| Jugoistocna Azija 2009 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Ostrvo Pi Pi (Koh Phi Phi), Tajland
Tekst i fotografije: Miroslav Golubović Ljudi koji su bili na ostrvu Pi Pi Don pre cunamija 2004.godine kažu da je to bilo jedno od najlepših ostrva na svetu. Taj fatalni talas je dan posle katoličkog Božića pomenute godine u potpunosti uništio sve što je vredelo na ostrvu. Stradalo je puno ljudi koji su u tom trenutku doručkovali ili odlazili na plažu. Danas je celo ostrvo sređeno, vide se posledice ali i lepota koja je ipak sačuvana. Osim Pi Pi Don postoji i Pi Pi Lei koje je pozanto po filmu "Plaža". Treba li da napominjem da je ovo jedno od ostrva iz sna?
Bio sam spreman u 08h ispred bungalova u Ao Nangu . Bus je malo kasnio ali je na kraju stigao na vreme. Za pet minuta smo bili u maloj luci. Brod Ao Nang Princesse je bio odličan, relativno nov. Putanju od četrdesetak kilometara smo prešli za 90 minuta. Nekoliko putnika se ukrcalo sa čamca van luke jer su kasnili. Prošli smo pored nekoliko pustih ostrva. Na Pi Pi Don ostrvo je moguće doći samo brodom. Postoje redovne linije iz Puketa, Ao Nanga, Krabija, ostrva Lanta i drugih mesta. Mnogi turisti dolaze privatnim jahtama koje su usidrene u pristaništu.
Pristanište je potpuno novo. Na izlasku je čekalo desetak uglavnom dosadnih ponuđača smeštaja. Nisam imao ništa rezervisano niti sam imao pojma gde treba da idem ali sam išao pravo i onda skrenuo desno. E ovaj put sam dobro uradio što nisam skrenuo levo kod Albukerkija. Odmah se može primetiti da na ostrvu nema automobila. Ima nekoliko izuzetaka ali su oni na drugom delu ostrva. Hodao sam glavnom uličicom par stotina metara. I sa jedne i sa druge strane su agencije, mali restorani, dućani, umetničke galerije, internet centri i ronilački klubovi. Jedna devojka mi je ponudila smeštaj ali samo u paketu sa ronjenjem. Dala mi je mapu ostrva i rekla gde treba da skrenem do hostela Rock. Posle 300 metara je podloga bila šljunak pa mi se desio još jedan peh sa koferom. Polomio se točak, tačnije plastika koja ga drži pa sam na trenutak morao da ga nosim. Shvatio sam da se točak nije skroz odvalio pa sam ga vratio u žljeb i uspeo da izguram još preostalih 50 dana.
Vidi se da su svi lokali, kućice, putevi za pešake novi. Brzo dođoh do smeštaja R.C. guest house. Dijagonalno je Rock hostel. U prizemlju je internet centar, a na spratu sobe vredne 700 bata sa posteljinom, kupatilom, peškirima i vodom ali bez klime. Treba imati u vidu da je Ostrvo Pi Pi jedno od najlepših i najboljih tajlandskih ostrva pa se smeštaj teško može naći ispod 500 bata za sobu. Čistačica je upravo bila završila čišćenje.
Ostavio sam stvari i pohitao na Loh Dalam plažu. Opet sam bio u problemu jer je na ovoj plaži bio još lepši ambijent nego na predhodnim. Ta boja, taj pesak, savršeno čista voda, tradicionalni čamci, devojke u toplesu....my ticky ticker, što bi rekao Misje Alfons (Alo Alo) neće izdržati.
Ostavio sam ranac na čuvanje jednom starijem paru i otišao u vodu. Posle samo deset koraka se okupilo nekoliko riba živopisnih boja oko mojih nogu. Nisam imao nikakvu hranu da im dam. Bilo je usidreno tridesetak čamaca. Neki od njih su bili nasukani. U tom trenutku nisam znao da se voda tokom dana povlači velikom brzinom ali se uveče vrati. Na desnoj strani uvale su hoteli, a leva je suviše strma da bi se bilo šta na njoj zidalo. Upoznah se sa nekoliko ljudi dok sam slikao jedan stari čamac sa tradinionalnom tkaninom koja je obmotana na kraju čamca. Pokreću ih, najblaže rečeno, čudni motori koji su pravljeni za drugu namenu, za kamione. Klipovi ne pokreću točkove već propeler koji ribari zarone po potrebi uz pomoć dugačke šipke. Sa zvučnika kafića se čuju pesme Bob Marley-a po ceo dan. Svuda su hit. Razdaljina između Loh Dolam i Ton Sai je oko 500 metara.
Uz stazu koja spaja ove dve plaže su prodavnice suvenira i razne druge robe koja je zanimljiva turistima, odlični bungalovi od trske (1500bata za dvoje) i mala pijaca. Dobar deo prostora je prazan. Sa druge strane, na jednom delu plaže Ton Sai je luka. Na drugom je duga peščana plaža koja nije ni najmanje ugrožena uljem ili ostalim otpadima iz brodova. Kristalno je čista. Mogu da se iznajme ležaljke po ceni od 50 bata ili jednostavno da se koristi sopstveni peškir. Desetak metara od mora je predivna poljana ispunjena visokim stablima palmi. Srce me je zabolelo kada sam shvatio da su mnoga odsečena jer su polomljena tokom cunamija. Talas je naneo brodove na kopno koji su uništili sve što im se našlo na putu. Neka stabla su preživela a mnoga nisu. Tako panjevi podsećaju na spomenike pre svega ljudskim žrtvama cunamija. Na drugoj strani Ton Sai plaže su restorani, umetničke galerije sa radionicama i radnje za iznajmljivanje opreme za ronjenje. Cene su jako visoke. Dan ronjenja je od 4000 bata pa naviše.
Nastavio sam da hodam stazom uz more. Uz plažu koja se nastavlja na Ton Sai je desetine luksuznih hotela, centara za masažu i raznih drugih sadržaja. More je predivne zelenkaste boje. Stigao sam do nedavno završene džamije Al Islah. Jedan put vodi dalje uz more a drugi, uz džamiju ka sredini ostrva. U tom delu žive lokalci u veoma lošim uslovima. Uz put su lokali ali pet metara dalje naselje sa kartonskim kućicama. Mnogi žitelji tog naselja skupljaju sekundarne sirovine. Na kraju tog sa desne strane je Botanička bašta sa tropskim biljkama a sa leve hostel Rock. Preko puta njega je moj guest house.
Izbor restorana je dobar. Postoji nekoliko sa lokalnom hranom kao što je Garlic u kome sam ručao piletinu sa povrćem i jajima za samo 50 bata. Sličniih restorana ima samo u blizini hostela Rock. U centralnom delu, između plaža Ton Sai i Loh Dolam je nekoliko uličica sa lokalima za zabavu i prodavnicama. Našao sam bufet za 300 bata sa mesom sa roštilja u Matts Joint-u. Skupo jeste, ali vredi. Bilo je pljeskavica, kobasica, belih vešalica....prilično dobar izbor ali i ukus. Roštilj majstori su stalno spremali nove vrste mesa pa je bilo teško stati. U blizini je market "7 eleven". Nocni život Uveče je atmosfera karnevalska. Svi su spremni za zezanje i dobar provod. Na ostrvu Pi Pi mladi ljudi u razdoblju od 20-30 godina čine većinu. Samim tim je ponuda mesta za prvod i zabavu velika. Alkohol se prodaje na svakom ćošku u kanticama od 2l. Dobije se flašica vodke ili džina i nekoliko limenki soka i led. Cena je od 150 bata u zavisnosti od pića. To je neophodna oprema za žurke na plaži. U pabovima i kafićima nije moglo da se nađe prazno mesto. Najviše je bilo norvežana, britanaca i francuza. Oko ponoći je bilo veoma bučno i zanimljivo, kao na grčkom ostrvu Ios . Tehno žurke na plaži Loh Dolam se završavaju u zoru. Cunami, 26.12.2004 Crni dan za Pi Pi ostrvo Dvadesetšestog decembarskog dana 2004.godine je veliki talas, izazvan zemljotresom blizu indonežanskog ostrva Sumatra, zapljusnuo obale ostrva Pi Pi i unštio skoro sve. Upozorenja nije bilo. Brodovi, usidreni u luci su se za samo nekoliko sekundi našli u sred palmi, na restoranima i bazenima hotela. Stravičan prizor. Sve je bilo uništeno. Danas tome svedoče panjevi palmi koji su zauvek uništene. Potresne slike se mogu naći u restoranima, prodavnicama i hotelima koje oslikavaju pustoš koju je voda ostavila za sobom. Ostrvo je dugo bilo paralizovano. Bilo je potrebno nekoliko godina da se iznesu ruševine koje su težile preko 50 000 tona. Evropska Unija, posebno Vlada Švedske i mnoge druge razvijene zemlje su dale značajna sredstva uz pomoć kojih se ostrvo u dobroj meri vratilo u stanje pre cunamija. Danas je sve obnovljeno. Napravljen je moderan sistem za uzbunjivanje, nova luka, bolnica, hoteli, uličice.... Ostrvo Pi Pi Don živi normalnim životom. Obilazak ostrva Ko zna koliki je broj turističkih agencija koje nude izlete. Problem je bio što jednostavno ne postoje redovne linije do ostrva Pi Pi Le već se mora uzeti tura. Bilo mi je previše da dam 1000 bata za samo nekoliko sati pogotovu što je jutro bilo oblačno za obilazak Maya Bay, plaže na kojoj su snimljene scene iz filma The Beach. Preporučuje se da se plaža poseti u ranim jutarnjim satima između 6-7h. Kasnije je previše ljudi a oseka umanjuje lepotu.
Doručkovao sam voćnu salatu u restoranu Garlic i krenuo ka luci. Sve na ostrvu je prilično skupo. Od prenoćišta, pića, hrane pa do prevoza. Čamci nisu organizovani kao u Ao Nangu gde delite cenu karte sa ljudima koji idu na isto mesto. Svako radi i plaća za sebe. Tako nisam uspeo da nađem jeftinu varijantu. Brzo sam odustao jer sam znao da su plaže i na ovom ostrvu veoma atraktivne. Krenuo sam peške od Ton Sai ka Long plaži. Uz celu dužinu Ton Sai plaže su restorani koji su puni i preko dana turistima. Na nju se nadovezuje, znatno mirnija Nin Khom plaža.
Plaže su pre podne mnogo atraktivnije nego po podne zbog već pomenute oseke. Boja mora je magična. Mnogi lokali, koji nude tajlandsku masažu, gledaju na more pa tako možete da uživate u jedinstvenom pogledu za 300 bata. Uz stazu su sa leve strane skupi bungalovi i rizorti sa bazenima, a sa desne, lokali za masažu i razne druge delatnosti. Naravno, možete se šetati i samom plažom. Na kraju staze je osnovna škola na čijem terenu često turisti igraju fudbal sa lokalcima. Na samom kraju plaže su stene preko kojih, oprezno, može da se hoda do sledeće plaže.
Sledeća je mala, uvučena, bez turista. Posle kratkog odmora i kupanja nastavih dalje preko stena. Stigoh na još jednu malu u kojoj je umetnička galerija. Neko je postavio ležaljku pa sam na trenutak uživao u pogledu na otvoreno more. Sledeća plaža je malo veća i na njoj je napravljen mali hotel.
Konačno posle pola sata pentranja po stenama sam stigao do Long plaže. Beli sitan pesak je savršen. Jedan nasukani čamac se nalazio na samom početku plaže. U sredini je pod drvećem palmi i četinara postavljeno tridesetak ležaljki. Legao sam na jednu i čekao da neko dođe da je naplati. Niko se nije pojavio. Verovatno su mislili da sam gost hotela u kome je noć 5000 bata. Internet je 400 a bilo koje piće 100. Uživao sam tri sata i polako se vratio istim putem na Ton sai plažu s tim što se sada, popodne, voda povluka pa nije bilo potrebno da se pentram po stenama.
Poslednjeg dana ponovo došao na Long plažu, ali šljunkovitim putem. Imao sam samo nekoliko sati da se kupam i vratim po stvari. Pošto je ostrvo malo uspeo sam da se okupam i još jednom jedem u Garlic restoranu. Na panou su izložene slike ruševina koje je cunami ostavio. Mnogi stranci su pomogli da se restoran obnovi i vrati u pređašnje stanje.
Odlazak sa ostrva Sa Pi Pija do Puketa ima nekoliko polazaka preko dana, u 09, 13:30, 14:30, 16:10 i 17h. Cena karte je 350 bata a uračunata je i vožnja od luke do centra grada. Ukoliko vas mrzi da nosite stvari od hotela do luke možete da iznajmite kolica u koja može da stane desetak kofera. Podrazumeva se i napojnica za gurača.
Došao sam malo ranije u luku i gledao kako se prenosi roba iz brodova. S obzirom da na ostrvu nema ama baš nikakve proizvodnje, sve mora da se donosi sa kopna. Tako se snabdevaju svi hoteli sa hranom i ostalim potrebštinama. Svakog dana stiže meso, riba, povreće, voće.... Kvarljiva hrana se ubacije u sandukene sa ledom kako bi stigla do hotela u svežem stanju. Dva radnika su se čak i potukla oko mesta i trenutka kada će ko preuzeti robu. Lepo su se napucali ali su se smirili kada je viknuo treći, verovatno, šef. Odmah su prionuli na posao, a ja na brod za Puket. Pi Pi jeste jedno od najskupljih mesta na Tajlandu ali definitivno vredi videti ovo rajsko ostrvo. Retko gde možete da uživate u dobrim žurkama, hotelima, restoranima, kvalitetnim plažama i izletima i sve to na jednom mestu, odnosno ostrvu. Prosledite prijateljima... 
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| < Prethodni tekst | Sledeći tekst > |
|---|
