Tekst i fotografije: Miroslav Golubović

Na delu teritorija sadašnjih država Tamil Nadu, Andra Pradeš (Andrha Pradesh) i Karnatake je između X i XIV veka postojala Hojsalska imperija. Jedno vreme je glavni grad bio Belur, a potom Alebidu (Halebidu). I u jednom i u drugom su sačuvani hramovi koji na pravi način pokazuju moć i raskoš vremena u kome su nastali.

Iz Hasana, na svakih pola sata kreću autobusi i ka Alebidu i ka Beluru. Između njih saobraćaju mini busevi koji često, kada se napune saobraćaju tako da je lako stići i sve videti u jednom danu.

Vožnja iz Hasana do Alebidua

Busevi sa autobuske stanice u Hasanu polaze na svakih trideset minuta. Ne postoji red vožnje već pravilo da bus kreće kada se napuni (ili kada vozač to odluči). Od hotela Suvarna Regency do autobuske stanice ima desetak minuta pešačenja. Postoji i prečica kroz Deveradža market. Pitali smo prvog konduktera koga smo videli za peron te nam je pokazao gde treba da čekamo bus. Već je bio postavljen.

Kondukterka nam je naplatila kartu po ceni od 25 rupija. Ubrzo smo krenuli ali je prvih nekoliko kilometara vozač zaustavljao vozilo skoro kod svake bandere da bi primio putnike sve dok se nije prepunio. Prošli smo kroz nekoliko prelepih sela. Neki meštani gaje pirinač, neki kafu i razne druge biljke. Gotovo i da nije bilo saobraćaja na putu.

Posle sat vremena cimanja smo stigli do stanice u Alebidu od koje je 50 metara udaljen ulaz u Hoiselswara hram (Hoyselswara). Prilikom ulaska u samo mesto smo videli veliko jezero tačno ispred hrama. Malko su nas smarali prodavci razglednica ali ih nismo ni primetili jer smo bili omađijani izgledom hrama..

Alebidu, Hoisalesvara hram

Hoisalesvara hram, posvećen hindu bogu Šivi je završen 1121.godine po nolagu kralja Višnuvardana (Vishnuvardhana), jednog od vladara Hoisalske imperije, čiji je glavni grad bio Alebidu. Početkom XIV veka je imperija propala te su muslimani zauzeli celu teritoriju.

Tokom godina su vredne skulpture uništavane i odnošene iz hrama. Nešto je sačuvano i danas izloženo u arheološkom muzeju koji se nalazi sa leve strane (nakon ulaska u kompleks). Ulaz je 4 rupija te preporučujem da vidite samo deo tih bogato uređenih enterijera. Spoljna fasada hrama je u potpunosti sačuvana.

Ukupno i na spoljašnjem i u unutrašnjim zidovima se nalazi oko 240 scena, zidnih skulptura, najviše Ganeše i Šive. Unutar hrama se nalaze dva svetilišta, jedno posvećeno Hoisalesvari, a drugo Šantalesvari. Krovnu konstrukciju drže brojni, detaljno ukrašeni, stubovi. Sa leve strane u odnosu na glavni ulaz u hram je velika statua Nandi, bika koji je bio Šivino prevozno sredstvo. Tokom obilaska smo stalno susretali desetine radoznale dece. Svi su bili slatki i nikako dosadni.

Fasada je fascinantna, najpre spojevi koji su nevidljivi i sve te figure slonova i raznih mitskih bića koje su savršeno napravljane i simetrične.

Vožnja iz Alebidua do Belura

Čim smo izašli iz vrta hrama čuli smo momka kako viče iz jednog minibusa "Belur , Belur, Belur" uđosmo i sedosmo na preostala nepopunjena sedišta. Karta za deonicu od dvadesetak kilometara je 12 rupija. "Majstor" još nije hteo da kreće jer je bilo prostora za makar još deset putnika. Greška. Kasnije se natrpalo još dvadesetak ljudi, mahom muškaraca. Bus nije imao amortizere, a ni prozore. Tako je "klima uređaj" bio efektan. Tridesetak minuta smo se truckali do Belura.

Autobuska stanica je od hrama udaljena oko kilometar. Pitali smo prolaznike za put. Prešli smo neki mostić, skrenuli levo. Prošli smo pored džamije i na kraju ulice skrenuli desno i nastavili pravo, sve do ulaska u hram.

Čenakesava hram, Belur

Ulaz se ne plaća ali se obuća mora ostaviti na čuvanje kod "cipelara". Zabranjeno je i unošenje mobilnih telefona ali sam stajući u dugačkom redu primetio da čuvari ne pregledaju detaljno rančeve već samo džepove. Krišom sam stavio mobilni u ranac i komotno, na srpskom, se prodrao kako bi me Irina čula koja je bila u redu za žene. Detektor za metal je zapištao. Pokazao sam fotoaparat te me je čuvar odmah pustio. Isto je i Irina uradila. Mislim da bi dobro pitanje bilo "Zašto je u Hoiselsvara hramu dozvoljeno unošenje mobilnog telefona, a u ovom nije?"

Centralni, Čenakešava hram (Chennakesava) je sličan kao i onaj u Alebidu s tim što je kompleks znatno veći i očuvaniji. Sa leve stane se nalaze dva manja kao i iza glavnog Čenakešava hrama još tri. Predlažem da uzmete vodiča (oko 200 rupija) koji će detaljno objasniti funkcionisanje hrame, ali predhodno porazgovarajte kako bi videli koliko razgovetno priča engleski jezik. I ovaj hram je izgrađen po naređenju kralja Višnuvardana 1117. Godine.

Odlazak u Šravanabelagolu

Vraćali smo se istim putem do autobuske stanice kojim smo i došli. Prošli smo pored jedne bakalnice ispred čijeg izloga je gazda rasprostrao čaršav i na njemu sušio zrnevlja kafe. Slikali smo se sa radoznalom decom i uživali u pozdravima meštana.

Utrčali smo u bus za Hasan jer nema direktnog za Šravanabelagolu. Put je bio odličan te smo 40 kilometara prešli za samo pola sata. Bila je gužva na ulazu u Hasan te smo do autobuske stanice prošli pored hotela u kome smo odseli. Pošto je bio oko 14:45h, odlučili smo da odemo i u Šravanabelagolu.

Preporučio bih vam da, ukoliko imate mogućnosti i vremena, odete u Hampi, glavni grad nekadašnje Vidžajanagara imperije (Vijayanagara) koja je vladala od sredine XIV do XVII veka. Sačuvan je ceo grad koji je pod zaštitom UNESCO-a.

Pogledajte fotopis hramova Hoisalske imperije