Tekst i fotografije: Miroslav Golubović

Santa Kruz je gradić sa 50 000 stanovnika. Nudi puno interesantnih aktivnosti koje su atraktivne za turiste. Kuće i posedi su veoma skupi te je struktura stanovništva prilično odabrana. Ima dosta hipika i beskućnika na ulicama ali se vlasti bore protiv njih.

Klima je jedan od aduta. Tokom leta retko prelazi 30, a zimi ispod 5 Celzijusovih stepeni. Epicentar razornog zemljotresa koji je pogodio San Francisko 1989. god je bio u planinama Santa Kruza, nedaleko od centra grada. Puno objekata je razrušeno i oštećeno ali su svi kasnije obnovljeni.

Smeštaj kod Nika

Na stanici me je dočekao Nick, brat moje koleginice sa posla. Honorarno sam radio u jednoj americkoj kompaniji u Beogradu te sam upoznao i sprijateljio se sa nekoliko divnih ljudi. Nik je menadžer jedne izuzetno poznate i uspešne telekomunikacione kompanije. Ima kuću sa bazenom u mestu Ben Lomond. Udaljeno je oko 15 kilometara severno od Santa Kruza. Razveden je, živi sa devojkom i sinovima koji su dve nedelje kod njega, a dve nedelje kod majke.

Predhodna kuća koja je bila znatno manja je bila u šumi Sekvoja. Nije bilo dovoljno prirodne svetlosti u kući, a ni dovoljno prostora za sve te su odlučili da kupe novu. Kuću su kupili pre dve godine od jedne žene koja je bila nepokretna. Uložili su oko 200 000$ u renoviranje. Čitav enterijer je radio arhitekta te je sve uređeno veoma kvalitetno i smisleno.

Nik je studije završio u Engleskoj. Proputovao je ceo svet. Bio je čak i u Srbiji u poseti svojoj sestri. Neposredno pred moj dolazak su se vratili sa krstarenja Mediteranom. Bili su Italiji, Hrvatskoj, Turskoj i Egiptu. S obzirom da je kuća velika Nik mi je još mesec dana pred polazak rekao da mogu da ostanem više nedelja ukoliko želim.

Dogovorili smo se da kod njih ostanem nedelju dana s tim što ću poslednja četiri dana biti sam u kući. Rekli su mi da ima toliko interesantnih mesta u regiji da će mi sedam dana biti malo. Bili su u pravu, ali ne žalim se. Prezadovoljan sam i zadivljen onim što sam video.

Plaža u Santa Kruzu

Miran život se vodi u Santa Kruzu. Centralna zona je mala. Ima nekoliko prodavnica opreme za surfovanje, knjižara, butika i turističkih agencija, prodavnica sitnog nameštaja iz Indije. Reka San Lorenco protiče kroz centar grada i uliva se u more. Zabavni park Boardwalk je najstariji park te vrste u Kaliforniji. Napravljen je 1907. uz samo more. Ima jedan roler koster.

Celo popodne sam proveo na okolnoj plaži. Temperaratura vazduha je bila oko 31C dok je voda bila suviše hladna pa kupanje. Za sve posetioce su napravljene prostorije za presvalečenje sa tuševima i toaletima. Na svakih 200 metara je kućica za spasioce koji budnim okom prate kupače od 09 do 17h.

Duga šetnja nacionalni parkom

Sa Nikom i njegovom devojkom sam otišao u veliku šetnju šumom Sekvoje u Big Bejzin Redvuds Stejt Parku (Big Basin Redwoods State Park). Vožnja do samog parka je bila više nego magična jer se put provlači između stabala visokih preko 80 metara. Neka su čak zauzela i deo magistralnog puta. Vrat me je zaboleo u pokušaju da vidim vrh drveta. Plan šetnje je bio više nego optimističan.

Nik i Dženifer su bili nekoliko puta u ovom parku pa su rešili da sada idemo stazom kojom nikada nisu išli. Dugačka je „samo“ 12 milja ili 20 kilometara. Uživao sam punih pet sati. Videli smo nekoliko manjih vodopada ali je meni drveće bilo i ostalo najzanimljivije.

Šuma Sekvoje

Od drveta Sekvoje ili Crvenog drveta (Redwood) kako ga Amerikanci nazivaju se prave kuće. Veoma je kvalitetno i izdržljivo za spoljnu upotrebu; verande, stolove i slično. Ova vrsta drveća raste samo u Kaliforniji zbog specifičnih klimatskih uslova.

Do sredine prošlog veka je seča obavljana bez ikakve kontrole. Sada je to mnogo drugačije jer su stabla zaštićena zakonom. Ni grana ne sme da se poseče bez dozvole. Oko davno posečenih stabala su nikla nova. Tu pojavu domaćini nazivaju „Katedralom“ jer upravo na nju i podseća. Prvih sat vremena sam zaostajao za mojim domaćinima jer su hodali veoma brzo.

Posle desetog kilometara se pokazalo ko je mlađi i ko ne puši. Nik se vadio da dugo nije vežbao pa je ispao iz kondicije. Nakon 30 dana celodnevnih obilazaka po gradovima Amerike ovo mi je došlo kao rekreativna šetnja. Ova ruta nije kružna nego u jednom pravcu. Kako smo se približavali moru tako je šume bilo sve manje, a vrućine sve više. Uz samu obalu je čuveni put broj 1 (Route 1).

Na plaži je bilo puno surfera koji su uz pomoć vetra i padobrana surfovali talasima. Nismo imali vremena da se kupamo. Neposredno pred ulazak u autobus jedan od putnika je bacio cigaretu i ugasio je nogom. Jedna devojka sa rancem na leđima ga je prilično drsko opomenula da treba da pokupi cigaretu i baci je u kantu. Na kraju je ona za sobom u autobusu ostavila praznu flašu...

Kada smo došli kući morao sam sa Nikom da odem opet u park kako bi uzeli auto. Tu je došlo mojih pet minuta jer sam imao jedinstvenu priliku da vozim auto kroz šumu Sekvoje. Uveče smo jeli roštilj. Opet se pržilo sve, samo ne meso.

Uživanje kraj bazena

Sledeći dan sam proveo odmarajući se na bazenu. To je bilo uživanje! Čitavo imanje je na kosom terenu. Pa je donji deo kuće podeljen u nekoliko stepenastih nivoa. Bazen nije od betona nego od neke specijalne vrste plastike. Tog popodneva mi je Nik ispričao interesantan događaj vezan za bazen.

Naime, njegov mlađi sin je predhodne zime bio radoznao. Voda nije bila ispuštena iz bazena pa se na površini zamrzla. Želeo je da razbije led i da izmeri dubinu! Uzeo je hvatač lišća pa je suprotnu stranu gurnuo na dno bazena.

Hladnoća i pritisak koji stvara velika količina vode je prouzrokovalo da se dno lako probuši. Pedesetak hiljada litara vode je isteklo iz bazena za nekoliko sekundi. To ne bi bilo strašno da voda nije otišla kod komšije u kuću, a posle, nastavila, na magistralni put. Brzo su pozvali službu za održavanje puteva da pospe so kako se voda ne bi zamrzla......

Ostale dane sam proveo u uživanju i obilasku regije. Sledeća stanica bila je San Luis Obispo.