Tekst i fotografije: Miroslav Golubović

Puket je najveće tajlandsko ostrvo. Najpoznatije plaže su Patong, Bang Tao, Kamala i Kalim koje zapljuskuje Andamansko more. Cunami je krajem 2004.godine opustošio celu zapadnu obalu Tajlanda. Bilo je puno vremena potrebno da se saniraju posledice te prirodne katastrofe. Zbog neplaniranog zadržavanja u Ao Nangu i Ko Pi Piju imao sam samo jedno popodne na raspolaganju da vidim grad Puket. Očekivao sam da je grad znatno veći i iskomercijalizovaniji. Vodiči kažu da je smeštaj na ostrvu Puket ubedljivo najjeftiniji u samom gradu što jeste tačno ali je i istina da centralne ulice imaju neku evropsku atmosferu. Kafići i zgrade stilski jednostavno ne pripadaju Tajlandu već Portugaliji....

Kuliranje na brodu, u pozadini ostrvo PI Pi

Brod za Puket je stigao na vreme u luku Ton Sai na ostrvu Pi PI. Pošto ima samo dva veza onda brodovi moraju da se vezuju jedan uz drugi. Tako je moj brod bio četvrti. Koferi se stavljaju na samo jedno mesto. Ostavio sam svoj i ušao u kabinu koja je bila prilično skromna. Opet je bilo najviše šveđana, tinejdžera. Posle 90 minuta vožnje smo pristali u luku Puketa. Bilo je desetak parkiranih kombija. Neki su vozili na poznate plaže a ja sam izabrao centar grada. Nas deset je trebalo da se smestimo na osam sedišta. Prtljag smo stavili na krov i za deset minuta bili u centru. Svi zajedno smo otišli u Phuket Backpacker Hostel ali je bio pun. Tu smo se rastali i svako je nastavio u svom pravcu. Vratio sam se do kružnog toka (Fountain Circle) i otišao do ulice Thalang.

Ulice Puketa	Ulice Puketa

Lako sam našao Talang guest house. Dočekala me je ljubazna gazdarica. Pokazala mi je veliku, prostranu sobu na prvom spratu koja je koštala samo 300 bata. Nije bila luksuzna ali je sasvim pristojna sa starim, autentičnim nameštajem. Ostavio sam stvari i pohitao u obilazak grada jer sam imao samo nekoliko sati na raspolaganju jer sam sledećeg jutra imao let za Singapur.

Sa balkona hotela sam video hram Mongkol Nimit i otišao do njega. Bio je zatvoren ali su me oduševila deca koja su upravo izašla, tačnije izletela iz škole. I dečaci i devojčice su nosili uniforme. Košulje i kratke pantalone odnosno suknje. Baš su bili slatki i puni energije. Na ulici je stajao saobraćajac koji je vodio računa o kretanju vozila. Dođoh do kružnog toka Floral u kome je velika kula sa satom na vrhu.. Sa jedne strane je moderan hotel Metropol, a sa druge razne radnje. U ulici Taling Čan (Taling Chan) je prvo Kineski hram, potom džamija i na kraju katolička crkva. Nastavih ka Oušn šoping molu (Ocean Shopping Mall). Roba u radnjama najvećih svetskih brendova je jeftinija barem 50% nego u Evropi.  

Floral skver	Hram

Džamija	Katolička crkva

Na ulicama ima puno vozila ali se nisu stvorile gužve. Prošao sam pored naizgled običnog lokala, poput supermarketa u kome su deca sedela u klupama i učila. Ušao sam u fantastičnu akvarističku radnju. Slične nema u Srbiji. Na žalost, nisam mogao ništa da kupim... Puket me je oduševio i bilo mi je krivo što nisam ostao još makar jedan dan da uživam u arhitekturi i malim restoranima. U ulici Pang Nga, našao sam centar brze hrane. Bile su zastupljene sve kuhinje zemalja Jugoistočne Azije. Izabrao sam Tajlandsku za kraj boravka u toj zemlji. Pirinač sa jajima, povrćem i piletinom mi je bilo omiljeno jelo.

Ulice Puketa	Centar brze hrane

Preko puta su novoizgrađene stambeno poslovne zgrade okrečene u razne nijanse. U jednoj od njih je i kazino za one putnike koji žele da udvostruče ili izgube novac za nastavak putovanja....

Odlazak na aerodrom

Autobusi sa glavne stanice ka aerodromu kreću na svakih sat vremena. Bio sam na stanici u 06h kako bih stigao do 07h jer je avion poletao u 09. Bez većih problema sam za sat vremena stigao na internacionalni aerodrom koji je od centra Puketa udaljen 32 kilometara. Treba računati na gužve u popodnevnim satima.

Pista aerodroma

Let sa avio kompanijom Air Asia nije kasnio. Pogrešio sam što pre čekiranja nisam izmerio kofer. Morao sam da platim 140 bata za prekoračenje dozvoljene kilaže od 15kg. Žena mi je čak ponudila da prebacim stvari iz kofera u ranac ali nisam uspeo da spustim na dozvoljenu težinu. Na brzinu sam promenio 5€. Putnici iza mene su morali da me čekaju ali nisam bio jedini ko je bio prinuđen da to uradi. Na narednim letovima sam vodio računa o težini i nisam imao nikakvih problema. Izlazna taksa je 700 bata ali je uračunata u cenu avio karte.

Pogled iz aviona

Relativno nov avion Air Asia-e, Airbus A 320 je poleteo na vreme. Za manje od minuta su se pod avionom se našla prelepa obala provincije Krabi.

Posle pređenih 4000km za mesec dana i posečenih desetak gradova i ostrva u ovoj prelepoj zemlji. Definitivno se može reći da je Tajland zemlja osmeha ali treba znati da se iza tog osmeha uvek nešto krije. Nisu tajlanđani ništa bolji ili lošiji narod od bilo kog drugog na planeti ali znaju da sa osmehom mogu lakše da sprovedu ono što žele. Zbogom Tajlande, vidimo se opet uskoro!