Letom Air Arabie sam došao u Koči. Posle posete okolini Alepeja noćnim vozom sam stigao do magične Goe u kojoj sam proveo nekoliko dana. Bio sam u mestima Pandžimu i Staroj Goi te na  plažama Andžuna i Vagator. Narednih dana sam posetio najblaže rečeno haotični Mumbaj potom Amdabad, najveći grad države Gudžarat. Potom sam obišao gradove drzave Radžastan, Udaipur, plavi Džodpur, grad u pustinji Džaisalmer, Bikaner i Džaipur. U poslednjoj nedelji sam posetio Agru, Fatepur Sikri i glavni grad Delhi.

Avionom Air Arabie sam za pet sati leta (iz Delhija) stigao u Šardžu. Posle jednodnevnog obilaska Dubaia sam avionom stigao u Aleksandriju te nekoliko dana kasnije obišao i Kairo. Brodom sam stigao do Jordana u kome sam obišao Petru, Aman, Džeraš i kupao se u Mrtvom moru. Usledili su gradovi u Siriji; Damask, Malula, Palmira i Alepo. U Turskoj sam boravio u neverovatnj regiji, Kapadokiji. Na istočnoj obali sam obišao Selčuk, Efes,  Kušadasi i Istanbul.

Na putovanju sam bio od 17.05. do 14.07.2008. godine. Smeštaj, hranu, sve avio karte i ostale troškove sam platio oko 1400€.

Plan šestog putovanja

00.Dan Beograd – Istanbul avionom
01.Dan Istanbul – Šardža (Sharjah) let 02:30 sletanje u 07:30h
02.Dan Šardža – Koči (Kochin) let 16:35 sletanje 21:00
03.Dan Koči
04.Dan Koči
05.Dan Koči - Noćni voz za Gou u 22:55. Krajnja destinacija Pandžim
06.Dan Goa - Pandžim
07.Dan Stara Goa
08.Dan Odlazak na plažu Vagator
09.Dan Andžuna
10.Dan Let za Mumbaj
11.Dan Mumbaj
12.Dan Mumbaj
13.Dan Mumbaj ceo dan, noćni voz za Amdabad
14.Dan Amdabad - noćni voz za Udaipur
15.Dan Udaipur
16.Dan Udaipur
17.Dan Udaipur, popodne busom do Džodpura (Jodhpur)
18.Dan Džodpur
19.Dan Džodpur - noćni voz za Džaisalmer (Jaisalmer)
20.Dan Džaisalmer
21.Dan Džaisalmer
22.Dan Jutarnji bus za Bikaner
23.Dan Bikaner noćni voz za Džaipur (Jaipur)
24.Dan Džaipur
25.Dan Džaipur
26.Dan Delhi
27.Dan Agra
28.Dan Agra i Fatepur Sikri
29.Dan Delhi
30.Dan Delhi
31.Dan Delhi
32.Dan Delhi
33.Dan Delhi - Sharjah (21. U 03:45h sletanje u 05:15h
34.Dan Dubai uveče Aleksandrija
35.Dan Aleksandrija
36.Dan Aleksandrija uveče Kairo
37.Dan Kairo
38.Dan Kairo
39.Dan Kairo
40.Dan Put do Petre (Bus do Nuveibe pa feri do Akabe, taksi do Petre)
41.Dan Petra
42.Dan Aman
43.Dan Mrtvo more
44.Dan Aman – Džeraš - Damask
45.Dan Malula pre podne
46.Dan Damask
47.Dan Palmira
48.Dan Palmira
49.Dan Alepo
50.Dan Alepo
51.Dan Alepo
52.Dan Celodnevno cimanje busom do Kapadokije
53.Dan Kapadokija
54.Dan Kapadokija, noćni bus za Izmir, minibus do Selčuka
55.Dan Selčuk, po podne Efes
56.Dan Pre podne Nacionalni park Mili, popodne Kušadasi
57.Dan Akva park, noćni bus za Istanbul
58.Dan Istanbul u 19:10 dolazak u Beograd u 20:25h

Priprema za Indiju

Opšte je poznato da je najbolje ići u sve delove Indije (osim severa) u periodu od novembra do marta kada se temperature krecu od 15 do 30 Celzijusovih stepeni. Služenje vojske u civilnoj službi mi nije omogućavalo da zemlju napustim pre sredine maja. U tom peiodu su visoke temperature kao i vlažnost vazduha. Znao sam da me čeka veoma veoma toplo vreme ali želja da posetim Indiju je bila velika.

Indija je toliko velika da je preporučljivo provesti u njoj minimum mesec dana kako bi se videli najposećeniji i najlepši gradovi i sela. Upoznao sam puno stranaca koji su proveli između 3 i 6 meseci na putu. Indija je teritorijalno tri puta manja od Sjedinjenih Država, a ima četiri puta više stanovnika, oko 1,12 milijardi po zvaničnim izveštajima.

Avio karte

Shvatio sam da je najpraktičnije da do Istanbula putujem Jatom. Povratna karta sa svim taksama iznosila je 14500 dinara (sa Turkish Airlinesom je tada bila 220 sa sezonskim popustom, a bez oko 280€). To zvuči mnogo ali je nekoliko meseci ranije došlo do poskupljenja karata u međunarodnom železničkom saobraćaju pa je cena povratne karte do Istanbula iznosila oko 110 evra. Na taj iznos je trebalo dodati i 22 evra koliko je košta turska viza u ambasadi u Beogradu jer je bila neophodna za dobijanje Bugarske tranzitne vize. Od decembra 2009. godine nije potrebna viza za Bugarsku, a od kraja 2010. ni za Tursku. Mlađi od 26 godina mogu da kupe Balkan Flexipass po ceni od 51€ koji važi mesec dana s tim što je ta karta ograničena na pet nepovezanih dana. To znači da od 1. do 30. juna možete da pujete, recimo 01., 10., 15., 18. i 30. juna.

Prosečna cena povratne karte do Delhija iz Beograda je oko 600 evra Turkish Airlines-om. Napravio sam kombinaciju koja je najjeftinija a pritom mi je pružila mogućnost da posetim i zemlje Bliskog Istoka.

AirArabia je niskobudžetna avio kompanija koja spaja jedan od sedam Emirata, Šardžu (Sharjah) sa preko 35 destinacija Bliskog Istoka i Indije. Karta na relaciji Istanbul – Šardža – Koči (jug Indije) iznosila je 145 evra. Karta Delhi – Šardža – Aleksandrija iznosila je 156 evra s tim što sam imao pauzu u Šardži od 35 sati što mi je omogućilo da posetim Dubai. Saznao sam da su cene smeštaja, hrane i prevoza u Indiji veoma povoljne.

Smeštaj u Indiji

Dvokrevetna soba sa kupatilom u hotelu se, u većini gradova, može naći po ceni od 4 do 8 evra.  Prvobitan cilj ovog putovanja bio je obilazak Indije ali sam shvatio da sa nekoliko stotina evra više mogu da posetim i nekoliko zemalja Bliskog Istoka.

Najnoviji vodič Lonely Planet-e “India” koji mi je pozajmila drugarica Marina je bio od velike pomoći prilikom pripreme puta. Fotokopirao sam stranice za gradove koje sam planirao da posetim ne samo da bih sačuvao knjigu nego da ne bih morao da stalno teglim kilogram papira sa sobom. Izabrane strane sam ukoričio.

Vizu za Indiju nije teško dobiti. Potrebne su dve slike, popunjeni obrasci, povratna avio karta (prihvataju elektronsku kartu i iznos od 3000 dinara. Osoblje u ambasadi je veoma ljubazno i spremno da odgovori na svako pitanje. Viza se dobija za nekoliko dana.

Vize za zemlje Bliskog istoka

Sirijska viza se lako dobija u ambasadi u Beogradu. Jordanska viza se dobija na granici, a egipatska viza se može dobiti u konzulatu u Akabi (luka u Jordanu). Egipatsku vizu možete i u Beogradu da dobijete ali je procedura pomalo komplikovana. Potrebna vam je povratna avio karta sa pečatom avio kompanije, rezervacija hotela koji je poznat konzulu.

Imao sam velikih problema jer na elektronskoj karti Air Arabia-e nema potpisa, a i hotel Arabian Nights u Kairu nije poznat konzulu. Prilično me je maltretirao jer je insistirao na potpisima i avio kompanije i hotela. Kada je shvatio da je to nemoguće, popustio je ali ne bih vam preporučio da se i vi maltretirate. Ako idete kopnom, egipatsku vizu izvadite, kao što rekoh, u Akabi.

Prevoz na Bliskom Istoku

Najjeftinija je Balkan Flexipass karta (opcija koju možete da koristite pet dana tokom jednog meseca iznosi 51€ za mlade do 26 godina, odnosno 86 za starije). Ona vam omogućava da iz Beograda ili bilo kog grada u Srbiji stignete vozom do tursko/sirijske granice i da se vratite. Varijanta 10 dana u mesec dana je 86 odnosno 156€. Možete da putujete i autobusom do Sofije pa direktnom linijom do Alepa. Autobuski saobraćaj na Bliskom Istoku sasvim dobro funkcioniše dok je u Turskoj savršen. Koriste se potpuno nova, moderna vozila a usluga je odlična.

Postoji i redovna avionska linija između Beograda i Istanbula, a i sezonska Beograd - Kairo. Do najvećeg grada Turske cena karte iznosi 180€ Jatom (iznos za kupovinu preko Interneta) i dvadesetak eura više sa Turkish Airlinesom.

Smeštaj na Bliskom Istoku

Cena dvokrevetne sobe u hostelima u proseku je oko 10 evra. Sobe po toj ceni uglavnom imaju zasebno kupatilo i ventilator. U Egiptu i Siriji su cene oko 7, Jordanu 7-12 a u Turskoj oko 10, s tim što je Istanbul daleko skuplji. Krevet u četvorokrevetnoj sobi je oko 12 evra u sezoni.

Postoje hosteli koji omogućavaju turistima da spavaju na krovu za samo nekoliko evra. Potrebna je vreća za spavanje mada skoro svuda postoje dušeci.

Saveti

Postoji na desetine prelepih mesta i gradova koji se vredni posete.  Najbolje je da unapred napravite plan i odlučite koje regije želite da posetite ukoliko raspolažete malom svotom novca ili malim brojem dana.

Uvek ugovarajte cene svih usluga i proizvoda unapred. Nikako nemojte sedati u taksi bez korišćenja taksimetra ukoliko nije unapred ugovoren iznos. Pratite na mapi kretanje taksija kako bi izbegli "pumpanje" računa ukoliko se koristi taksimetar. Najbolje je da pitate osoblje u hostelu za orjentacioni iznos do željene destinacije.

Ne preporučujem pripadnicama lepšeg pola da putuju potpuno same. Najbolje je da budu sa nekim saputnikom ili saputnicom.

Polazak na put

Jat leti nekoliko puta nedeljno za Istanbul u različitim terminima u zavisnosti od dana u nedelji. Let ,vremešnim Boingom 737 300, je bio udoban. Prilikom sletanja na aerodrom Ataturk, Istanbul je delovao džinovski grad kome se ne vidi kraj, čak ni iz aviona. Napravljen je polukrug negde iznad Taksim skvera. Nisam uspeo da vidim ni jednu veću slobodnu parcelu sve do same piste.

Sa drugog istanbulskog aerodroma Sabiha Gokčen, koji se nalazi 50 kilometara istočno od grada, sam imao noćni let u 02:30 za Šardžu (Ujedinjeni Arapski Emirati), a kasnije za Koči (Cochin, Indija).

Problem sa (starim) pasošem

Jedva sam budan dočekao let za Šardžu. Stao sam u red za pasošku kontrolu. Kada sam došao na red kontrolor, starosti od nekih dvadesetak godina, je počeo da zagleda pasoš i tursku vizu. Prošao je minut, pa još jedan i tako.... Posle 15 minuta konsultovanja sa njegovim kolegama mi je lupio pečat i vratio pasoš. Bila mu je sumnjiva mađarska viza izdata 2005. godine. Pošto je to najstarija viza u pasošu na njoj se vide zaštitne fluorescnetne niti a i naštampana fotografija nije urađena baš najbolje.

Verovatno je momak pomislio da će dobiti povišicu ako otkrije falsifikovanu vizu. Verovatno mu nije palo na pamet da bi neko to primetio odavno jer sam nakon mađarske dobio još 10 viza od kojih su tri Šengenske i jedna Američka. Cela situacija mi je podigla pritisak jer sam se ponovo osetio kao građanin trećeg reda. Izvinio sam se starijim Francuzima koji su nestrpljivo čekali da dođu na red. Čekaonica je već bila puna uglavnom muškarcima.

Poletanje aviona je kasnilo jer neko od putnika nije ispoštovao proceduru. Naime, pravilo je da putnici put od terminala do aviona pređu autobusom. Neko se jednostavno prošetao do aviona ali nisu uspeli da otkriju ko. Bio sam jedini belac u avionu. Oko mene su sedeli muškarci koji su se molili tokom poletanja i sletanja. Malko sam se unervozio zbog toga ali sam shvatio da im je to ritual koji ih čini spokojnijima. Svaki putnik je dobio nekoliko hermetički zatvorenih čaša vode i večeru. Let je trajao skoro pet sati.

Aerodrom u Šardži je skoro proširen i detaljno renoviran. Imao sam punih pet sati do sledećeg leta. Sa leve strane je ogroman free shop, McDonlads i još nekoliko fast-food restorana. Našao sam miran kutak kraj poslednje kapije kako bih makar malo odspavao. Tu se brzo stvorio radnik koji je detaljno usisavao pod i prao sedišta. Uspeo sam da odspavam dva sata dok nisu počeli da pristižu putnici za Dohu. Avion za Koči je bio spreman da poleti na vreme. Kabina aviona je bila puna indijaca. Osetio sam toplinu u tim jarkim bojama, lepim osmesima i radoznalim pogledima.

Putopisi sa putovanja

Istanbul, Sudar istoka i zapada
Koči, Kineske mreže (2008)
Pandžim, Pandžim
Stara Goa, Grad koji je izumro
Plaža Vagator, Litice i kravice
Andžuna, Plaža transa (u sezoni)
Let iz Goe do Mumbaja
Mumbaj, Carstvo slamova
Amdabad, Najveći grad države Gudžarat
Udaipur, Luksuz Indije
Džodpur, Plavi grad
Džaisalmer, Pustinjski grad
Bikaner, Sasvim čist grad
Džaipur, Pink city
Agra, Beda oko Tadža (2008)
Fatepur Sikri, Projekat propao...
Delhi, Prestonica haosa
Šardža, Nepoznat Emirat
Dubai, Skijanje u pustinji
Aleksandrija, Grad sa srcem Mediterana
Sukovi, piramide i ludi prodavci u Kairu
Put iz Kaira do Petre
Petra, Zatureni dragulj
Aman, Prestonica Jordana
Mrtvo more, bukvalno!
Džeraš, Biser rimskog carstva
Damask, Srce Sirije
Malula, Aramejski za početnike
Palmira, Pustinjsko carstvo
Alepo, Grad za uživanje
Put do Kapadokije
Kapadokija, Igrarija prirode
Selčuk, Gradić roda
Ruševine u Efesu
Kušadasi, Mesto za dobar provod
Akva park u okolini Kušadasija