Tekst i fotografije: Miroslav Golubović

Bangkok - Angkor; Razdaljina 350 km, vreme putovanja 12h

Znao sam da me čeka naporno putovanje. Isto tako sam bio svestan da su hramovi u Angkoru toliko lepi i vredni da mlataranje po saobraćaju ne treba da predstavlja veliku prepreku. Turističke agencije u Bangkoku nude autobuske karte do Siam Repa po ceni od 550 bata. Granica između Tajlanda i Kambodže je zatvorena za saobraćaj (mada stalno prolaze neki kamioni preko mosta). Putnici se najčešće busom dovezu do granice te put nastavljaju manjim busom.

Udoban bus iz Bangkok do granice

Rečeno mi je da budem ispred agencije u 07:30h. Autobus je krenuo tek dva sata kasnije jer je po gradu skupljao putnike. Posle četiri sata vožnje, oko 13h, smo stigli do granice. Vodič je tokom vožnje nudio uslugu nabavljanja vize po ceni od 1200 bata. Nisam pristao jer sam znao da je cena na granici 20$. Pauza od sat vremena je pravljena u restoranu koji deo zarade daje vlasniku autobusa. Za to vreme je vodič „skoknuo“ do konzulata kako bi sredio vize za putnike koji su mu platili. Na tajlandskoj strani nije bilo gužve.

Most deli Tajland i Kambodžu. Po prelasku sam se osećao kao da sam se našao u nekom filmu. Muškarci vuku ogromna kolica puna robe, žene prodaju suvenire i raznu drugu robu dok deca prose. Vodič je, nas nekoliko koji nismo imalu vizu, odveo do kambodžanske kontrole. Tražili su nam hiljadu bata. Korupcija, ali šta je tu je.....Opet je manje nego da smo to radili preko agencije.

Ulazak u Kambodžu

Kasnije, kada sam se vratio u Tajland, sam video da je kambodžanski konzulat udaljen oko 300 metara iz pravca Kambodže, kada se prođe tajlandska kontrola. Sa leve strane su osušeni travnjaci. Videćete parking i u njemu kiosk u kome možete kupiti vizu za 20$. Viza u ambasadi u Bangkoku je 1100 bata (to mi je rekao amerikanac koji je putovao sa mnom). Na pečatiranje pasoša sam čekao 30 minuta. Nisam imao nikakvih problema sa novim pasošem Republike Srbije.

Minibus nas je prevezao sa granice do lokalne autobuske stanice Poi Pet u čijoj blizini nema ni jednog objekta. Spolja je završena, a unutrašnjost je prazna. Na trenutak sam posmislio da se taksijem prevezem do Siam Repa ali nisam našao dovoljan broj saputnika. Cena po vozilu je 60$ (bila je 45$, a i na nekim vozilima piše da je po osobi 10$)i kreću odmah. Plaćanje se vrši isključivo u zgradi stanice kod ljudi koji odokativno određuju cenu karte.

Bus od granice do Siam Repa

Karta za bus kod njih košta 10$ ili čak 15. Bus kreće kada se napuni, odnosno oko 16h. Nisam dugo čekao. Putnici koji su već bili u busu su se bunili jer su čekali dva sata. Prvih 30-ak kilometara je asvaltiran put. Posle kraće deonice šljunkovitog puta je ponovo asvalt. Generalno se prilično sporo vozi zbog velikog broja pešaka, biciklista, motociklista ali i dece koja se igraju po putu. Neki mostovi još uvek nisu završeni pa ima dosta mašina i radnika.

Kamioni su uglavnom zastareli, u fazi raspadanja. Scena je svakojakih. Recimo, motocikl vuče prikolicu sa amarturom široku 1,6 metara visoku, dva a dugačku barem tri metra.... Momak koji je kondukter u busu mi je puno pričao o životu u Kambodži. Kaže da se bolje živi nego ranije ali da je i dalje nezaposlenost velika. Posle stotog kilometra smo napravili pauzu. Neki putnici su večerali a ja sam izašao na glavni put. Ovde asvalta nema. Ni šljunka! Zemlja je posuta te se svaki put kada prođe neko vozilo podigne ogroman oblak prašine.

Ljudi su mi se svideli. Lepi su. I muškarci i žene. U jednom trenutku je putem proleteo motocikl u čijoj korpi pozadi je bila ni manje ni više nego svinja od barem sto kila (naravno, mrtva). Prostorije u kojima spavaju (teško se to može nazvati kućom) uglavnom imaju struju i to po jednu neonsku sijalicu. Na krovovima štrče male antene sa kojima se može gledati samo nekoliko kanala. Nisam očekivao takvu bedu. Mislio sam da je situacija kao u Indiji. Međutim, u Kambodži je gore....

Lokal kraj puta

Usledilo je sat vremena truckanja po veoma lošem putu. Mislim da je i vozač namerno sporo vozio kako bi stigli što kasnije. Naime, vozači autobusa u dogovoru sa određenim hotelima voze sporije putnike kako bi ovi što kasnije stigli do krajnje destinacije. U 21h nikome ne pada na pamet da u Siam Repu traži bolji smeštaj. To je neka vrsta prevare.

Poslednjih dvadeset kilometara je odličan put. Od skretanja za aerodrom do centra je put osvetljen velikim banderama. Po hotelima sazidanim uz put bih rekao da sam u Vegasu, a ne u siromašnoj Kambodži. Turisti koji u njima odsedaju dolaze isključivo avionima te ne vide pravu sliku države u kojoj se nalaze.

Prošli smo pored nekoliko lepih parkova, hramova, Gradske kuće i nekoliko nedavno renoviranih zgrada. Kao što već rekoh bus sa kojim sam došao je takozvani „scam bus“. Stao je ispred Green House hotela koji malo uvučen u odnosu na put koji vodi u hramove. Dobio sam ponudu da veliku dvokrevetnu sobu, sa satelitskom televizijom, WiFi-em, velikim kupatilom, platim samo 5$.

Ceo hotel ima stotinak soba. Posluga je veoma ljubazna. Cene u restoranu, kao i svuda gde se pojavljuju turisti su izražene u dolarima. Tako porcija govedine sa pomfritom i salatom od povrća košta 3$, konzerva Koka Kole 0,6, pivo 1$.....
Sve u svemu, dobro sam prošao. Put od Bangkoka do Siam Repa sam platio 550 bata (12,5 evra). Da sam išao taksijem platio bih dodatnih 15$. Putovao bih sat vremena kraće ali mislim da ne bih našao bolji smeštaj.