Tekst i fotografije: Miroslav Golubović

Nisam očekivao mnogo od San Dijega nakon skoro cele nedelje provedene u Los Anđelesu. Ipak, razlika je ogromna, ne samo u veličini već i po tome da su ljudi u San Dijegu daleko srdačniji i bliži jedni drugima. Na samo trideset kilometara od centra grada je granica sa Meksikom pa se slobodno može reći da se u San Dijegu češće čuje Španski nego Engleski jezik. Osim interesantnih muzeja u čuvenom Balboa parku tu je i jedan od najlepših zooloških vrtova na svetu.

Smeštaj kod Tomija, člana Couchsurfinga

Sa lokalnim autobusom sam iz Los Anđelesa stigao do Eskondida gde me je čekao moj domaćin Tomi (Tommy). Do San Markosa smo putovali 15-ak minuta. Tog jutra je bio na ronjenju sa komšijama pa se oprema sušila po dvorištu njegove kuće. On je menadžer prodaje kompjuterskog hardvera. Živi sa suprugom Glorijom u velikoj kući koja se nalazi u naselju sa ograničenim pristupom. Kapija se otvara samo uz šifru. U tom ograđenom prostoru je oko 100 kuća. Svi imaju pristup velikom parku, bazenu i sauni. Kuće se praktično ne zaključavaju.

Tomi i Glorija su godišnji odmor proveli u Evropi putujući vozovima. Smeštaj su kao i ja, pronalazili preko Couchsurfinga. Krivo im je bilo što su imali samo tri nedelje. Celo popodne smo proveli na bazenu, a veče pričajući i gledajući filmove uz pivo i kokice. Bilo mi je mnogo zanimljivije da sa njima provedem vreme nego da se cimam do grada na nekoliko sati.

Železnička stanica u San Diegu

Sledeće jutro sam sa domaćinima kolima stigao do mesta Karlsbad. Glorija radi u obližnjoj fabrici, a Tomi mora da koristi voz da bi stigao do svog posla jer mu je jeftinije nego da putuje džipom svaki dan. Regionalnim vozom Kouster (Coaster) sam stigao do centra San Diega. Železnička stanica se zove Santa Fe. Zgrada je prelepa. Konstruisale su je arhitekte Bejkvel i Braun.

Podseća na samostan Santa Barbara. Stanica je zvanično otvorena 1915. god i predstavlja jednu od najlepših zdanja u gradu. Preko puta je komercijalni centar koji je ujedno i stanica za velike crvene tramvaje.

Ulica Brodvej

Jedna od glavnih ulica je Brodvej. Mnogi hoteli i poslovni centri su napravljeni u njoj. Našao sam turistički centar preko puta Horton trga. Sem velikog broja mapa i brošura imaju ogromnu 3D maketu grada. Službenica je bila raspoložena pa mi je na maketi pokazala koje zgrade treba obavezno da vidim i posetim.

Horton trg (Horton plaza) je zapravo ogroman šoping mol. Vrlo interesantna arhitektonska rešenja su primenjena da bi se izbegla zamka “još jednog dosadnog šoping mola”. Poslednji sprat je namenjen fast food restoranima pa sam tu kupio hranu. Najinteresantnije ulice su četvrta, peta i šesta. U njima su knjižare, restorani i prodavnice razne robe. Čak ima i nekoliko sexy šopova.

San Diego Padres

U samom centru grada je stadion za bejzbol. Tu se redovno održavaju mečevi prve (major) lige. Stadion je nov, iz 2004.god ali su sem novih tribina sačuvane neke stare zgrade koje se uklapaju u nov ambijent.

Radnici su kosili travu sa mašinama pripremajući teren za večernji meč. Jeftine karte su bile rasprodate pa nisam mogao da osetim atmosferu uživo. Jedan deo terena je vidljiv sa ulice ali je tokom utakmice verovatno nemoguće videti bilo šta sa tog mesta. Na okolnom brdašcetu se skupljaju navijači bez karata pa tako posmatraju meč. To sam zaključio po velikoj količini đubreta; limenki i flaša od piva.

Šetalište

Brodvej ulicom sam se uputio na šetalište uz obalu mora. Ogroman prekookeanski brod u luci je čekao svoje putnike. Šetelište je odlično uređeno. Na klupama su pločice koje su deca islikala, moderne statue i drugo.

Na samo nekoliko kilometara je internacionalni aerodrom te se vide avioni kako sleću na pistu. Posmatrao sam ih barem sat vremena istovremeno uživajući u sunčanom danu. Moguća je poseta raznim brodovima – muzejima.

Nosač aviona Midway

Najinteresantnijim mi se učinio Midvej, nosač aviona Američke ratne mornarice. Ulaznica za studente je 10, a za ostale 15$. Na ulazu se dobija audio vodič za samostalno obilaženje muzeja. Brod je porinut 1943. god. Korišćen je za razne vojne operacije od 1945. pa sve do 1992. god kada je otišao u zasluženu penziju. Između ostalih, korišćen je za ratove u Vietnamu i Pustinjskoj Oluji. Kapacitet je 4000 vojnika i stotinak aviona.

Unutrašnjost je ogromna, dovoljna da stane 20-ak aviona. Tu se vrši remont i montiranje bombi te se posebnim liftom prebacuju na pistu. Ogromna je razlika u standardu spavaonica za vojnike i komadante. U prostorijama je po 60 ležajeva ispod kojih je su i boksovi za stvari vojnika.

Kabine za komadante imaju samo nekoliko kreveta i nameštaj. Ovo nije prostor za klaustrofobične ljude. Video sam prostoriju u kojoj se kontrolišu motor i razni drugi uređaji. Jedan od bivših vojnika koji je radio na tom brodu objašnjava posetiocima kako se upravlja tom komandnom tablom. Tu je hiljade dugmića, prekidača i raznih pokazivača pritiska.

Za vojnike koji su iz bilo kog razloga odbili naređenje, pravili nerede na brodu ili pak za ratne zarobljenike je napravljen mali zatvor. Na palubi je danas izloženo 30-ak raznih letelica i jedan manji avaks. Mogu samo da zamišljam kakve su nove generacije brodova ako je ovaj 60 godina star ovako funkcionalan.

Seaport Village

Blizu broda je park sa ogromnom skulputurom marinca i njegove devojke kako se ljube, verovatno pred dug put. Pored marine je Siport vilidž (Seaport Village) koje je nastalo 1980.god.

Napravljeno je 70 malih prodavnica, suvenira, hrane i odeće. Kućice su napravljene u različitim stilovima te predstavljaju odabrane zemlje iz celog sveta. U nastavku marine je nekoliko skupih hotela od kojih je najpoznatiji Meriot.

Roštilj kod domaćina

Svratio sam sa domaćinima u hipermarket kako bi kupili meso za roštilj jer su se dogovorili sa komšijama da naprave večeru. Predhodhong dana smo puno pričali o hrani pa sam im predložio da napravim nekoliko punjenih pljeskavica i nešto što liči na ćevape. Da podsetim, roštiljanje je veoma popularno u Americi s tim što oni to drugačije rade.

Ne koriste drva već prirodni gas iz boce. Kada stave meso ili šta već da se peče poklope čitav roštilj da bi se, valjda, bolje ispeklo. Predložio sam im da to ne rade jer na taj način nije velika razlika između prženja mesa na tiganju i takvog načina spremanja roštilja. Pomešao sam svinjsko i juneće meso, dodao začine i napravio solidno roštilj meso. Oduševili su se, ali ipak mi se čini da je njihovo meso drugačijeg ukusa od našeg. Obično Amerikanci na roštilj stavlaju sve što im padne pod ruku, i voće i povrće.

Ražnjiće prave tako što dva ogromna komada junećeg mesa nabodu na štapić, a između njih pola glavice crnog luka, slatku paprika i neko belo povrće koje ne znam kako se zove….. Tomi je veliki gurman pa je sa velikom radošću usvojio kritike te više nije poklapao roštilj. Njihovi prijatelji su sa oduševljenjem slušali moje doživlaje po Americi jer sam, kako su rekli, za tih šest nedelja video više nego velika većina amerikanaca.

Balboa park

Sledeći dan sam odvojio za posetu jednom od najlepših gradskih parkova Amerike. U Balboa parku se najbolje vidi uticaj Španaca tokom 18.veka. Potreban je barem jedan dan da bi se videle sve lepote koje se nalaze u parku. Muzeje sporta, automobila i aviona sam ostavio za drugi put jer sam morao da napravim izbor što zbog novca, što zbog vremena.

House of Pacific Relations Internationall Cottages predstavlja 31 zemlju sveta kroz kulturna u tradicionalna obeležja. Neke od predstavljenih država su Iran, Škotska, Kina, Italija i druge. U zgradi Ujedinjenih Nacija je prodajna izložba suvenira sa svih kontinenata. Moguće je kupiti razglednice, majce i zastave sa simbolima svih država članica Ujedinjenih Nacija. Bila je čak i zastava Srbije u ponudi.

Sprekl Organ paviljon (Spreskels Organ Pavilion) je jedinstvena građevina u koju su Džon D (John D.) i Adolf Sprekl poklonili gradu. U njoj su jedne od najvećih orgulja za spoljnu upotrebu na svetu. Ima 4503 cevi veličine olovke do 10 metara visine. Tu se svake nedelje održavaju koncerti vrhunskih izvođača.

Preko puta paviljona je Panamski trg (Plaza de Panama). Toliko ima interesantnih zdanja da nisam znao na koju stranu da krenem. Bašta Alkazar (Alcazar) me je na trenutak vratila u Španiju i podsetila na Sevilju. Pored nje je Art institute i Mingei muzej. Preko puta je još lepša građevina koja izgleda kao crkva ali na žalost nije, nego je Muzej čoveka (San Diego Museum of Man), jedini posvećen antropologiji.

Kupola i toranj Kalifornija visine od 60 su zaista posebni. Unutrašnjost je okrečena ali nije ukrašena onako kako spoljašnjost nagoveštava. Pored je teatar Old Gloub (Old Globe). Preko puta je ogroman vrt koji se koristi za odmaranje nakon napornog pešačenja. Muzej umetnosti koji dominira več pomenutim Panamskim trgom je bio trenutno zatvoren zbog renoviranja.

Pored turističkog centra je vrt Japanise Friendship Garden. Preko puta je jedina moderna građevina, delo arhitekte Frenka Houpa Juniora u kojoj je Muzej umetnost Timken . To  je mali muzej koji predstavljla odličnu kolekciju slika Starih majstora kao što su Rubens, Rembrandt, Brojgel i mnogi drugi.

Pored je fonatana sa lokvanjima ispred koje je Botanička bašta. Dijagonalno je interesantan Muzej igračaka vozova. Speniš Vilidž Art Centar (Spanish Village Art Centre) je umetnički kutak gde se mogu kupiti razne slike, portreti i druga umetnička dela koja mogu da predstavljaju originalni souvenir.

Zoološki vrt u San Diegu

Najveća atrakcija Balboa parka je zooški vrt. Ulaz je ogromnih 34$. To je jedan od najboljih zooloških vrtova na svetu sa tradicijom dugom 90 godina.

Na ulazu sam uz kartu dobio veliku mapu. Jedan radnik je video da gledam u mapu i upitao me da li mi je potrebna pomoć. Savetovao je da prvo napravim krug panoramskim autobusom, a da posle obiđem životinje koje mi se najviše sviđaju. Za vožnju autobusom postoje dva reda; jedan za gornju platformu, a drugi za donju. Vodič, a ujedno i vozač je bila duhovita devojka tako da je 35 minuta koliko traje tura prošlo za tili čas. Iz autobusa sam video uglavnom tropske životinje. Čim sam izašao iz autobusa potrčao sam ponovo u vrt da uživam.

Flamingosi su me oduvek oduševljavali. Mladi su sive boje i tek kada porastu dobijaju boju perja po kojoj su prepoznatljivi. Nema kvadratnog metra u vrtu da nije kvalitetno uređen. Svi kavezi bilo da su za ptice, majmune ili opasne životinje su besprekorno bezbedni i funkcionalni iako su napravljeni na dva nivoa. Jedna od prednosti vrta je činjenica da ima na hiljade različitih vrsta biljaka, kaktusa i drveća koji rastu širom sveta. Uspevaju zahvaljujući povoljnoj klimi.

Beba panda

Najveća atrakcija su pande. Tata panda Gao Gao se odmarao na drvetu dok je mama panda Bai Yun dojila svoje tek rođeno mladunče Zhen Zhen u pećini, a mi, nepozvani gosti, smo posmatrali sve to preko ekrana. Tata panda je doveden iz Kine kako bi u zološkom vrtu San Diega ostavio svoje potomstvo. Potrebna je velika tišina da ne bi poremetili mir ovim divnim stvorenjima.

U vrtu ima 15 koala i svi su, kao za inat, spavali. Uostalom, oni dnevno provedu 22 sata spavajući. Jedan je samo lagano podigao glavu, zevnuo, i nastavio da spava. Posetioci mogu da posmatraju ponašanje nilskog konja ispod vode. Kao u crtanom filmu je plivao tako što se na svakih par metara odbacivao jednom nogom sa dna. Bio je raspoložen za slikanje. Čak se igrao sa svojom igračkom, betonskom kuglom, teškom barem 200 kila.

Jedan od načina da se posmatra vrt je Skajfari, odnosno žičara. Ne može se puno toga videti od gustog lišća ali je dobra zabava. U pojedinim delovima vrta sam imao osećaj da sam u džungli koliko je bilo raznog gusto posađenog bilja. Poseta ovog vrta je za preporuku svima jer se na pravi način vide posledice dugogodišnjeg rada i ulaganja.

Srpska pravoslavna crkva Sveti Đorđe

Uveče sam se našao sa Leom, prijateljom moje drugarice koja mu je poslala knjigu. Otišli smo na Pacifik bič, a potom do Hrama Svetog Đorđa, Srpske pravoslavne crkve. U dvorištu crkve je prizemna zgrada u kojoj se održavaju razne priredbe i koncerti.
Puno mi je pričao o životu u Kaliforniji i o Americi uopšte. Otišli smo do Mount Soledad-a, brda na čijem vrhu je spomenik krst. Ceo San Diego sa okolinom je kao na dlanu. Na kraju me je odvezao do domaćina.

Wild Animal Park u Eskondidu

Bio sam očaran posetom zoološkog vrta pa sam odučio da poslednji dan provedem u Wild Animal parku u Eskondidu. Oba vrta su u vlasništvu iste kompanije. Tomijev komšija me je odvezao tamo jer je prilično teško stiči iz San Markosa autobusom. Cena ulaznice je 28,5$. Park je otvoren 1972. godine.

Wild Animal Park je kao i zoološki vrt mesto gde se životinje, verovatno, ne osećaju kao da su u robstvu. Prostire se na mnogo većoj površini te imaju ogroman prostor za kretanje. Cilj ovog parka je da posetiocima pokaže životinje u što vernijem okruženju u kome inače žive. Nairobi vilidž je verna kopija sela iz Nairobija. U prostranim drvenim objektima su kavezi i dvorišta sa pticama. Sve životinje imaju znatno veće kaveze, odnosno, dvorišta u kojima žive u zavisnosti od vrste životinja. Malo dalje su gorile, gazele, okapi....

Srce Afrike u sred Kalifornije

Deo vrta je moguće videti samo motornim vozićem. Taj deo vrta se zove “Heart of Africa“. Svaka celina je velika po nekoliko hektara. Na istoj parceli su žirafe, zebre i gazele. Ima puno mladih, naročito žirafa.

Preko puta su, tako blizu, a tako daleko, tigrovi koji ne skidaju pogled sa gazela. Koja ironija. Ne mogu im ništa. Lavovi se mogu videti i nakon napuštanja vozića. Stari džip im je dat na korišćenje koji oni koriste za sunčanje na haubi i krovu. Mužjak izgleda tako moćno da izgled i stav govore zašto je upravo on kralj životinja.

Četinarska šuma vodi do pustinjskog dela vrta gde je zasađeno na stotine različitih vrsta kaktusa. U blizini su kavezi sa kondorima i drugim velikiim pticama. Afrički slonovi imaju prinovu. Slonče je toliko slatko da je jedan od omiljenih žitelja vrta. Preko puta njih su Azijski slonovi sa ogromnim kljovama. Izgledaju kao mamuti. U delu koji podseća na džunglu su različite vrste papagaja. Oni manji sleću posetiocima na ruku ili rame.

Teško je opisati i prepričati šta sam sve video i doživeo. Ushićeno sam se osećao tokom svih šest sati provedenih u vrtu. Svi delovi vrta su dostupni posetiocima u kolicima. Autobusom sam otišao do Eskondida, našao se sa domaćinima te smo zajedno otišli u fenomenalni meksički restoran. To je bilo moje poslednje veče u Kaliforniji pa sam sledećeg jutra avionom Southwest Airlines-a, po ceni od 44$, otišao u Las Vegas.

Pogledajte fotopis San Diega