| Jugoistocna Azija 2009 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Kuala Lumpur, Malezija
Tekst i fotografije: Miroslav Golubović
Kuala Lumpur ili skraćeno KL, kako ga većina od 1,6 miliona stanovnika zove, je glavni grad Malezije. Proteklih 30 godina je velikom izgradnjom dospeo u društvo najvećih svetskih metropola. Živopisni kvartovi Little India, China Town, Golden Triangle, Colonial District, nasmejani ljudi, uređen saobraćaj i veoma povoljan šoping su najbolja preporuka za Kuala Lumpur.
Dolazak na aerodrom i u sam centar grada
Aerodrom LCCT je čvorište Air Asia-e koja ne samo ovaj grad već, praktično celu Jugoistočnu Aziju povezuje, a cene karata su veoma niske. Tako sam za samo 40 evra preleteo preko 1200 kilometara iz Tawaua, grada smeštenog na istočnom delu ostrva Borneo. Let je trajao nešto manje od tri sata. Sletanje po mraku na ogroman aerodrom u Kuala Lumpur je bilo uzbudljivo. U funkciji su dva terminala. Drugi, Low Cost Carrier Terminal, skraćeno LCCT, koji koriste Air Asia, Tiger Airways i Cebu Pacific je potpuno izdvojen, na suprotnoj strani pa je razdaljina između terminala 15 kilometara. Prvi nosi naziv Kuala Lumpur International Airport (KLIA). Do njega se može stići i brzim vozom iz centra grada. Do grada se sa LCCT-a stiže veoma lako, sa autobusom Air Azije ili nekog drugog prevoznika. Isti možete bukurati preko interneta prilikom kupovine karte te ostvariti popust. Čim sam napustio avion i uzeo prtljag, kupio sam na šalteru kartu za bus Air Asia-e po ceni od 9RM. Bila je ponoć pa nije bilo mnogo ljudi na aerodromu otvorenom 2006.godine. Taksisti nisu bili nasrtljivi i dosadni kao i obično. Po izlasku iz zgrade sam skrenuo levo i krenuo ka busu. U tom pravcu je zgrada Tune hotela u kome je smeštaj veoma jeftin. Slogan je "Pet zvezdica po ceni jedne". Verujem da je tako.
Do centra grada sa aerodroma LCCT ima oko 50 kilometara. Najčešće se putuje 75 minuta ali računajte na gužve u toku dana. Nije bilo vozila jer je prošla ponoć. Autoputevi su fantastični. Prošli smo pored grada Putradžaje (Putrajaya) u kome je sedište federalne vlade. Ubrzo su se u daljini ukazale Petronas kule koje su, uz KL Tower, duplo više od ostalih građevina u glavnom gradu Malezije. Posle tačno 70 minuta vožnje smo stigli na stanicu KL Central. Saletelo me je nekoliko taksista ali sam otišao do belog kioska i kupio kupon za vožnju do kvarta pod nazivom Golden Triangle, samog srca grada, za 17 RM. Inače, u blizini je stanica za monorail i metro tako da možete znatno jeftinije da stignete do svog odredišta preko dana.
Smeštaj u kvartu Golden Triangle Taksista je bio jako ljubazan što obično ne važi za njegove kolege. Narednih dana sam shvatio da ih je teško naterati da koriste taksimetar jer tako zarade manje para. Ovako, odokativnom metodom određuju cenu. Stigli smo brzo do kvarta ali taskista nije uspeo odmah da nađe hostel Pujangga Homestay već posle pet minuta kruženja. Jednokrevetnu sobu po ceni od 50RM sa doručkom sam rezervisao preko Hostelworld-a nedelju dana ranije. Brzo sam se čekirao. Soba je bila jako mala, sa klimom, besplatnim bežičnim internetom i sa prozorom koji gleda u hodnik hostela. Zvuči bezveze bez prozora ali nije tako strašno. Kupatila su zajednička ali se stalno čiste. Velika dnevna soba je puna knjiga i brošura o Kuala Lumpuru. Bio sam užasno gladan, a sve je u blizini bilo zatvoreno u dva noću. Kupio sam hranu u supermarketu 7/11.
Obilazak grada Spavao sam do 11h. Doručkovao sam tost hleb sa džemom i puterom i krenuo u obilazak grada. Sada, po danu, sam shvatio da se hostel nalazi jako blizu finanijskog centra i KL tornja. Na ulicama je bilo znatno više ljudi ali i automobila. Opet sam iskulirao taksiste koji su rečenicama "My friend, where are you going" me prizivali. Samo sam ih ignorisao. Savladoh brdašce u ulici Hicks i dođoh do malog fast food carstva. I sa jedne i sa druge strane ulice Alor su načičkani lokali sa hranom azijskih kuhinja. Odlučih da svratim kasnije pa nastavih dalje.
Ošamutio me je snažan miris voćke Durijan koju maležani smatraju svojom iako je ima u svim okolnim zemljama uključujući i Indiju. Pobegoh glavom bez obzira ka glavnoj ulici Bukit Bintag. Izgledala je savršeno sa velikim stablima palmi i dvospratnim zgradama sa jedne i šoping molovima i hotelima sa druge strane.
Prvo sam, po preporuci recepcionara svratio u veliki šoping mall BB Plaza. Unutra je kao u mravinjaku. Cene svih proizvoda su jako povoljne, posebno odeće. Veliki kofer možete da natrpate sa 100€ kvalitetetne robe. Mobilni telefoni, hrad diskovi, televizori, mp3 plejeri su veoma jeftini. Prodavačice su uglavnom mlade. Dole nose farmerke, gore majcu i maramu preko glave. U lokalima se čuju hitovi lokalnih zvezda ali i sa MTV-a. U jednoj prodavnici tehnike u prizemlju sam kupio novi Canon fotoaparat Powershot SX110IS. Znam, nije SLR ali nisam imao novca za bolji. Srce me je bolelo jer nisam mogao da uzmem D50 za 620€ istog proivođača, ali šta je tu je .U Srbiji je isti 1200€, tek da znate razlilku... Cena modela koji sam kupio je bila viša nego u Singapuru za 15€ a dobro mi je došla i devalvacija malezijskog ringita koji je za samo deset dana izgubio 10% vrednosti prema Euru. Predhodno sam pogledao još desetak radnji ali je ova, bila definitivno, najjeftinija. Sada sam sa novim aparatom bio spreman za obilazak Kuala Lumpura. Sa starim sam se približio cifri od 20 000 fotografija te je zaslužio penzionisanje.
Kuala Lumpur mi se odmah dopao iako je bilo puno saobraćaja na ulicama, iako su mnoge zgrade ružne, ili pomalo ubuđane od velike vlage. U ulici Bukit Bintag je sem BB Plaze još nekoliko molova s jedne strane i lokala i porodičnih hotela sa druge. Bulevar Sultana Ismaila seče prethodnu ullicu te sredinom je na velikom mostu napravljen Monorail koji povezuje KL Central sa severnim delom grada.
Na ulicama je hiljade ljudi. Ima dosta turista, uglavnom starijih koji se masovno slikaju. Brojne promocije zaokupljuju pažnju prolaznika ali i policajaca kojih ima u malom broju. U jednom trenutku je prošla kompozicija monoreila. Pratio sam njenu putanju i ugledao vrh Petronas Kula te krenuo ka njima. Sa leve strane se ističe KL Tower koji je bio najviša građevina u Maleziji dok se nisu izgradile Kule.
U ovom kvartu je na desetine hotela. Dvokrevetna soba u hotelu sa četiri zvezdice može da se nađe za samo 200 RM, odnosno, 40€. To je bolja opcija za putnike koji žele više privatnosti i mira.
Petronas kule Šetajući se ulicom Sultan Ismail sam se osećao kao da sam u Tokiju ili Sidneju, gradovima koji imaju sličan sistem prevoza. Monorail prolazi na svakih pet minuta. Nastavio sam pravo, skrenuo desno u bulevar Ramlee i stigao do najveće atrakcije Kuala Lumpura, Petronas Kula. Zaista su fascinantne. Odavno sam želeo da ih vidim uživo.
Izgradnja dveju simetričnih kula koje su, trenutno, na petom mestu najviših građevina na svetu je finansirala nacionalna naftna komapnija Malezije, Petronas. Gradnja je počela 1992.godine. Glavni arhitekta je bio argentinac Sesar Peli (Cesar Pelli). Gradnja kula visokih 452 metara je trajala šest godina. Negde, na četrdesetprvom spratu je most koji spaja dve kule. Turistima je dozvoljen pristup na 15 minuta. Karta se ne naplaćuje ali zbog velikih gužvi se mora, po otvaranju, u 9h uzeti broj u suterenu kula, u turističkom centru. Probao sam sutradan ali su sve ulaznice bile razdeljene. Postoji jedno mesto sa koga je pogled daleko atraktivniji. O tome malo kasnije.
Ispred kula su dve velike fontane koje rade u večernjim satima. Tu je najbolje mesto za fotografisanje, ali pazite da se ne zanesete, i slučajno. unazad, kročite na saobraćajnicu....
Teško je "uhvatiti" ceo objekat ali je valjanjem po podu moguće. Ušao sam u centralni hol. kula. U ovoj zgradi je sala filharmonije, ko zna koliko kongresnih sala i naravno, ogroman ekskluzivan šoping mol. Održavaju se i neke manje sajamske priredbe. Trenutno je bio sajam venčanica. Sa druge strane kula je veliki park sa jezercetom u kojem je velika fontanta. Ne može da parira onoj ispred hotela Bellagio u Vegasu ali nije loša. Malo dalje je je još jedno jezerce, tačnije bazen za decu u koji se voda sliva sa visini i time stvara vodopad. Bilo je puno dece koja su se kupala i skakala doh su im roditelji uživali u hladu. Neki su se čak, pridružili deci. Ako vas ne mrzi, stanite iza vodopada. Bićete mokri ali ćete videti sjajan odsjaj kula u pozadini. Vratio sam se u tržni centar kula i proveo neko vreme unutra. Nastavio sam sa šetnjom i stigao ponovo do tržnih centara, tačnije centra Pavilion. Ludilo.
Sada su se ljudi vraćali sa posla pa je bilo teško hodati trotoarima. Sunce se ponovo izborilo sa oblacima pa sam shvatio da moram ponovo da odem do Petronas Kuala kako bi slike bile bolje. Ulice su savršeno ravne iako ima na desetine šahtova. Nema ni jedne neravnine ili pukotine u asvaltu. Kada bi ovo video jedan bivši ministar vlade republike Srbije bi sigurno pozvao maležanske neimare kako bi im predstavio Balkanski način asvaltiranja ulica. Ovo kako oni rade ne valja, jer će potrajati dvadeset godina. Ipak, treba bespotrebno trošiti novac iz budžeta svake druge ili treće godine... Možda ste gledali reportažu o čuvenom tunelu u Kuala Lumpuru napravljenom pre nekoliko godina. Nekome je palo na pamet da sa jednim projektom dobije "i jare i pare". I tako je nastao dvospratni tunel kroz koji svakodnevno prolazi hiljade vozila. Tokom kišne sezone tunel se za pola sata zatvori za saobraćaj te se u njega usmeri voda koja se na taj način tera van centra grada.... i to je napravljeno za tri godine....šta reći? Ah da, Mrkonjić bi to uradio dve godine pre roka.....
Kuala Lumpur nudi sjajan spoj moderne arhitekture sa autentičnim građevinama. Sve mi je nekako bilo lepo skladno iako, ruku na srce, ne nudi neki veliki izbor muzeja i atrakcija osim parka ptica.
Već sam pomenuo ulicu Alor. Uveče se teško može proći. Probao sam prženu slaninu na malezijski način ali mi se nije svidela jer je bila suviše slatka. Prodaje se na kilo i nije ni malo jeftina a dobro izgleda. Sledećih dana sam se držao tajlandske kuhinje ali sam probao i neke indonežanske specijalitete.
KL Tower Sledećeg jutra sam dan hteo da razgledanje grada počnem sa KL Towera, najviše tačke dostupne turistima u KL-u. Hodajući ulicama, primetio sam da moleri, ne samo da farbaju fasadu zgrade nego i klima uređaje istom bojom. Originalno. Do tornja vodi samo jedna ulica, Ramli, koja nastavlja do Kula. Do samog tornja se može doći samo kolima, privatnim automobilom, taksijem ili besplatnim kombijem koji se čeka ispred portirnice. Uspon je dosta velik i postoje stepenice za pešake ali možda vlasti ne žele da dođu u situaciju da neko od turista se razboli ili umre, pa da moraju da plaćaju osiguranju naknade. U povratku je dozvoljeno spuštanje nizbrdo kao i avantura spuštanja na žici.
Četvrti toranj po visini na svetu nosi naziv Menara Kuala Lumpur. Na platou ispred tornja je Winter park. Toranj, sem najlepšeg pogleda u gradu nudi nekoliko neobičnih sadržaja, poput simulatora Formule 1, ali isti na žalost nije radio. Ulaznica za toranj je 26RM. Brzim liftom sam za manje od minuta bio na visini od 276 metara. Pogled je fantastičan. Zaštitna stakla bi mogla da budu čistija. Ceo grad je na dlanu. Sa visine se vidi sve. Nisam uspeo da uočim neko nehigijensko naselje. Zelenih površina ima svuda. Primetio sam da su oblakoderi u centru planski pravljeni odnosno nisu načičkani jedan uz drugi kao recimo u Njujorku. Možda će se to za sto godina promeniti jer su brojna gradilišta.
Vreme boravka na tornju nije ograničeno kao na Petronas kulama pa možete da uživate koliko želite. Pratio sam pogledom linije monorail-a ali i metroa dok je prolazila kroz kinesku i indijsku četvrt te sam dobio ideju u kom pravcu da idem kasnije. Toranj radi i uveče tako da možete da vidite grad noću iz ptičje perspektive.
Kolonijalna četvrt Uputio sam se ka kineskoj četvrti peške, ulicom Radža Čulan (Raja Chulan). Ovom velikom ulicom prolazi barem pet autobuskih linija ali mi je bilo lepo da se šetam. Ulica Tun Petak je veoma prometna. Veliki betonski stubovi sredinom ulice nose konstrukciju za metro liniju. Fasade i sama ulica je jako prljava pa sam skrenuo u jednu od sporednih i tako stigao do Central Marketa. Nisam bio raspoložen za šoping pa sam nastavio pravo i stigao do prelepe džamije Džamek (Masjid Jamek) napravljene 1907.godine.
Savršeno čistom ulicom Lebuh Pasar Besar sam prešao preko reke Sungai. Sa leve strane je stara zgrada Gradske skupštine. Preko puta nje je Nacionalni istorijski muzej a dijagonalno veličanstvena i najlepša građevina Merdeka skvera Sultan Abdul Samad. Na žalost, pristup nije dozvoljen jer je u privatnom vlasništvu. Izgrađena je u periodu od 1894 do 1897. po planu arhitekte Normana za potrebe Britanske administracije.
Preko puta je polje na kome je oblast Malaja proglasila nezavisnost 1957. godine. Prvi predsednik vlade bio je Tunku. Kasnijih godina su proglasile nezavisnost i ostale teritorije poput Sabaha i Saravaka koje su danas sastavni deo Malezije. Može se osetiti u vazduhu da Saravak želi nezavisnot ali su male šanse da se to desi u skorije vreme.
U blizini je Katedrala Svete Marije i zgrada Royal Selagor Club-a za kriket. Ceo kvart su izgradili britanci tokom svoje vladavine te stil gradnje podseća na onaj u Mumbaju. Ljudi na ulicama su prelepi. U blizini je indijski kvart te je puno indijaca ali i pripadnika drugih nacija.
Pratio sam veliku grupu muškaraca koji su išli u glavnu gradsku džamiju Negara (Masjid Negara). Gužva je bila ogromna pa sam se polako vratio do Merdeka skvera te dalje nastavio do kinske četvrti.
Uveče sam se prošetao do Petronas Kula. Savršeno su osvetljenjene. Čelik se prosto isijavao pod jakim reflektorima koji su bacali svetlost sa svih strana. I toranj je svetleo veličanstveno.
Batu pecina (Batu Caves) Turisti često idu na jednodnevni izlet do Melake, grada udaljenog 100km od KL. Odlučio sam da poslednjeg dana ipak odem do Batu pećina koje se nalaze 13 kilometara od centra grada. Autobus kreće iz kineske četvrti, ulice Lebuh Pudu. Najbolje je da pitate nekoga za tačno mesto stanice. Ljudi su jako ljubazni te će vam sigurno pomoći. Cena karte je 3RM. Putuje se oko 45 minuta. U busu je bilo nekoliko prelepih indijki. I van centra Kuala Lumpur izgleda veoma pristojno.
Ispred 272 stepenika koji vode do pećina je hindu hram i 43 metara visoka Murganska statua, simbol Hindu božanstva. Postavljena je 2006.godine.
Svake godine se tokom praznika Thai Pusam, početkom godine, okupi oko milion vernika. Veruje se da pećine postoje preko 400 miliona godina. Stepenice vode do pećina koje su na visini od 100 metara ali penjanje nije suviše naporno. Uz put su mi pažnju okupirali majmuni koji su tražili hranu. Pećine su velike i prilično mračne. U poslednjoj je hram koji se otvara samo u ranim jutarnjim satima. I na početku i na kraju su stubovi koji nose statue hinduističkih bogova.
Vratio sam se do grada, s tim što sam zaspao u autobusu. Probudila me je jedna žena jer smo morali da pređemo u drugi zbog kvara. Sišao sam u kvartu Čo Kit (Chow Kit), video šoping mol Maju Junction te sam se peške uputio do samog centra.
Na LCCT aerodrom je poželjno doći barem dva sata ranije te sam iz hostela, poslednjeg jutra krenuo oko 7h. Na stanici Bukit Bintag sam sačekao Monoreil i za desetak minuta stigao na krajnju stanicu KL Central. "Ispred nosa" mi je pobegao bus za aerodrom pa je sledeći bio u 8h. Bus je prošao pored staze Sepang na kojoj se mesec dana kasnije održala trka Formule 1. Sat vremena kasnije sam se čekirao za let za Langkavi, popularno i atraktivno malezijsko ostrvo. U holu aerodroma je dostupan besplatan bežični internet te sam tako proveo vreme do leta do Langkavija koji me je koštao 18€.
Kuala Lumpur je prijatan grad za šoping, poput Singapura. Manje je glamurozan ali ima svoju lepotu i vrednost koja privlači milione turista svake godine.
Prosledite prijateljima... 
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| < Prethodni tekst | Sledeći tekst > |
|---|
