Tekst i fotografije: Miroslav Golubović

Ostrvo Tao je poznato kao jedno od najboljih mesta za ronjenje na svetu pa je sve podređeno toj aktivnosti. Zahvata površinu od samo 21km2. Nalazi se u Tajlandskom zalivu blizu ostrva Pangan i Samui. Izgrađeno je puno restorana, kafića kao i smeštajnih kapaciteta ali je infrastruktura prilično ograničena. Plaža Sai Ri (Sae Ree) je glavno mesto okupljanje, smeštaj i provod turista. Ostrvo još uvek nije potpuno razvijeno te krije prelepe stenovite i peščane plaže. Tokom pune sezone je prilično teško naći smeštaj. Bungalovi i kućice se mogu naći po ceni od 10 evra za dve osobe.

Probudio sam se u pet sati, u hotelu u Čumponu (Chumphon) sam pred agencijom bio u pola šest.  Do Čumpona sam došao iz Kančanaburija predhodnog dana . Minibus nas je odvezao do solidnog broda koji je krenuo tačno na vreme. Plaća se doplata za boravak u velikoj klimatizovanoj kabini. Velikim kanalom smo plovili dvadesetak minuta do otvorenog mora. Na tom kanalu žive ljudi u sojenicama ali i na napuštenim brodovima. Sunce je izlazilo te su prizori bili božanstveni.

Izlazak sunca sa broda

Život na kanalu	Život na kanalu

Plaža Sai Ri

Kada sam ugledao, more i plaže, zameneo sam. Prizori kao na razglednicama ili fotošopovanim fotografijama. More, plavo-zelene boje a tradicionalni čamci su se komešali pred naletima talasa. Stop! Traži sobu, crni Miroslave, a ne zveraj u te gole grudi.....

Prvo, drugo, treće, deseto, petnaesto mesto... Bungalovi i guest haousovi... svi puni jer je pet dana ranije na susednom ostrvu bio „Full moon party“ pa su se posle svi sjatili na Tao da se odmore malo. Bar pedeset bekpekera je spavalo na plaži predhodne noći jer nisu uspeli ništa jeftino da nađu. Hm, nije loša ideja, al rekoh, da potražim još. Bilo je soba po ceni od 2-3000 bata što je stvarno previše. Uzeo sam kofer i krenuo ka sredini ostrva. Ne treba da pominjem da je bilo podne i nesnosna vrućina. I dalje ništa. Nalete jedan taksista koga sam pitao za pomoć. Reče da je on vlasnik bungalova na plaži Ao Hin Wong koja je udaljena oko 1,5km uz brdo. Stavih kofer u prtljažnik pick-upa i sedoh u kabinu.

Prvih dvesta metara je bio normalan, relativno ravan put a onda je moj novi gazda, zaustavio vozilo, uključio pogon na sva četiri točka i krenuo polako da se penje. Uspon je bio takav da smo prošli pored turista koji su jedva gurali motore. Nakon penjanja počelo je spuštanje do samog mora. Sa te strane je strmina još veća, ali nisam imao izbora. Čitaćete u nastavku teksta kako izgleda penjanje i silaženje. Konačno smo stigli do kraja puta. Prvo sam želeo da vidim bungalov, mada i da je bila najveća rupa u pitanju ne bih mogao da se vratim jer kofer niti bilo kakav teret na leđima ne bih mogao da dignem uz to brdo.

Plaža Ao Hin Wong

Sve ima svoje, znamo svi već, jako dobro. Bungalov je bio urađen u potpunosti od drveta. Površina je dovoljna velika za krevet za dvoje, sa komarnikom a kupatilo relativno malo, bez tople vode, naravno, ali se ista greje na suncu pa i nije tako strašno hladna. Cena je 400 bata ali je verovatno niža kada ostanete pet ili više noći. U okolini je još desetak sličnih kućica a u daljini jedna stambena i to je to. Sve su napravljene na stenama. Kako se drvo osušilo tako su se pojavile rupe kroz koje ulaze kolonije mrava ako se ostavi i najmanji komad hrane. Nigde žive duše, buke, jeke, dreke. Ovo je pravo mirno mesto za odmor. Obala je stenovita, tako da nema plaže ali je ceo ambijent interesantan. Blizu mora, upravo na tim stenama je napravljen restoran za goste bungalova i mala radnjica tako da nema potrebe da se napušta ovo mesto.

Ipak, odmah sam krenuo u centar ostrva, ka plaži Sai Ri. Uspon je stvarno težak, preznojio sam se posle sto metara. Uzbrdici nikada kraja. Mnogo bi bilo lakše da ima nekih stepenica. Priroda je magična, palme, banane i još raznog drugog tropskog bilja je svuda. Silaženje sa brda nije bilo lakše od penjanja...posle 50 minuta pešačenja došao sam do plaže i istog trena zaboravio na sve muke koje su me strefile tog dana.

Plaža Sai Ri	Plaža Sai Ri

Pogled na ....more

Plaža Sai Ree je duga oko tri kilometara. Bilo je jako puno ljudi ali je i dalje pesak bio čist. Našao sam hlad, legao i zaspao. S vremena na vreme su me budili prodavci kako bi mi ponudili sveže voće, sladoled ili masažu. Turisti se kreću veoma slobodno. Mnoge devojke su bile u toplesu. Mislim da takvo ponašanje u ostalim zemljama Azije nije moguće. Objekti uz samo more su uglavnom ili restorani-kafići ili smeštaj za ronioce. Cene su više nego u Bangkoku i nema puno izbora što se tiče restorana sa brzom i jeftinom hranom. Ima nekoliko radnji 7/11 koje su takođe skulje. To je cena ostrva ali ipak, ambijent je divan.

Plaža Sai Ri

Iako su su skoro svi hoteli bili puni nije bilo previše gužvi na uličicama. Prošetao sam se do luke i video nekolliko sjajnih bungalova ali i mesta za slikanje zalaska sunca. Bilo je još prerano pa sam se opet bućnuo. Za ručak mi je bila sasvim dovoljna voćna salata koja je u Bamboo kafiću iznosila 80 bata. Kokteli su od 150 pa naviše ali su tokom happy hour-a jeftiniji ali barmeni stavljaju malo alkohola. Isti možete kupiti u super-marketima. Internet je prilično skup, čak 100 bata za sat vremena. 

Najava za žurku	Odlični bungalovi

Zalazak sunca

Zalazak sunca	Zalazak sunca

Sunce je počelo da zalizi pa je celo ostrvo izgledalo bajkovito. Morao sam polako da krenem ka svom dalekom smeštaju. Hteo sam da kupim celu picu u  italijanskom restoranu, i pojedem je u bungalovu ali kada sam video kako je pizza majstor sprema, odustao sam....Krenuo sam stazom do koje ima 1500, i to kakvih metara. Taman kada je počeo uspon naišao je jedan Kinez sa belim džipom koji podseća na čuveni Pajero, model s početka devedesetih. Sklonio sam se sa puta da bi prošao ali je zastao kraj mene. Pitao me je da li idem uzbrdo našta sam odgovorio potvrdno. Hteo je da me poveze. Na brzinu sam obukao majcu da mu ne bih ispraljao sedište znojem i ubacio kese puno vode i hrane. Rekao je da ide kod prijatelja sa drugarom. Polako smo se peli. Na vrhu brda sam mislio da će skrenuti levo, međutim ispostavilo sa ide pravo i to baš kod vlasnika mog bungalova. Kakva je to sreća bila. Zahvaljivao sam mu se pola sata. Istuširao sam se polu-hladnom vodom.

Otišao sam u kolibu u kojoj je mali, porodični restoran samo za goste (teško da će bilo ko drugi doći ovde na piće). Za divno čudo sve kućice su bile pune. Naručio sam, meni omiljen, pirinač sa jajima, povrćem i piletinom i porciju pomfrita kako bih se zasitio. Upoznao sam Stašu slovakinju koja je teško hodala. Njena majka je bilo vrlo pričljiva pa mi je objasnila šta se desilo. Iznajmile su motor pa je Staša dok se sama vraća iz centralnog dela ostrva previše stisla kočnicu na vrlo strmom putu, prevrnula se i teško povredila. Odrala je desnu nogu skroz do koske iznad kolena. To je izgledalo prilično strašno jer se rana pomalo zagnojila ali na svu sreću nije ništa polomila. Morale su da ostanu na ostrvu sedam dana duže nego što su planirale kako bi Staša mogla uopšte da se kreće i uđe u avion. Za stolom je bio par iz Australije i jedan Amerikanac. Super smo smo se družili. Pred zatvaranje restorana sam ugledao blizu vode jednu stolicu i seo u nju. Nebo je bilo vedro a zvezde su sjale nekim neverovatnim intezitetom. Bilo ih je na hiljade. Osećao sam se kao da sam u nekom planetarijumu.

U bungalovu je struja bila veoma slaba. Bilo je samo dva utikača. Jedan sam iskoristio za lampu a drugi za punjenje telefona, laptopa i baterija za fotoaparat. Preko dana se isključuje struja u kućicama. Posmatrao sam mesec sa terase i tako se uspavao.

Restoran i bungalovi u kojima sam bio smešten

Sunce izlazi oko 06:45 i prizor je neponovljiv. Čula  se buka iz gazdine kuće jer su njegova deca kupala i prskala vodom. Pošto sam odlučio da ostanem još jedan dan i uživam u ovom miru gazda mi je ponudio da me besplatno odveze do centra. Rekao mi je da svakodnevno taksira do luke za 150 bata pa smo se odmah dogovorili za sledeći dan. U centru sam kupio kartu za brzi brod za ostrvo Samui, za sutradan, i otišao na plažu Sai Ri. Šetao sam se celom dužinom. Bilo je znatno manje ljudi nego predhodhog dana. Prošetao sam se do kraja plaže. Na stenama su naravljeni luksuzni rizortovi. U njima je bilo slobodnih soba ali po ceni od 200€. Malko sam se šetao, malo kupao, više spavao na plaži.... Pijuckao sam koktel u kafiću Bamboo i upozano nekoliko sjajnih ljudi. Čak sam sreo i onog  nesretnog Amerikanca koji mi je u busu za Čumpon rekao da Srbija ima atomsku bombu (pogledaj tekst Put na Ko Tao ). Bio je sav pogubljen. Uspeo je da nađe nekoga da sa njim podeli sobu. Pošto nije imao fotoaparat zamolio me je da ga slikam i pošaljem mu fotku na mail....

Plaža Sai Ri	Kafić uz more

Mesto za uživanje

Bungalov	Kafić

Uveče sam morao peške u potpunosti da se vratim do plaže Ao Hin Wong. Dušu sam ispustio iako je bilo zašlo sunce. Večerao sam ponovo, sa već znanim licima. Bilo je tu i novih koji su tek stigli. Opet je nebo bilo vedro i prepuno zvezda.

Poslednjeg jutra sam posmatrao izlazak sunca i sa gazdom bungalova stigao do luke. Srdačno smo se pozdravili. Gužva u čekaonici za brod za Ko Samui je bila velika. Nekako sam uspeo da sednem na klupu koja je bila blizu mesta za ukrcavanje. Mnogo je ljudi ostalo bez mogućnosti da se ukrca iako su imali kupljene karte. Neki su pokušali da skoče na brod bez dozvole redara ali su na svu sreću uspeli i nisu završili u vodi.

Zbogom Tao, bilo mi je divno! Samui, here I am!