Plan je bio ambiciozan: 25 gradova i mesta, u deset država, za dva meseca. Putovao sam busevima, vozovima, avionima, kolima, spavao samo četiri noći u hostelima, a ostale kod CouchSurfera. Tako sam iz prve ruke video kako amerikanci žive i zauvek promenio negativno mišljenje o njima.

Izabrao sam Njujork i Nju Džersi, kao polazne tačke. Sledeći je bio Boston na Istočnoj obali pa Milvoki i Čikago, gradovi na jezeru Mičigen. Potom sam doleteo do Sijetla, uživao u prirodnim bogastvima država Vašington i Oregon (Multnoma vodopadi). U Kaliforniji sam putovao autobusom od San Franciska preko manje poznatih gradića San Hozea, Santa Kruz, Montereja, Big Sura, San Luis Obispa pa preko Santa Barbare, čuvenog Los Anđelesa pa sve do prelepog San Diega. Las Vegas me je oduševio kao i Grand Kanjon i država Arizona (Flegstaf, Preskot, Džerom i Sedona).

Ukupni trošak iznosi 1960 evra i uključuje sve stavke (prevoz, smeštaj (samo četiri noći u hostelima, ostalo preko CouchSurfinga ), hranu i ostale troškove).

Dobijanje američke vize

(Izvađena krajem marta 2007.godine)

Čitao sam puno postova na forumima o imigraciji jer ljudi sa ovih prostora ne putuju u Ameriku da bi razgledali Njujork i Los Anđeles. Saznao sam da većina kandidata dobije vize ali da se na intervjuu neretko postavljaju neprijatna pitanja te sam odlučio da se dobro pripremim. Na sajtu Američke ambasade  sam našao spisak potrebnih dokumenata. Zanimljivo je da pozivno pismo nije obavezno ali je potrebno dokazati da podnosilac zahteva ima razlog da se vrati u Srbiju što je, složićete se sa mnom, prilično težak zadatak.

Čak ni povratna karta nije obavezna nego je dovoljna i rezervacija koja je svakako besplatna. Za studente je potrebno uverenje o studiranju kao i dokument o položenim ispitima. Od članova uže porodice sam prikupio i u opštini overio izjave da će finansirati troškove jer nemam stalno zaposlenje.  Nabavio sam potvrde poslodavaca kod kojih sam honorarno obavljao poslove uglavnom vezane za moju struku. Priložio sam i detaljan plan rute za obilazak Sjedinjenih Država. Sve u svemu,  imao sam dvadesetak dokumenata.

U Rajfajzen banci sam prvo uplatio 10$ u dinarskoj protiv vrednosti da bih dobio kod uz pomoć koga se dobija pristup centrali Američke ambasade. Iako sam planirao da putujem 21. juna zakazao sam termin za kraj marta. Morao sam da odem još jednom u istu banku kako bih uplatio i nepovratnu taxu od 100$ (sada je iznos takse 131$).

Čekaonica u ambasadi je bila popunjena. Uz prijatnu muziku imate priliku da, dok čekate na red, prelistate popularne magazine. Sistemima brojeva koje dobijete na ulazu su izbegnute gužve na šalterima. Imao sam tri „nastupa“. Prvi put me je službenik na trećem šalteru pitao, skoro neobavezno, zbog čega želim da idem u Ameriku i uzeo sve papire. Nije se ni trudio da čuje odgovor već se sa celom gomilom papira udaljio negde.

Potom sam na prvom šalteru ostavio otiske kažiprsta. Poslednji razgovor je najteži jer službenik odlučuje o tome da li ćete dobiti vizu ili ne. Sedeo sam blizu šaltera pa sam primetio da svaki put pre nego što prozove stranku službenik dobro prelista dokumenta i na taj način se pripremi. Starije ljude koji su bili pre mene je odbio jer je verovao da će u Americi ostati. Meni je na srpskom postavio identična pitanja kao i službenik na trećem šalteru, te me obavestio da će moja viza biti gotova sutradan posle 16h. Dobio sam vizu sa više ulazaka sa važenjem od tri godine. Uhrrrrrrrraaaaaaaaaa!

Sve informacije možete da dobijete na sajtu Američke ambasade u Beogradu.

Plan petog putovanja po Americi

01.Day Arrival at 06:10 p.m at JFK New York
02.Day New York
03.Day New York
04.Day Njujork
05.Day Njujork (Nju Džersi)
06.Day Njujork (Nju Džersi)
07.Day Njujork
08.Day Njujork
09.Day Njujork
10.Day Boston
11.Day Boston
12.Day Boston
13.Day Čikago – Milwaukee (Flight from Boston)
14.Day Milwaukee
15.Day Milwaukee
16.Day Čikago
17.Day Čikago
18.Day Čikago
19.Day Chicago
20.Day Seattle  (Flight from Chicago)
21.Day Sijetl
22.Day Sijetl
23.Day Sijetl (Tacoma)
24.Day Sijetl – Portland by train
25.Day Portlend
26.Day Portlend - Multnoma vodopadi
27.Day Let do Sakramenta, bus do San Franciska
28.Day San Francisko
29.Day San Francisko
30.Day Santa Clara
31.Day San Hoze
32.Day San Hoze – Santa Cruz
33.Day Santa Kruz – Big Basin National park
34.Day Santa Kruz – Monterej, Big Sur
35.Day Santa Kruz
36.Day Santa Kruz
37.Day San Louis Obispo
38.Day San Louis Obispo, Route 1, Pismo beach
39.Day Santa Barbara
40.Day Santa Barbara
41.Day Bus do Los Andjelesa
42.Day Los Angeles
43.Day Los Angeles
44.Day Los Angeles
45.Day Los Andjeles – Malibu beach
46.Day San Diego
47.Day San Diego
48.Day San Diego
49.Day San Diego - Escondido
50.Day Jutarnji let do Las Vegas
51.Day Las Vegas
52.Day Las Vegas
53.Day Las Vegas
54.Day Podnevni bus do Flagstafa
55.Day Flagstaf
56.Day Prescott
57.Day Džerom, Sedona, Veliki kanjon
58.Day Preskot
59.Day Preskot
60.Day Phoenix  - BlueJet flight at 11:45pm
61.Day Njujork (arrive at JFK 07:30am) dep. to Munich at 19:59pm
62.Day Arrive at 10:15am in Munich. At 10:55 dep to Belgrade.

Polazak na put

Plan je bio sledeći. Polazak iz Beograda u 12:55h, sletanje u Minhen u 14:25, a nastavak puta u 15:05 da  bih u Njujorku bio u 18h po lokalnom vremenu. Na Beogradski aerodrom Nikola Tesla sam došao dva sata pre poletanja. Međutim, prilikom čekiranja sam obavešten da će avion za Minhen u 12:55h kasniti u polasku oko 40 minuta te ću sigurno izgubiti vezu za krajnju destinaciju. Ponuđeno mi je da Jatovim letom u 12h dođem do Frankfurta. Brzinom svetlosti sam se pozdravio, prošao kontrolu i u minut do dvanaest dotrčao do kapije. Tamo me je čekalo prvo iznenađenje.

Sekjuriti ček

Let je bio odložen za 30 minuta zbog oluje u Frankfurtu. Nakon što je sleteo, avion je oko 10 minuta vozio do određene kapije. Potom smo preveženi do druge zgrade da bi bili izloženi detaljnom i pomalo neprijatnom skeniranju tela. Službenik vas golica sa spravicom koja neodolljivo podseća na pendrek. Tu nema  povlašćenja za putnike iz Evropske Unije jer je to obavezna procedura za sve putnike koji idu  u Ameriku. Nakon te provere sam pešačio petnaestak minuta do kapije. Tu sam pročitao da će avion u startu kasniti sat vremena.  Bar sam imao još vremena da uživam gledajući avione.

Do JFK-a sam leteo Boingom  747. Kroz prozor sam gledao ogromna krila aviona kako se njišu pod udarima vetra. Pilot nas je obavestio da ćemo zbog odličnih vremenskih uslovi ipak stići na vreme na JFK aerodrom. U kokpitu aviona je postavljeno desetak monitora. Na  ekranu se osim filmova emituju informacije o temperaturi koja je na visini od 11 000 metara oko -40C kao i o trenutnoj poziciji aviona. Kraj mene je sedeo bračni par iz Nemačke kojima je ovo, kao i meni ,bio prvi let za Ameriku. Shvatio sam da im je to ispunjenje sna. Sat vremena pre sletanja smo dobili da popunimo dva obrasca vezana za ulazak u zemlju što ubrzava čitavu proceduru.

Sletanje na JFK

Nakon sletanja, usledila je duga vožnja aerodromskim putevima pre nego što smo dobili obaveštenje da ćemo provesti oko sat vremena u avionu čekajući da se oslobi pristup koji je jedini sposoban da primi ovu veliku pticu. Bilo je barem 10 aviona ispred nas koji su takođe čekali svoj red. Sledeći red je bio za proveru pasoša i viza. Smatra se da je taj razgovor sa službenikom veoma važan jer on ima ovlašćenja da svakog ko mu se učini sumnjivim vrati u zemlju iz koje je došao. U tih 30 minuta sam video razne predstave, pretvaranja i razne druge sitne prevare. Konačno, lupivši pečat „approved“ ljubazni službenik mi je poželeo dobrodošlicu u Sjedinjene Američke Države. Welcome! Da rezimiram, sva ova čekanja su proizvela da sa aerodroma izađem u 22h umesto u 19.

Prevoz do grada je moguć taksijem, iznajmljenim automobilom (u okolini aerodroma ima nekoliko placeva sa barem tri hiljade automobila za rentiranje), mini busom ili metroom (subway-om).

Aerodrom JFK je jedan od najvećih na svetu. Ima osam terminala. Airtrain je voz koji prevozi putnike između terminala i stanica metroa. U svakoj kompoziciji možete da pročitate na kom terminalu je check-in kompanije sa kojom letite. Postoje dve linije. Prva (besplatna) je kružna i ona putnike prevozi do željenih terminala, a druga (5,5$) prevozi od terminala do metro stanice. Metro sam čekao 15-ak minuta. U vozu nije bilo putnika ali Ugao 21. I trece ulice je bio moja prva adresa u Njujorku.

Povratak u Srbiju

Iz Preskota do Njujorka

Jedini način da se javnim prevozom stigne iz Preskota do Finiksa je mini bus koji vozi direktno na aerodrom. Cena je 31$.

U Feniksu je tokom letnjih meseci pakao što se tiče temperature. Uveče, u 21h je bilo oko 36C stepeni. Na svu sreću nisam imao potrebe da se zadržavam napolju. Predao sam prtljagi čekao svoj let za Njujork, JFK aerodrom. Nije bilo gužve, čak je terminal bio pust. Na svu sreću bežični Internet je besplatan pa sam malo surfovao. Najavljeno je da će avion JetBlue-a kasniti 45 minuta u polasku. Mnogi prijatelji su mi rekli da u Finiksu nema šta da se vidi ali noću, iz aviona, izgleda prelepo. Kasnije smo preleteli čuveni Albukerki i Denver pre nego što sam zaspao. Let je trajao pet sati, a sa uračunatom vremenskom razlikom sedam.

Nekoliko sati u Njujorku

Tokom sletanja na JFK aerodrom se nije osetio ni najmanji potres prilikom dodirivanja tla. Brzo sam dobio prtljag. Do sledećeg leta za Minhen bilo je 10 sati. Nisam mogao da čekiram prtljag jer je Lufthanzin pult bio zatvoren. Posle 11. septembra su sa aerodroma uklonjeni svi boksovi u kojima bi mogle da se ostave torbe. Nisam želeo da ceo dan provedem na aerodromu pa sam odlučio da se sa koferom uputim u grad. AirTran-om sam došao do metroa pa braon linijom do Gradske skupštine (City Hall). Prijateljima sam kupio neke poklone u JR-u, prodavnici tehničkih uređaja.

Nisam mogao da izdržim, a da se ne prošetam Finansijskim kvartom kada sam već tu. Otežavajuća okolnost je bio kofer i ručni prtljag koji su bili teški. Prošetao sam do Ground Zero-a, mesta gde su nekada bile Kule Bliznakinje. Prošetao sam do picerije u kojoj sam već jednom bio. Cene su povećane za 25 centi jer je u međuvremenu dolar znatno oslabio. Na žalost, nisam imao  vremena da se duže šetam jer sam morao da se vratim na aerodrom.

Let iz Njujorka do Minhena

Bila je velika gužva pred Lufthanzinim pultom. Neprijatno sam iznenađen kada mi je rečeno da nisam na spisku putnika. Upućen sam na deo za reklamacije. Bio sam peti u redu ali sam čekao 55 minuta. Dvoje Italijana koji su bili ispred mene su penili od nervoze jer je samo jedna službenica radila dok su se druge dve odmarale. Red je napravio gospodin koji je imao neku reklamaciju. Konačno posle skoro sat vremena čekanja i nervoze sam stigao na red. Na svu sreću nije bilo nikakvih problema te sam dobio novu kartu. Bilo kakvo prekoračenje dozvoljene težine prtljaga se naplaćuje sto dolara. Pošto sam znao da tako nešto može da se desi izmerio sam težinu kofera još u Preskotu kako bih izbegao ta plaćanja jer jednostavno, nisam imao te pare.

Bezbednostna kontrola je brzo prošla iako je bilo na stotine putnika u redu. Provera putnika koji idu u Evropu nije toliko rigorozna kao kada se ide u suprotnom smeru. Moj pasoš nije proveravan, niti je lupljen izlazni pečat nego je strgnut karton koji je bio privremeno pričvršćen na jednu od stranica. Tek kada sam došao da gejta, izašlo je obaveštenje na ekranu da će poletanje kasniti sat vremena.

Sletanje na beogradski aerodrom

Prekookenaski let je bio miran. Hrana kvalitetna. Toliko sam bio umoran da sam zaspao odmah posle večere. Probudio sam se negde iznad Pariza. Bilo je lepo gledati sletanje na Minhenski aerodrom. Preleteli smo neko selo sa divnom belom crkvom.

Bilo je samo 15 minuta do poletanja aviona za Beograd. Na vreme smo ušli u avion ali je iz nekog razloga kasnio u poletanju. I ovaj let je bio rutinski. Na beogradski aerodrom smo sleteli sa 30 minuta zakašnjenja.

Putopisi sa putovanja

Njujork, Njujork
Boston, grad sa dugom istorijom
Milvoki, (ne)poznat grad
Čikago, grad nebodera kraj jezera Mičigen
Sijetl, grad budućnosti
Portlend, najveći grad Oregona
Vodopadi u okolini Portlenda
San Francisko, uz brdo - niz brdo
San Hoze, spavaonica silikonske doline
Santa Kruz, šetnja šumom sekvoja
Veliki akvarijum u Montereju
Big Sur, prelepa obala Kalifornije
San Luis Obispo, gradić sa čudnom tradicijom
Luksuz i beda u Santa Barbari
Los Anđeles, glamur i plastika
San Diego, od Midveja do zoo vrta
Las Vegas, Raj (i) za kockare
Flegstaf, dreka lokomotiva
Džerom i Sedona, gradići u Arizoni
Veliki kanjon
Poseta prijatelja u Preskotu