Troškovi

Tekst: Miroslav Golubović

Od visine troškova zavisi koliko ćete vremena provesti na putovanju sa budžetom kojim raspolažete. Površnom računicom dovodite sebe u situaciju da morate da skraćujete putovanje (što može skupo da košta, jer se plaća i promena avionskih karata a nekada nije ni moguća) ili da nekako pozajmljujete novac.

Predstavljam vam najbitnije stavke na koje morate da obratite pažnju prilikom planiranja puta kako bi maksimalno iskoristili raspoloživi novac ali i unapred znali šta ćete sve morati da platite.

Svi troškovi se mogu podeliti na dve grupe;

1. Troškove pre puta

Prevoz (elektronske karte za sve vidove prevoza), taksa za vizu, osiguranje, oprema....

2. Troškove tokom samog putovanja

Smeštaj, hrana, prevoz (lokalni), ulaznice, suveniri...

Tabela troškova

Savetujem vam da napravite tabelu troškova u kojoj ćete imati jasan pregled svakodnevnih troškova, po svakom danu posebno. Tabela treba da sadrži nekoliko kolona i to: hrana, smeštaj, gradski prevoz, muzeji i ostalo. To će vam pomoći da napravite skicu troškova.

Troškovi pre putovanja:

Prevoz je veoma bitan segment u organizaciji putovanja od koga zavisi kvalitet istog. Danas se on-line mogu kupiti avionske, železničke, brodske i autobuske karte. O kupovini avio karata ali i prevozu uopšte pogledajte na stranicama "prevoz".

Dobro se raspitajte da li su vam za zemlje u koje nameravate da putujete neophodne vize, kako se dobijaju i njihove cene. Isto tako je poželjno da kupite osiguranje za putovanje bez obzira da li je obavezno ili nije. Prosečna cena je oko jedan euro po danu putovanja. Predvidite i troškove za novu odeću, obuću i opremu ukoliko vam je potrebna. Veliki backpackerski rančevi od 70 litara, za muškarce, su u proseku od 30 do 50€ dok su za žene od 40 do 60 litara desetak procenata jeftiniji.

Svakodnevni troškovi

Najvažnije stavke su smeštaj i hrana. I za smeštaj i za hranu možete da potrošite nekoliko evra dnevno ali i daleko veću sumu u zavisnosti od mesta u kome se nalazite. Recimo, na Tajlandu možete solidnu sobu za dve osobe da nađete za desetak evra, dok je u Evropi cena za približan kvalitet barem tri puta veća. Slična ili čak i viša cifra je potrebna za smeštaj u Sjedinjenim državama, Australiji, Japanu dok se u Indiji, Indoneziji, Šri Lanki i mnogim drugim zemljama za iznos od 20€ može naći soba u hotelu sa tri ili čak četiri zvezdice.

Ne zaboravite i na cenu međugradskog i lokalnog prevoza kao i na ulaznice za muzeje, hramove i razne druge interesantne objekte.

Ukupni troškovi putovanja u Evropi:

Ako izuzmemo cenu prevoza (avion, voz, autobus, brod ili automobil) možemo da izračunamo koliko je para potrebno po danu putovanja. To zavisi od grada u kome se nalazimo, trenutne sezone, smeštaja i raznih drugih faktora. Ako predpostavimo da nismo zahtevni u smislu skupog smeštaja te da možemo da se smestimo u hostel, cene su sledeće: Noćenje u hostelu je u proseku 17 evra (negde 12, a negde 22), hrana 10€ (od 5 do 15€) te razni drugi troškovi (muzeji i gradski prevoz) oko 10-15€. Retki su muzeji čije ulaznice koštaju 15 i više evra ali i oni postoje. Za hranu bi trebalo da bude dovoljno oko 10€.

Zaključak: Dnevna potrošnja u zemljama Evropske Unije koja uključuje smeštaj u hostelu, hranu i dnevne troškove je u proseku 40€. U tu cifru nisu uračunati troškovi šopinga, suvenira ili provoda. Pogledajte predloge za uštedu novca pri kupovini hrane i smeštaja u nastavku teksta.

Putovanje sa Interrail kartom u trajanju od mesec dana na teritoriji cele Evrope košta od minimalnih 900 preko prosečnih 1200 do maksimalnih 1500€. Nije nikakav problem da se pare troše. To je veoma lako, pogotovo u popularnim gradovima, ali naš cilj nije da trošimo pare nego da upoznamo Evropu i ceo svet sa što manje novca.

Hrana

Ko zna koliko puta mi se desilo da zaboravim da jedem, pogotovu u toku pre podneva. To je dobro ukoliko želimo da izgubimo neki kilogram ali definitivno nije zdravo. Zbog toga treba da uzmemo u obzir u planiranju dnevnih aktivnost i hranu. Doručak i večeru možete da spremite u hostelu ili kod domaćina. Najlakše i najbrže je spremiti neki sendvič za doručak i nešto pečeno za večeru (pica, testenina u mikrotalasnoj).

Za ručak možete da kupite neku salatu ili obrok u fast-food restoranu ukoliko imate ograničen budžet. Voće je veoma bitno i može da zameni neki obrok. Skoro svuda možete da kupite nekoliko kajsija, jabuka, banana ili nečeg drugog. Najjeftinija hrana je u hipermarketima. U njima možete da kupite hranu za nekoliko dana unapred a da je držite u frižideru hostela ili kod domaćina. Supermarketi u najprometnijim ulicama su po pravilu papreno skupi te ne preporucujem neku veću kupovinu u njima.

Popusti

Najbolja i najpriznatija kartica za popuste namenjena studentima je ISIC (International Student Indentity Card). Nekoliko puta mi je poslužila kao lična karta u inostranstvu. Uz nadoknadu od 340 dinara se može dobiti u savezu studenata i pokriva ceo svet. U mnogim muzejima i raznim drugim turističkim atrakcijama omogućava popust od 10 do čak 40%. U azijskim zemljama je znatno manje priznata nego u Evropi i Severnoj Americi.

Kartica EURO 26 je daleko manje priznata ali sam zahvaljujući njoj potpuno besplatno razgledao muzeje u San Marinu. Hosteling Internatinational karticu možete da nabavavite u ferijalnom savezu.

Ulaznice za muzeje i druge institucije

Muzeji su institucije od visokog kulturnog značaja. Sadržaj kolekcija je raznovrstan: od predmeta sačuvanih iz doba Stare Grčke, preko Renesanse, Impresionizma do moderne umetnosti. Upoznavaju sve generacije se istorijjskim blagom kojim raspolažu. Postoje muzeji koji obeležavaju neke istorijske događaje, epohe, sportske manifestacije i slično. Cene ulaznica se kreću od 1 pa do 10 i više evra. Veliki broj muzeja ne naplaćuje ulaz. Možete znatno da uštedite ukoliko imate Welcome kartice, a koje izdaju turističke organizacije mnogih evropskih gradova uključujući Amsterdam, Drezden, Pariz, Barselonu i mnoge druge.

Suveniri

Izbor suvenira u svim turističkim centrima je ogroman. To su najčešće razni odevni predmeti sa štampanim simbolima grada, države ili institucije, šolje, čaše, podmetači, magneti, značke, bedževi i drugo. Ne treba se zaletati i kupovati suvenire kod prvog prodavca na koga naiđete jer su oni, po nepisanom pravilu, najskuplji. Negde su cene iste na svim prodajnim mestima, a negde se drastično razlikuju. Dobro se raspitajte pre nego što se upustite u šoping i cenjkajte ukoliko je to moguće.

Cenjkanje

U mnogim Azijskim zemljama se cenjkanje kao pojam trgovine podrazumeva. Nekada je cenjkanje simpatično a najčešće naporno. U nekim državama se na mnogim proizvodima sem datuma pakovanja nalazi i odštampana maksimalna cena. Trgovci bi morali da se pridržavaju tog ograničenja, što i čine u većini slučajeva ali je često potrebno raspravljati se za niže cene smeštaja i suvenira.

Mnogi lokalci koriste ležernost i lakovernost turista koji su u svojim zemljama navikli da trguju bez rasprave. Ne razmišljajući o realnoj ceni koja je znatno niža nego u zemlji iz koje su došli pazare robu i usluge po ceni koja je i do deset puta veča od regularne.