Tekst i fotografije: Miroslav Golubović

Kratka vožnja iz Santa Kruza

Bio sam smešten u Santa Kruzu. Prijatelj Nik mi je saopštio da ceo dan imam automobil na raspolaganju. Praktično mi je naredio (teško žabu u vodu naterati) da odem u Monterej, posetim čuveni akvarijum, a potom se vozim putem broj jedan koliko želim.

Na brzinu sam pogledao mape i zabeležio uputstva. Nemam internacionalnu dozvolu ali sam saznao da policajci ne prave problem sa našom crvenom dozvolom. Retke su rutinske provere već saobraćajci zaustavljaju samo vozila koja prekrše pravila.

Nije bilo teško snaći se jer su sva uključenja i isključenja obeležena velikim tablama. Monterej se nalazi sa suprotne strane zaliva u odnosu na Santa Kruz. To je gradić sa nešto više od 30 000 stanovnika. Postoji nekoliko razloga zbog kojih treba doći. To je, pre svega, jedan od najvećih akvarijuma u Severnoj Americi.

Akvarijum u Montereju

Ulaz u Akvarijum je skup, 23$ za studente, a 25$ za odrasle. Na mestu na kome je 1984. god izgrađen akvarijum je bila fabrika za pakovanje sardina. Puno različitih sadržaja raspoređenih na dva sprata čine ovaj akvarijum posebnim.

U centru pažnje su dva akvarijuma sa kapacitetom po četiri miliona litara vode. U jednom su stanovnici Pacifika sa ogromnom morskom travom, a u drugom stanovnici iz raznih drugih mora. Pred drugim su postavljene klupe za stotinak posetilaca kako bi u miru i tišini posmatrali ogromna morska stvorenja.

Ima barem dvadeset akvarijuma koji su manji ali podjednako interesantni. U njima su meduze, morske zvezde, neobična jata riba i mnogo, mnogo toga. Oduševili su me pingvini. Pozadina njihovog trenutnog staništa je napravljena od stena niz koje teku veliki mlazovi vode.

Izdvaja se kružni akvarijum koji je na visini od 3 metra u prostoriji oblika kupole. Hiljade riba plivaju u krug. Desetak metara dalje je druga atrakcija, prostorija od stakla po kome svakih 30 sekundi prolalazi ogromna količina vode pravići efekat talasa nad glavama posetilaca. Ima nekoliko akvarijuma sa slatkovodnim ribama, ciklidima, iz jezera Malavi i Tanganika. Verujte mi, vredi svaki dolar potrošen za ulaznicu.

Point Lobos

Prošetao sam se gradom i nastavio put. Rešio sam da posetim državni park Point Lobos. Ulaz sa automobilom je 10$, a bez automobila besplatan. Debeljuškasta simpatična čuvarka parka mi je rekla da mogu da parkiram auto sa strane ukoliko želim da pešačim oko 800 metara. Za 10$? Naravno. Tako sam rešio da parkiram auto na improvizovanom parkingu za kamione. Nisam bio jedini.

Usledila je šetnja kroz četinarsku šumu, a potom prelep pogled na okean. Ima puno obeleženih staza za pešake. Spustio sam se do samog mora. Poznavaci ronjenja kažu da je podvodni svet oko ovih stena toliko bogat i lep da predstavlja jedan od najlepših mesta za ronjenje na američkoj obali.

Na jednoj od plaža je bilo mnogo morskih biljaka i raznih čudnih stvorenja koje je more izbacilo. Šteta što je bilo oblačno. Upoznao sam bračni par iz Mičigena. Bili su impresionirani kada su čuli da sam iz Srbije i činjenicom da sam toliko daleko od svoje zemlje. Vratio sam se u auto i nastavio put ka Big Suru.