Tekst i fotografije: Miroslav Golubović

Oduvek sam želeo da vidim Maleziju i čuveni Kuala Lumpur. Na ostrvu Borneo se nalaze tri države:  Bruneji, Malezija i Indonezija. Malazijski deo čine dve države, Saravak i Sabah. Kota Kinabalu je najveći i ujedno glavni grad Sabaha. Planirao sam da deset dana provedem u obilasku te egzotične države i između ostalog vidim centar za orangutane u Sepiloku i neverovatno ostrvo Mabul.

U Kota Kinabalu sam stigao avionom Air Asia-e iz Klarka (Clark), mesta udaljenog 80 kilometara severozapadno od Manile. Let je trajao oko dva sata a cena istog je bila oko 40€. Po sletanju na internacionalni aerodrom sam imao mali problem na granici. Mlada i izuzetno lepa službenica nije videla da imam vizu u pasošu jer je pečat (viza) bio prilično bled. Nekoliko minuta je tražila informaciju da li građani Srbije mogu da uđu u Maleziju bez vize. Potražila je pomoć od kolega kojima sam pokazao vizu. Odmah su mi poželeli dobrodošlicu u Sabah. Malezija, uraaaaaaaa. Bio sam presrečan ne samo zato što sam konačno stigao u Maleziju, nego što sam pobegao sa Filipina.

Čim sam uzeo prtljag, podigao novac sa bankomata, krenuo sam ka izlazu. Pre izlaznih vrata je kiosk za prodaju karata za "pre paid" taksi. Cena vožnje do centra grada je 20 RM. Malezijska valuta je Malezijski Ringit (RM). Kurs je sledeći: 1€ - 5RM. Prilikom plaćanja sam primetio jednog bekpekera kako stoji u redu pa sam mu ponudio da podelimo trošak. Prihvatio je te smo brzo našli taksi. Vožnja je trajala samo 10 minuta. Putevi su odlični. KK, kako skraćeno maležani zovu Kota Kinabalu, je grad od pola miliona stanovnika smešten na obali Južnog kineskog mora.

Ulice Kota Kinabalu-a

Nisam imao rezervisan smeštaj pa sam mislio da iz taksija izađem kod Etkinsonovog sata (Atkinson Clock Tower) jer u blizini ima nekoliko hostela. Australijanac Majk je u LP vodiču našao hostel Akinabalu pa smo otišli zajedno u isti. Krevet u četvorokrevetnoj sobi je 25RM, a dvokrevetna je 56RM sa doručkom. Želeo sam da budem sam u sobi pa sam uzeo skuplju varijantu. Soba je bila solidna, sa ventilatorom i bežičnim internetom. Kupatilo je zajedničko ali nikada nije bilo gužve.

Želeo sam da se prošetam ulicama iako je bila skoro ponoć. Radilo je nekoliko supermarketa 7/11 i Burger King. Probao sam pljeskavicu punjenu pečurkama. Bila je odlična. Šetajući se ulicama KK-a sam se osećao tako slobodno i spokojno jer nisam morao da pazim i da se brinem da li će me neka budala napasti kao na ulicama Manile. Malezija spada u najbezbednije zemlje na svetu. Kriminala skoro i da nema zbog veoma strogih zakona. Zaboravih da vam kažem da preko malezijske vize u pasošu je, još u ambasadi, udaren pečat sa natpisom "TRAFFICKING OF ILLEGAL DRUGS CARRIES A DEATH PENALTY".

Ulice Kota Kinabalu-a

Sledećeg jutra sam pre obilaska grada morao da odem do zubara jer sam, kao što sam već naveo u tekstu "Borakaj" imao problem. Zubar mi je na tom ostrvu privremeno zatvorio polomljen zub jer me je užasno boleo. Obraz je počeo da otiče pa sam morao hitno da otvorim zub. U glavnoj ulici Hadži Saman (Haji Saman) sam našao zubarsku ordinaciju "Sabah Dental Surgery". Ulaz i hodnik zgrade su bili veoma prljavi i neugledni ali je ordinacija bila zaista vrhunska. Sačekale su me medicinske sestre odevene od glave do pete jer su muslimanske veroispovesti. Brzo me je primila mlada, fantastična, doktorka. Ona je bila normalno odevena. Čim je pogledala zub rekla je da mora da ga otvori ali da ću imati velike bolove, nakon što prestane delovanje anestezije. Pošto sam planirao samo dva dana da ostanem u KK-u nije bilo vremena da mi leči zub. Izvadila je lek koji je stavio predhodni stomatolog ali i plombu koju sam imao od ranije. Verovala je da ću imati boleve kada prođe anestezija pa mi je dala puno lekova protiv bolova, čak tri vrste. I ovde se tablete (kao i na Filipinima) prodaju na komad ali se broje sa rukavicama na rukama i stavljaju u čiste obeležene kesice. Objasnila mi je šta je tačno uradila i rekla da odmah dođem ako bude bilo problema. Dobio sam račun od 100RM (20€). Taj novac sam refundirao jer sam imao osiguranje za putovanje uplaćeno u kompaniji Wiener Staditshe .

Nakon što je prošlo dejstvo anestezije nisam imao nikakve bolove do kraja putovanja (narednih 35 dana), Zubarka je uradila sjajan posao! Odmah sam krenuo u obilazak grada bez izgubljenog vremena jer sam kod zubarke završio u 09h!

Kota Kinabalu je lep, primorski gradić. Sem muzeja Islamske kulture i Sabaha i nekoliko galerija nema ništa specijalno da se vidi ali mi je boravak, sam po sebi, bio prijatan. Turisti najčešće dolaze u KK da bi se popeli na obližnju istoimenu planinu ili da bi posetili nacionalni park Tunku Abdul Rahman. 

Ulice grada	Skupština grada
Ulice grada	Ulice grada

Dobar deo dana sam proveo šetajući se po tržnim centrima i velikom Central marketu. Cene tehnike su za nijansu više nego u Singapuru ali su maležani mnogo prijatniji za cenjkanje nego singapurski kinezi. Majce, bermude, koferi su bagatelno jeftini. Možete da izaberete razne materijale pa da vam odmah neko od uslužnih krojača sašije željenu odeću. Trebaće vam makar jedan adapter pošto su utičnice drugačije nego kod nas (a i u Filipinima). Mogu se kupiti u prodavnicama za mobilne telefone i opremu. Cipele u radnjama "Bata" su barem duplo jeftinije nego u Evropi. Skuplje su nego u Indiji ali je i kvalitet bolji. Mislim da su najskuplje muške elegantne cipele bile oko 25€ a prosečne 15. Na velikim bilbordima širom Malezije su mogli da se videti panoi sa likom Ane Ivanović koja je zaštitno lice Adidasa. Nisam njen fan ali sam svaki put bio srećan kada sam video pano.

Krojačica

Vilbord sa likom Ane Ivanović	Clock Tower

Noćni život nije bogat ali u blizini ulice Beach je jedan prolaz u kome se nalazi nekoliko velikih kafića i restorana sa živom muzikom. Lokalni pevači izvode poznate svetske hitove. Prosečna cena večere u restoranu je oko 45-50RM odnosno 9-10€ po osobi.

Tunku Abdul Rahman National Park

Oko 10 kilometara je udaljen nacionalni park koji čini grupa od pet ostrva Sulug, Sapi, Mamutik, Gaya i Manukan. Iako je bilo oblačno i na weather.com pisalo da će padati kiša, nadao sam se da neće. Do pristaništa, iz centra grada je potrebno 10 minuta peške. Nekoliko različitih prevoznika voze do najpopularnijih ostrva Sapi, Manukan i Mamutik. Kada sam ušao u veliku salu sa čekaonicom da kupim kartu počelo je nekoliko ljudi da se dere i da me pozivaju da baš od njih kupim kartu. Cena je 20 ringita i dodatnih 10 za ulaznicu za park. Kasnije sam shvatio da svi oni rade zajedno. Brzo se skupila grupica od deset ljudi pa smo krenuli do čamca. Svako je dobio prsluk za spasavanje bez koga se ne može ući na plovilo. Snažan motor nas je katapultrao do ostrva Sapi za 15 minuta. Tu je izašao deo putnika te smo ubrzo stigli do ostrva Mamutik. Vozač je tako naglo ukočio da je malo falilo da svi upadnemo u vodu. Svašta sam mu rekao, na srpskom, naravno. Bilo je nekoliko francuza, španaca i čeha.

Ostrvo Mamutik

Mamutik ostrvo je poznato po dobrim mestima za ronjenje. Odela je bilo svuda po podu jer se grupa od tridesetak ronilaca, u tom trenutku, vratila sa ronjenja. Bili su oduševljeni ali i zaokupljeni ogromnim gušterom dugim barem metar, koji se pojavio niodkud pred svima nama. Mlatarao je jezikom i repom, ispozirao i vratio se u svoju rupu.

Ostrvo Mamutik	Čamac...

Plaže na ovom malom ostrvu nisu posebno lepe. Obavezno u KK-u kupite peraja i masku da bi ste mogli da snorklujete. Ubrzo sam istim čamcem prešao na susedno ostrvo Manukan. Ono je znatno veće i lepše. Ima puno staza za šetanje, klupa, tuševa, restorana i bungalova. Sve staze su obeležene putokozima. Uspeo sam samo jednom da se kupam. Čamac je brzo došao ali se vreme tako brzo promenilo da nije bilo šanse da izbegnemo pljusak. Što smo bili bliži obali to je pljusak bio veći. Uspeo sam da se sakrijem pod jednu kućicu u pristaništu i sačekam prestanak. Posle pola sata sam uspeo da dođem do hostela. Ipak, dan nije bio izgubljen. Bilo mi je interesantno na ostrvima.

Staza na ostrvu Manukan	Staza na ostrvu Manukan
"Mali" gušter	Plaža

Ostrvo Manukan

Ostrvo Manuka	Ostrvo Manukan

U hostelu sam upoznao sjajne amerikance sa kojima sam proveo veče pijući pivo i diskutujući o raznim destinacijama. Sa nekima sam se sreo nekoliko dana kasnije na ostrvu Mabul.

Razmišljao sam da odem do Bruneja ali me je malezijska viza sa jednim ulaskom sprečila. Viza sa dva se dobija relativno lako ali se na nju čeka oko dva meseca dok se ova druga dobija za tri dana. Može se do te male državice otići brodom za samo sat vremena.

Air Asia

Do moje sledeće destinacije Sandakana, gradića smeštenog na samom severu ostrva Borneo sam išao avionom (cena karte 90RM, odnosno 18€). Let je trajao samo 40 minuta. Preleteli smo planinu Kota Kinabalu i nepregledne plantaže palmi od kojih se dobija ulje.