2180-377

Autobuski prevoz u svetu

U Sjedinjenim Američkim Državama je nacionalni prevoznik Greyhound. Karte se mogu kupiti preko oficijalnog sajta ili na stanici. Daju se popusti ako se karta kupi sedam ili tri dana pred put. Nekada službenici ne žele da daju popust te preporučujem da budete uporni.

Autobusi u USA nisu na istom nivou kao u Evropu. Kvalitet vozila je isti ali klijentela nije. Autobuski međugradski ili međudržavni prevoz koriste uglavnom siromašni ljudi koji nemaju novca za avion.

Autobusi u Indiji

Autobusi u Indiji su uglavnom neudobni i spori zbog loših puteva. Karte se kupuju u turističkim agencijama ili na autobuskim stanicama gde su znatno povoljnije. Postoje noćni autobusi ali ne računajte na čvrst san. Vozila se stalno truckaju i cimaju. Stara su ko zna koliko godina. Važi pravilo: "stići ćeš, samo ne znam kad!" Može da se desi da na klupi predviđenoj za dve osobe sede četiri ili pet. Prtljag se (ponekad) stavlja na krov te nije loše da imate neku vreću u koju ćete ubaciti kofer kako bi ga zaštitili od prašine.

Autobusi na Bliskom istoku

Na Bliskom Istoku, u Egiptu, Jordanu, Siriji i Turskoj autobuski prevoz dobro funkcioniše. Samo se u Jordanu ne vozi po redu vožnje već po principu "krećem kada mi se autobus napuni". U Turskoj su autobusi kao avioni. Služi se kafa, čaj, koka kola, sokovi, sladoledi koji su uračunati u cenu karte. Vozila su najnovije generacije.

Autobusi u Jugoistočnoj Aziji

U Jugoistočnoj Aziji su cene avionskih karata toliko niske da su jeftinije od autobuskih. Ipak, su i dalje jeftine. Na Tajlandu busevi odlično funkcionišu. Putevi su dobri te se vozi brzo. U prepodnevnim i večernjim satima su velike gužve u Bangkoku.

U Indoneziji, na Javi, su veoma spori, ne zbog loših puteva već zbog prevelikog broja vozila. Na Baliju se karte kupuju u turističkim agencijama. U Kambodži su putevi jako loši, dok autobuski saobraćaj u Maleziji odlično funkcioniše.

 

Putovanje vozom

Putovanje vozom je daleko udobnije i često brže od cimanja u autobusima. Tokom vožnje možete da se šetate, popijete nešto u vagon-restoranu, spavate, a što je najvažnije upoznate putnike.

Povezanost Srbije se gradovima regiona

Beograd je šinama povezan sa svim gradovima regiona. Poznato je da su vozovi u Srbiji spori i nepouzdani. Dnevni polasci su ka Budimpešti, Beču, Bukureštu, Sofiji, Istanbulu, Skopju, Solunu, Baru, Ljubljani i Zagrebu. Internacionalni vozovi su malko pouzdaniji od običnih. Ako ništa drugo, jeftine su karte. Do Budimpešte je karta u jednom pravcu 15, a povratna 26€.

Računajte na velika kašnjenja na prugama ka Solunu. Vozovi za Ljubljanu i Budimpeštu su uglavnom tačni.

Moraćete da kupite dodatnu kartu ukoliko imate Interrail jer ista ne važi u matičnoj zemlji. Konsultujte prodavca karte.

Cenovnik međunardnih vozova Železnica Srbije

Red vožnje Železnica Srbije

Red vožnje (skoro) svih vozova u Evropi (Deutche Bahn)

Spisak svih nacionalnih železničkih kompanija u Evropi

Telefoni železničkih stanica:

Beograd 011/360-28-99
Novi Sad 021/443-119 (od 07-22h), 021/420-700 (lokal 171, od 22-07h)
Subotica 024/555-606
Niš 018/291-320

Noćni vozovi iz Beograda

Iz glavnog grada Srbije noćni vozovi saobraćaju ka: Veneciji (preko Zagreba i Ljubljane), Beča (preko Budimpešte), Bukurešta (preko Temišvara), Istanbula (preko Sofije), Soluna (preko Skoplja) i Bara (preko Podgorice). Cena ležaja u kušet kolima je između 10 i 20€. Na mnogim linijama saobraćaju vagoni stranih železnica (austrijski OBB, nemački DB) pa je putovanje znatno udobnije. Svaki ležaj dobija čistu posteljinu.

 

Železničke povlastice

Interrail karta

Interrail karta je nastala sedamdesetih godina XX veka. Omogućila je mnogim generacijama da, sa nekoliko stotina maraka u džepu, obiđu celu Evropu. Kako se mreža pokrivenosti širila i modernizovala tako su rasle i cene. Pre 15 godina cena je bila 300 nemačkih maraka, sredinom 2003. 270€, a u 2011. je 422€. Interrail sistem čini 30 zemalja Evrope u koji ne spadaju Albanija, Estonija, Letonija, Litvanija, Ukrajina, Rusija i Belorusija.

Ko ima pravo da je koristi?

Korisnici su podeljeni u dve grupe; na one koji imaju do 26 godina i one koji prelaze tu granicu. Interrail kartu mogu da kupe samo stanovnici svih zemalja Evrope. Stranci koji u nekoj od zemalja Starog kontinenta žive duže od šest meseci imaju pravo da kupe Interrail. Za one koji ne ispunjavaj taj uslov je na raspolaganju Eurail karta koja se ne razlikuje mnogo od Interraila.

Kupovinu karte možete da izvršite u bilo kojoj zemlji Evrope osim u Albaniji koja nije članica Interraila.

Detaljnije o putovanju Interrailom

 

Balkan Flexipass

Balkan flexipass se prodaje u više modela. Cena zavisi od broja dana koje karta pokriva tokom jednog meseca (5, 7, 10, 15 dana u mesec dana) i starosne dobi korisnika. Najjeftinija kombinacija košta 51€ za mlađe od 26 godina, odnosno 80€ za starije.

Važi za sledeće zemlje: Rumuniju, Bugarsku, Tursku, Makedoniju, Crnu Goru, Albaniju i Srbiju. Karata uvek ima te se mogu kupiti i na sam dan putovanja. Sve rezervacije i dodaci za brze vozove i kušet kola se naknadno plaćaju.

Sa ovom kartom možete da stignete do Sirije ili pak da obiđete ceo Balkan. Opcija je puno. Vozovi nisu tako brzi kao u ostalim delovima Evrope ali su na nekom pristojnom nivou.

 

Vozovi u Indiji

Moglo bi se reći da su vremena kada su se putnici vozili na krovovima vagona prošla. Klase koje najčešće koriste turisti su AC2 (dva kreveta u nizu, klimatizovan vagon, čista posteljina), AC3 (tri kreveta u nizu, klimatizovan vagon, čista posteljina) i Sleeper (tri kreveta u nizu, bez posteljine, a na vaganu su umesto stakla na prozorima, rešetke).

Noćni vozovi u Indiji

Vagoni u AC2 i AC3 klasi su pristojni. Toaleti su čisti prvih nekoliko sati. Ispod donjih sedišta su veziva uz pomoć kojih lancem možete vezati kofer (preporučljivo). Postoje dva tipa vagona sa kojima sam se susreo; stariji u kome je svaki kupe zaseban i noviji, gde vlada princip jedan vagon, jedan kupe. Mislio sam da neću uspeti da spavam od buke, ali sam se prevario. Uglavnom svi poštuju vreme za spavanje koje je od 22 do 06h. Tada se gase svetla i vlada tišina dokle god ne prođe neki prodavac kafe, čaja, vode, keksa i ko zna čega još. Ventilatori su toliko snažni da sam se prehladio svaki put kada sam imao gornji krevet jer su duvali direktno na mene.

U “sleeper” vagonima se nisam vozio, a nisam imao ni želju. Video sam spolja kako izgledaju i to mi je bilo sasvim dovoljno. Mnogi turisti se pređu tako što traže “sleeper” misleći na spavaća kola, a dobiju najgoru klasu.

Kupovina karata preko interneta

Mreža pruga pokriva 6800 stanica sa neverovatnih 63 000 kilometara pruge za putnički saobraćaj. Upoznao sam sjajne ljude u vozu; starije Indijce koji su znali više o Titu od mene, predavače univerziteta, IT stručnjake... Svi oni pripadaju srednjoj klasi koja je u manjini. Na stranici Indijske železnice ćete naći red vožnje ali i cene karata u zavisnosti od klase koju izaberete. Karta za noćni voz u AC2 klasi na relaciji Mumbaj - Amdabad je koštala 570 rupija (9 evra).

Kupovina karte može da bude lak, ukoliko kupujete preko interneta, i težak posao, ukoliko kupujete direktno na šalteru. Na posebnom sajtu za kupovinu karata indijske železnice sam pazario skoro sve karte za vozove bez ikakvih problema. Morate da napravite svoj nalog na sajtu. Uz pomoć tog naloga ćete kasnije lakše otkazati kartu ili izvršiti neku promenu.

Procedura kupovine je jednostavna. Plaćanje se vrši platnom karticom. Ne dozvolite da vas zbuni sledeće: kada ukucate svoje podatke, sistem vas pita kako vršite uplatu. Ja sam birao MasterCard. Tada se pojavi prozor sa bankama koje posluju u Indiji. Nije potrebno da imate karticu jedne od tih banaka. Dovoljno je da izaberete Citi Banku preko koje će se transkacija izvršiti i to je to. Ukoliko se desi da transakcija bude odbijena, ponovite proces ali promenite izabranu banku na tom poslednjem koraku. Odštampajte kartu i obavezno je nosite sa sobom. Vraća se pun iznos karte ukoliko se otkazivanje izvrši najkasnije 24 sata pre polaska. Otkazivanje je moguće izvršiti samo preko istog sajta.

Pre nego što kupite kartu pogledajte da li uopšte ima slobodnih sedišta odnosno kreveta. Postoji opcija koja se zove Waitnig list (WL). Moram da priznam da mi nije u potpunosti jasno kako to funkcioniše. Vi preko Interneta platite kartu ali morate da se pojavite nekoliko sati pre polaska voza kako bi osigurali mesto u vozu.

Saveti za putovanje vozom u Indiji

Karta se može kupiti i na šalteru ali službenice često ne govore dobro engleski. Postoje šalteri za turiste u velikim gradovima kao što su Mumbaj, Kalkuta i Delhi. Za strance postoji “tourist quota” koja omogućava turistima da kupe kartu za željeni voz u poslednji čas. Nemojte se na to oslanjati previše jer je broj takvih sedišta ograničen. Platićete posebnu taksu u iznosu od 300 rupija ukoliko kartu kupujete 24 sata pre polaska.

Nikada nemojte da verujete sumnjivim osobama (koje prilaze na stanici, hotelskom osoblju, vozačima rikši i taksija) koji govore da su vozovi puni, da ne radi šalter za strance i slično. Oni to rade da bi vas odveli u svoju agenciju i naplatili vam kartu nekoliko puta skuplju. Isto važi i za hotele i turističke agencije. Oni ne vrše prevare već naplaćuju znatnu proviziju.

Jednom paru iz Švajcarske je prišao uniformisan čovek na železničkoj stanici u Delhiju i pitao ih je da li imaju kartu. Rekli su mu da su je kupili preko interneta na šta je on rekao da ta karta ne važi i da će on da im da važeću po ceni od “samo” 150$ (do Agre i natrag). To je prevara! Oni nisu poverovali ali ima mnogo onih koji jesu.

Železničke stanice su velike ali nije teško snaći se. Potrebno je doći 30 minuta ranije kako bi imali vremena da nađete željeni peron ali i da dođete do svog vagona. Postoje moderni sistemi koji pokazuju na peronu na kom mestu će stati vagon. Pravilo je da na vratima svakog vagona bude istaknut spisak putnika za taj vagon.

Na relaciji Delhi - Agra se desilo da je u vagonu AC3 klase bilo znatno više putnika nego što je to bilo predviđeno. U jednom trenutku je bilo 10 osoba na prostoru gde je predviđeno da bude šest. Indijcima nije problem da jedni drugima sede u krilu. Pobunio sam se kada je kondukter došao jer nisam džabe platio skuplju kartu koja garantuje određen broj ljudi u tom vagonu. Zamislite, kondukter se izvinio i naredio ljudima koji nisu imali karte za ta sedišta da odu negde drugde.

Budite spremni da vidite čitave porodice na peronima kako spavaju, decu kako lutaju po šinama u potrazi za hranom. Nemojte da dozvolite da vas uplaše pacovi kojih ima u neverovatnom broju na šinama.

 

Gradski prevoz

Autobusi

Mislim da su retki gradovi sveta u kojima nema autobusa kao glavnog oslonca javnog saobraćaja. Izuzetak je Venecija. Ima bezbroj modela i vozila i načina naplate karte i komunikacije putnika sa vozačem. Negde je dovoljno da pritisnete dugme, negde da povučete konopac sa zvoncetom, negde da se derete, a negde da snažno lutape u krov. Bitno je samo da autobus ima kočnice, sve ostalo je manje važno. Neki umesto stakala nemaju ništa, a neki samo plastiku koja se navlači tokom kišnih dana. Neki imaju automatske rampe za putnike sa invaliditetom, neki nosače za bicikle, neki GPS, a neki nemaju sedišta. Na Tajlandu se koriste modeli kojima je motor na sred putničke kabine. Cela ta kućica izgleda ka mrtvacki sanduk.

Tramvaji

Treba videti tramvaje u Kalkuti pa se tek onda žaliti na ove naše. U Aleksandriji postoje tramvaji na sprat, a u Budimpešti su najduži na svetu. Lokalni političari su toliko bili odušveljeni idejom da nabave tako posebne tramvaje da su izgubili iz vida da ni jedna postojeća stanica nije dovoljno velika da primi tu grdosiju.

U San Francisku tramvaji predstavljaju turističku atrakciju, kao i u Lisabonu. U Amstedamu, Drezdenu i Atini su nečujni i neverovatno udobni.

Trolejbusi

Trole se baš retko mogu videti na ulicama velikih evropskih gradova. Ima ih, između ostalih, i u Sietlu, Ženevi, Cirihu i naravno u Beogradu.

Metro

Velikim širenjem gradova i povećanjem broja putnika nastao je problem koji je još krajem XIX veka rešen kopanjem tunela za kompozicije na šinama u Londonu, Moskvi i Parizu. Ubrzo se pokazalo da je sistem veoma isplativ te su retki gradovi razvijenih zemalja koji nemaju makar jednu liniju.

Metro stanice su davno prestale da se prave kao obična mesta na kojima putnici čekaju da im dođe prevoz. Moskovski metro "krije" na desetine prelepih stanica, isto se može reći i za lisabonski i pekinški. U mnogim stanicama njujorškog metroa, sem putnika, možete da vidite i pacove, dok stanice u centru Atine predstavljaju male muzeje. Pariški je spor, briselski efikasan, a uživanje je voziti se u barselonskim i madridskim kompozicijama. U gradovima Istočne Azije poput Singapura, Bangkoka, Kuala Lumpura i Šangaja su napravljeni potpuno novi, savremeni sistemi.

Gradska železnica

Jedan od gradova u kome se dobar deo saobraćaja oslanja na gradsku železnicu je Mumbaj. Vožnja kompozicijama je pravi doživljaj. Vrata se ne zatvaraju. Voz stoji na stanici tridesetak sekundi i kreće. Ko je ušao, ušao je.

U Berlinu i u mnogim drugim gradovima Nemačke kompozicije gradske železnice dovoze i odvoze građane sa periferije gradova. U Portugaliji postoji savršen sistem u Lisabonu i Portu.

Taksi

Mislim daj je Srbija jedna od retkih zemalja u kojima taksisti koriste sopstvena vozila za taksi prevoz. Svuda su taksisti samo zaposleni vozači koji se trude da na razne načine zarade novac.

Problemi sa taksistima, čini se, postoje svuda. Negde vas bespotrebno vozakaju okolo naokolo da bi napravili što veći račun, negde se trude da vam budu vodiči, negde, kao u Beogradu, zamišljaju da su psihijatri, itd.

Taksi prevoz je veoma jeftin u Aziji s tim što je potrebno cenkanje kako bi se postigla što realnija cena. Najbitnije je da prvo ugovorite cenu pa tek onda da sednete u vozilo! U mnogim gradovima je moguće dogovoriti se sa taksistom da vas vozi ceo dan po gradu za samo nekoliko eura.

Rikša (tuk tuk)

Ovi trotočkaši se mogu videti u azijskim zemljama poput Indije, Kine, Šri Lanke, Tajlanda i mnogih drugih. Trebalo bi da služe isključivo za prevoz ljudi ali najčešće se u njima prevozi razna roba; od džakova pirinča, teladi, oluka, bicikala, zapravo, sve što možete da zamislite. Nigde nećete moći da angažujete rikšistu, a da ovaj ne pokuša da vam naplatim makar duplo više od regularne cene. U nekim gradovima Indije imaju i rikšimetre ali ih retko koriste.