Tekst i fotografije: Miroslav Golubović

Langkavi je arhipelag od 99 ostrva u Andamanskom moru smeštenih na jugo-zapadu Malezije, na granici sa Tajlandom. Dospeo je na UNESCO-ovu listu zaštite geo parkova zbog velikog prirodnog bogatstva.

Izdvajaju su dve planine, Raja (Raya) kao i Mačinang (Mat Chinchang) do čijeg vrha vozi žičara, kao i brojne bajkovite plaže koje turistima sem odmora nude atraktivne šetnje i razne druge aktivnosti. Na ostrvo možete doći brodom iz Perlisa, grada na kopnu ili avionom Air Azije za dvadesetak eura sa svim taksama iz glavnog grada Malezije.

Kratak let iz KL-a

Let iz Kuala Lumpura je trajao 50 minuta. Aerodrom, koji je u 2008. godini zabeležio promet od 1,2 miliona putnika, u Lankgkaviju je skoro renoviran. Na kiosku turističke organizacije sam dobio mape i sve potrebne informacije. Tu sam kupio kupon za vožnju taksijem do mesta Pantai Čenang koje je najpopularnije na ostrvu. Na samom ulasku, sa desne strane, su skupi rizortovi, a sa leve pansioni.

Želeo sam sobu sa klimom jer je bilo prilično vrelo i sparno. Čim sam izašao iz zgrade aerodroma našao sam taksistu koji je hteo da me vozi sa kuponom u ogromnom kombiju kapaciteta 12 sedišta. Put je vodio oko aerodroma do prvog susednog mesta Pantai Čenang (Chenang). Ni sam nisam znao gde želim da idem.

Rekao sam vozaču da me odveze negde gde ima više jeftinih opcija. To je učinio tako što je odmah po ulasku u mesto skrenuo levo u jednu malu ulicu i opet levo. Posle sto metara smo došli do dva pansiona. Jedan je izgledao pomalo fensi, a drugi pristojno međutim sobe su bile prljave iako je dvorište i ceo ambijent obećavao. Drugi, Sweet Inn izgleda mnogo bolje. Soba sa klimom, tv-om i kupatilom je 60 RM.

O ratu u Bosni....

Dok sam čekao da se soba očisti, pričao sam sa simpatičnim lokalcem koji se tu zatekao. Kada je čuo da sam iz Srbije, konstatovao je da sam prvi stanovnik te zemlje koga je upoznao i pitao me da li znam da koljem ljude. Skroz me je zbunio.

Posle je tokom razgovora rekao da se na raznim malezijskim ali i indonežanskim televizijama vrte dokumentarci o ratu u Bosni. Čak mi je rekao da pazim, kada budem bio u Indoneziji, kome pričam odakle sam kako bih izbegao probleme. Bio je delimično u pravu. Istina je da se i dalje vodi negativna kampanja o Srbiji. No, mi tu ne možemo ništa da promenimo osim da svojim prisustvom i ponašanjem dokažemo da smo normalni i da ne koljemo ljude ni u kom slučaju.

Lik je dodao da je Malezija tokom devedesetih prihvatila oko 25 000 izbeglica, muslimanske veroispovesti iz Bosne te da je to najveći razlog zbog koja se prave te emisije.

Pojavili su se Klara i Mark, australijanci koji su biciklom krenuli iz Pekinga te im je cilj da do Darvina (nalazi se na severu Australije) stignu kopnom, kako dvotočkašima tako i brodovima. Bilo je jako prijatno pričati sa njima. Već sledećeg dana su se uputili ka glavnom gradu Malezije.

Plaža Čenang (Chenang) Obilazak ostrva

Na ostrvu Langkavi ne postoji javni prevoz već samo taksi. Cene su fiksne tako da ne može da dođe do nekih većih prevara. Možete da iznajmite skuter (od 30 do 50RM) po danu ili automobil (od 40 do 100 RM). Uvek slikajte ili pažljivo kamerom snimite motor ili automobil koji iznajmljujete pred gazdom. Često naplaćuju kazne za oštećenja koja su već naplatili. Na ostrvu u trenutku mog boravka nije bilo velikog saobraćaja te mislim da je dovoljno bezbedno.

Izbor restorana je dobar. Cene se kreću od 8 RM za večeru u jeftinijim do 50 RM u skupljim. Svi se nalaze ili u glavnoj ulici ili na plaži. Tokom dana nije bilo žive duše na glavnom putu. Samo je ponekad prošlo po neko, uglavnom taksi, vozilo. Cene su generalno više nego u drugim delovima Malezije ali je to očekivano za najpopularnije ostrvo u zemlji.

Otišao sam do peščane plaže Pantai Čenang. Lepa je i prostrana sa puno kafića, restorana, hotela i raznovrsnih ponuda za zabavu na vodi, poput gumene banane, skutera ili letenja uz pomoć glisera. Jedino su falili gosti iako sredina marta spada u punu sezonu. Ukupno je bilo možda 500 turista u celom mestu koje može da prihvati barem pet puta više.

Zbog toga sam nekoliko sati spavao pod veliki hladom četinara koji pripadaju nekom hotelu. Kasnije sam se prošetao glavnom ulicom. Preko puta restorana Tadž Mahal jet veliki akvarijum, a do njega Free-shop zona. Mislio sam da je to marketinški trik ali sam se prevario. Cene su stvarno niže za 15-20%. Ima uvoznih čokolada, Toblerona, Milki, After Eight-a, alkoholnih pića, parfema....

U istoj ulici je desetak marketa na razdaljini od dva kilometara. Uglavnom svi drže iste cene. Stalno sam jeo u Thai food restoranu.

Zalazak sunca

Uveče su se svi sjatili na plažu da se šetaju i posmatraju zalazak sunca. Mnogi su se igrali. Neki u pesku, neki su igrali fudbal, neki odbojku, a neki su leteli iznad svih nas. Jedan lokalac je sa izlupanim Čirokijem pokušavao da iz mora izvuče skuter. Predhodno su isti stavili na prikolicu sa točkovima.

To vozilo jeste snažno ali nije bilo nikakve šanse. Deset minuta je toliko mučio motor da je počeo da smrdi. Zalazak sunca je bio nezaboravan. Boje su bile nestvarne. Ono što do tada nigde nisam video je nebo na suprotnoj strani od one na kojoj je bilo sunce. Bilo je ofarbano nekom nijansom crvene boje te je izgledalo kao da je požar u daljini.

Oluja...

Sledećeg jutra sam se prošetao do kraja PantaiČenang plaže, praktično do rute kojom sleću avioni. Zaista je lepo mesto ali je nebo bilo toliko ljuto i namrgođeno da sam morao polako da se vraćam. Uz samu plažu su skupi bungalovi i ekskluzivni hoteli, ali su i oni bili prazni.

Nalateo sam na jednu patiku koje je more, pored mrtvih riba, bilja i raznog đubreta, izbacilo. Bila je u vodi vodi nekoliko meseci pa su se nalepile školjke. Izgledala je prilično morbidno. Tri devojke su me zamolile da ih slikam. U kratkom razgovoru su mi rekle da je jedna od njih opljačkana na aerodromu u Kuala Lumpuru.

Doručkovao sam u breakfast baru, koji ima tridesetak tabli sa frazom "Dobro jutro" na raznim svetskim jezicima. Sreo sam Aruka, turčina koga sam upoznao na ostrvu Mabul. Radi kao menadžer neke velike kompanije za izvoz u Istanbulu te je u Jugoistočnu Aziju došao zbog ronjenja. Došli smo na ideju da iznajmimo automobil kako bi obišli ostrvo ali nas je veliko nevreme u tome sprečilo. Pridružile su nam se dve slatke nemice i francuz.

Viski umesto sunca

Nismo mogli da razgledamo ostrvo ali smo zato mogli da pijemo. Kiša je pljuštala dva sata, a tu buku smo nadjačali nazdravljanjem i zveckanjem flaša piva. Aruku je Langkavi bio poslednja destinacija pred povratak kući pa je častio sve. Kada je kiša stala, otišli smo do free-shopa i kupili bocu Džonija Šetača, otišli na plažu, uzeli ležaljke, obrisali ih koliko smo mogli i počeli da se sunčamo pod oblačnim nebom. Viski nas je obasjavao....

Pridružilo nam se još nekoliko putnika pa smo napravili malu žurku na plaži. I tu je, od prilike, bio kraj mog dana, odnosno onoga čega se sećam....

Plaža Tenga

Na plažu Pantai Čenang se nastavlja Pantai Tengah na kojoj je svega dva hotela sa bungalovima i jedan hostel, Zackry Guest House. Na velikoj, peščanoj plaži su bile samo dve devojke i jedna starija žena. Milina. Negde oko 14h je došlo nekoliko krava na plažu da malo poboljšaju boju i da se odmore.

Iznad glave su mi na svakih deset minuta preletali orlovi koji prestavljaju zaštitni znak Langkavija. Leteli su uvek istom putanjom. Raspon krila im je makar tri metra. Skoro se svuda mogu videti kako lebde nebom, a veliki spomenik tim prekrasnim pticama je napravlje u mestu Kua (Khua).

Popodne sam proveo u akvarijumu koji nije ništa posebno, ali sam, eto, hteo da vidim kakav je izbor riba i životinja. Pingvini su bili simpatični. Pred ulazom je jedini bankomat (ATM) u mestu. Predhodnog dana nije bilo para, a menjačnice daju veoma loš kurs. Izbor suvenira, magneta, čaša, školjki u glavnoj ulici je dobar ali su cene visoke i uglavnom fiksne.

Luka Kua

Poslednjeg dana sam se odjavio iz hotela. Recepcionar je pozvao taksi koji me je za pola sata odvezao do Kue, luke na Langkaviju. Prošli smo kroz središte ostrva gde živi oko 50 000 ljudi. Opstaju zahvaljujući turizmu ali i poljoprivredi. Usputna naselja su velika i izgledaju pristojno. Uz put, uz samo more smo prošli pored dva velika tržna centra.

Nakon što sam kupio kartu od 60 RM za brod za ostrvo Pinang odlučio sam da se malo prošetam mestom iako sam imao kofer sa točkićima pa sam se lako kretao. Pošto je do polaska bilo tri sata odlučio sam da se prošetam do Legend parka u kome je neobičan spomenik orlu. Izgleda neverovatno. Visine je sedam metara. U blizini je nekoliko prodavnica sa suvenirima sa nižim cenam nego na plaži Čenang pa sam kupio nekoliko orlova i magneta za uspomenu.

Vratio sam se u luku, ručao u KFC restoranu, surfovao na netu i sačekao polazak broda za ostrvo Pinang. Brzo smo se ukrcali, krenuli i stigli u Džordžtaun (Georgetown) ali, ipak, sa pola sata zakašnjenja.

Pogledajte fotopis ostrva Lankavi