Ukratko o putovanju

Jat-ovim avionom sam za 90 minuta stigao do Istanbula. Sledećeg jutra sam sa Singapore Airlines-om preko Dubai-a I Singapura stigao do Bangkoka. Najveći grad Tajlanda ima šta da ponudi sem velikih saobraćajnih gužvi, prljavog vazduha I dosadnih prevoznika. Posle tri dana sam se noćnim vozom uputio na sever u Chiang Mai.

Oduševio sam se mnogobrojnim hramovima ali I čistoćom grada. Napravio sam izlete do Elephant centra (čuveni slonovi koji crtaju) I farma orhideja I leptirova. Proveo sam dan u Ajutaji, vratio se u Bangkok I uputio ka Angkor Vat-u. Put do Siam Repa je priča za sebe. Put od 360 kilometara sam prešao za 14 sati. Angkor je veličanstven I vredelo je malteretirati se.

Nisam očekivao da je Kambodža toliko siromašna zemlja. Godine 1993. je zavšen građanski rat ali infrastructure gotovo da nema. Postoji priča da se izgradnja puta između Siam Repa I tajlandske granice namerno odugovlači jer tako profitira nacionalna avio kompanija…. 

Posle još jednog dana provedenog u putu punog peripetija sam se vratio u Bangkok I sledećeg jutra se uputio u Kančanaburi. Smestio sam se u divan, jeftin guest house sa vrtom uz samu reku. Video sam čuveni hram tigrova koji je pre 15 godina osnovao jedan monk. Slikao sam se sa nekoliko tigrova koji su dostupni posetiocima od 12 do 16h kada je najjače sunce. Tada su najmanje aktivni a tome doprinos i činjenica da se obilato hrane izjutra. Po vrtu se šetaju mnogi kopitari koji su toliko pitomi da dozvoljavaju posetiocima da im priđu i pomiluju ih. 

Jedan dan sam proveo kraj Erawan vodopada koji se nalaze u istoimenom nacionalnom parku 70ak kilometara severno od Kančanaburija. Nakon još jednog dana obliska Kančanaburija uputio sam se ka ostrvima. Bilo je komplikovanije stići do ostrva Tao nego što sam planirao pa sam prespavao u Čumponu (Chumpon). Oduševio sam se ostrvom Tao koje poznato ne samo po fenomenalnim mestima za ronjenje nego i po divnim peščanim plažama...... 

Ni ostrvo Samui nije za potcenjivanje zbog velike komercijalizacije. Naprotiv, ima šta da se vidii! Kombinacijom brod - autobus sam stigao u Aonang koji se nalazi u pokrajni Krabi. Uživao sam na prelepim plažama koje se nalaze u okolini. Posetio sam Krabi i dušu ispustio dok sam se popeo uz 1236 stepenika koji vode do neverovatnog budističkog hrama.

Odmorio sam se na ostrvu Pi Pi koje važi za jedno od najlepših ali i najskupljih ostrva na Tajlandu. Osećaju se i vide posledice cunamija ali ne predstavljaju prepreku mnogobrojnim, uglavno, mladim turistima da preko dana uživaju na prelepim plažama a noću u ludom provodu.

Puket je grad sa prelepim starim delom. Avionom sam stigao u Singapur, lavlji grad. Vlada neverovatna čistoća i disciplina. Sve funkcioniše savršeno. Mislim da bi se u Singapuru svako snašao i sa povezom preko očiju. To nije slučaj sa kupovinom tehnike koja je na prvi pogled skuplja nego kod nas. Može se spustiti cena čak i za 40% ali treba biti veoma, veoma obazriv.

Još jednim letom sam stigao do Manile, glavnog grada Filipina. Već sledećeg dana sam se uputio na ostrvo Borakaj. Isplanirao sam da se pošteno odmorim što sam i učinio. Ostrvo je rajsko.

Vratio sam se u Manilu i noćnim autobusom sam se u uputio na sever, u Banaue, gradić udaljen oko 340 kilometara. Posetio sam Batad mesto koje je poznato širom sveta po pirinčanim terasama starim 2000 (dve hiljade) godina. Pogled i sama šetnja kamenim ogradama koje drže vodu iz koje niče pirinač je neopisiva. 

Proveo sam dan u Manili koja me nije razočarala jer sam znao gde dolazim i šta treba da očekujem. Grad je pun kriminala i treba biti veoma oprezan. Sa aerodroma Klark sam za dva sata leta Air Asia-om stigao u Kota Kinabalu, koji se nalazi u pokrajni Sabah, na Borneu.

Nekoliko dana sam proveo na okolnim ostrvima te sam se uputio u Sepilok, mesto gde se nalazi prihvatilište za orangutane. Iz Semporne sam gliserom stigao do još jednog magičnog ostrva koje se zove Mabul. U njegovoj blizini je ostrvo Sipadan poznato po fantističnom podvodnom svetu. Uživao sam u snorklingu. Iz Tawaua sam već pomenutom avio kompanijom za samo 30 evra stigao u Kuala Lumpur. Oduševio sam gradom. Proveo sam nekoliko dana na ostrvu Langkawi te dan na Penangu

U Džakarti, glavnom gradu Indonezije, se nisam zadržavao što zbog poplava, što zbog činjenice da nema šta da se vidi. Po prvi put sam na svojim putovanjima proveo noć u hotelu sa četiri zvezdice za samo 32 evra.

Džogdžakartu sam koristio kao bazu za posetu hramovima Borobudur i Prambanan. Put do vulkana Bromo je bio veoma naporan zbog velikog broja vozila na ulicama. Java je sa 125 miliona stanovnika najnaseljenije ostrvo na svetu. Uživao sam u izlasku sunca posmatrajući ne koliko vulkana. I put do Balija je bio težak ali sam ubrzo sve zaboravio. Na Baliju sam uživao 11 dana u mestima Lovina, Ubud i Kuta. U Beograd sam se vratio preko Singapura do Istanbula u kome sam morao da prenoćim zbog promene reda letenja našeg nacionalnog prevoznika.