Osiguranje za putovanje

Tekst: Miroslav Golubović

Planiranjem putovanja se mogu predvideti mnoge stvari: cene smeštaja, prevoza, izbeći razne zamke za turiste... Jedino nije u našoj moći da znamo kada će doći do neke nezgode ili iznenadne bolesti.

Sa obaveznim zdravstvenim osiguranjem smo se susretali najčešće zato što je ono uslov za dobijanje Šengenske vize. Zdravstveno osiguranje koje imamo u Srbiji pokriva troškove pregleda, lečenja i hitnih intervencija samo na teritoriji naše zemlje. Zato je uvek potrebno da se osiguramo kada napuštamo zemlju bez obzira na povod, duzinu ili destinaciju našeg putovanja.

Tokom putovanja sam se susreo sa ljudima koji su imali razne nezgode; od lomova ekstremiteta na javnim površinama, trovanja hranom, do padova sa motora sa teškim posledicama. Troškovi lečenja mogu da budu veoma visoki. I ja sam jednom bio u iskušenju da izbegnem plaćanje ali sam shvatio da taj jedan euro po danu nije ništa naspram petocifrenog bolničkog računa.

Treba biti veoma obazriv prilikom biranja polise. Ponude osiguravajućih kuća su veoma raznovrsne i treba voditi računa o tome šta određena polisa pokriva. Dešava se da sluzbenik “zaboravi” da napomene činjenicu da sve troškove (pa čak i one od 10 000€) morate sami da platite, na licu mesta, pa se po povratitku u zemlju, novac  refundira.

Preporučujem da uvek, kada birate između polise sa manjom ili većom osiguranom sumom izaberete onu drugu. Nikada ne znate šta moze da se desi niti da predvidite troškove transporta.

Iskustvo sa Wiener Städtische osiguranjem

Tokom boravka u zemljama Jugoistočne Azije, tačnije na Filipinama počeo je da me uzasno boli zub. Pokušao sam da problem rešim antibioticima ali nisam uspeo. Kakav maler, nađem se na jednom od najlepših ostrva na svetu i desi mi se zubobolja... Otišao sam u najblizu (i jedinu) ordinaciju na ostrvu Borakaj. Stomatolog je stavio lek u zub i tako obuzdao bolove. Međutim, posle deset dana došlo je do velikog otoka. U tom trenutku sam već bio u Maleziji, na ostrvu Borneo, u gradu Kota Kinabalu.

Našao sam ordinaciju u centru grada. Zubarka je rešila da očisti zub i da ga ne zatvara. Zahvaljujući tome do kraja putovanja odnosno narednih 35 dana nisam više imao problema. Račune sam odmah, na licu mesta, platio u iznosima od 15 odnosno 20 evra. (za iznose veće od 100 evra je dovoljno samo pokaziti polisu). Kada sam se vratio u Beograd, otišao sam u direkciju Wiener Städtische osiguranja , popunio zahtev za povraćaj novca uz prilozene račune, i u roku od sedam dana mi je novac refundiran na tekući račun.