Tekst i fotografije: Miroslav Golubović

Kada spomenete ime tajlandskog gradića Kanchanaburi većini ne predstavlja ništa, ali kada kažete da je u tom gradu čuveni most na reci Kvaj, poznat po istoimenom filmu, onda mnogi znaju o čemu je reč. U ovaj simpatičan gradić turisti dolaze da bi videli most i muzeje koji su posvećeni žrtvama Drugog svetskog rata. Ovo je pravo mesto za uživanje te možete provesti nekoliko prijatnih dana. U blizini je nacionalni park Erewan, poznat po kaskadnim vodopadima i hram tigrova. Posle trinaest burnih dana provedenih u Bangkoku, severu Tajlanda i Kambodži, bio mi je potreban odmor kakav sam našao u Kančanaburiju.

Busevi iz Bangkoka kreću na svakih 15 minuta sa južne autobuske stanice. Karta je 80 bata. Autoputem sam stigao za manje od dva sata. Stanica u Kančanaburiju se nalazi u samom centru grada. Imao sam malu mapu grada i nisam hteo da uzimam  moto-rikšu jer su mi svi tražili 100 bata za deonicu od dva kilometara. Krenuo sam peške ka groblju žrtva rata. Sunce je pržilo a mučio me je kofer kome je otkazao mehanizam za ručicu uz pomoć koje se lako vuče po zemlji. Taj peh mi se desio tri dana ranije, na putu ka Kambodži. Problem sam rešio sa trakom koju sam vezao oko te pokvarene ručke i tako vukao kofer (narednih dana sam stavio nosiljku za mobilni telefon i tako pregurao preostalih 65 dana putovanja bez kupovine novog kofera). Traka je bila vrlo oštra pa je ruka počela da me boli. Na ulicama nije bilo puno ljudi zbog velike vrućine. Sreo sam jednog amerikanca koji mi je skrenuo pažnju na hotel u kome je on smešten. Nije mi se svideo zbog toga što nije na reci pa sam nastavio dalje.

Park kraj reke, koji pripada hotelu

Posle trista metara sam odustao i uzeo rikšu za 20 bata. Doduše, ovo je bio motor koji ima nakačena kolica bočno pa u njima prevozi ljude ili neki drugi teret. Momak me je dovezao do mesta zvanog Jolly Frog Backpackers. Recepcija se nalazi u sklopu restorana a sobe su u barakama u nizu, kraj reke. Između dva reda solidno izgrađenih jednospratnih kućica od drveta je park sa ležaljkama, ljuljaškama i savršeno pokošenom engleskom travom. Cena sobe je samo 200 bata. Nema klimu, ima zasebno kupatilo sa mlakom, kadkad i hladnom vodom. Ventilator je bio sasvim dovoljan. Pogled sa verande na reku je neopisiv. Taj mir i tišina posle Bangkoka, Kambodže i svog onog ludila je bio melem za dušu i snažna energija koja je bila preko potrebna mojim ispražnjenim baterijama. Toliko je lepo, da uživate u tome da radite ništa. Ponekad prođe čamac sa veoma bučnim motorom koji pokvari idilu ali se mir brzo vrati.

Reka	Uživanje

Popodne sam proveo obilazeći hram tigrova a u povratku sam sišao iz vozila kod čuvenog mosta. Bilo je na stotine turista ali i prodavaca hrane, suvenira i raznih usluga. Ceo trg je dobro uređen.  Tu je spomenik posvećen vojnicima koji su izgubili živote gradeći most. Naime, prvobitnim planom je predviđeno da se most izgradi za pet godina a vojnici su pod prisilom to uradili za 16 meseci. Hiljade ih je poginulo tokom gradnje. Pruga je trebala da poveže Burmu sa Tajlandom te je trebalo prokrčiti džunglu koja nosi puno opasnosti. U blizini mosta je muzej sa lokomotivom koja je prva prešla most i groblje na kome su sahranjeni vojnici.

Čuveni most na reci Kvaj

Obavezno pređite most, makar jednom. Potpuno je bezbedno čak i kada voz prolazi jer se kreće veoma malom brzinom.

Danas se most koristi samo za prelaz turističkih vozova iako postoje gazovi za kamione. Turisti to koriste da pređu na drugu stranu i iz drugog ugla slikaju ceo most. Ima nekoliko restorana na baržama ali su stolovi bili prazni. Dobar deo turista dolazi na dnevni izlet iz glavnog grada.

Restoran na vodi	Most

Most od Jolly Frog smeštaja je udaljen oko 2,5 kilometara. Uz put su brojne radnje, kafići, dobri restorani sa ponudom jela iz svih krajeva sveta, internet kafei, turističke agencije. Definitivno je najbolja hrana u restoranu guest hausa u kom sam bio smešten. Uveče, oko 19h je teško naći prazan sto a ima ih barem 40. Možete da zamenite knjigu ukoliko ste je pročitali ili da pogledate jedan film. Ima stotinu jela u ponudi i sa istoka ali i sa zapada zemaljske kugle. Cene su veoma poboljne a hrana odlična. Nije loš ni restoran Tai Thai u kome ima jela popularnih u Evropi (pice, paste i slično). Cene su korektne.

Groblje palih vojnika u II Svetskom ratu

Jedina mana Jolly Frog Backpackers je što nema bežični internet. Našao sam nekolko kafea ali su bili preskupi ili nisu imali dovoljno jak signal. U jednom internet centru je bilo zabranjeno korišćenje mikrofona da bi gazde mogle da imaju korist od uslužnog telefona preko koga minut sa Evropom košta 15 bata. Preko Skajpa je tri puta jeftinije. Nisam video to obaveštenje ali sam se nekako provukao .

Vodopadi u nacionalnom parku Erewan

Nemojte da verujete repecionarima ili radnicima u turističkim agencijama ako kažu da javni prevoz ne ide direktno do parka Erewan. Idu na svaka tri sata sa autobuske stanice, samo proverite red vožnje. Jurcao sam kao manijak da stignem u 08:00. Shvatio sam da se bus može sačekati kod groblja, na glavnom putu. Popeo se jedan Španac. Vozač je uključio ventilatore i to one stone, ali prikačene za plafon kabine, koji se rotiraju 180 stepeni. Tako je svaki duvao i okretao se u svom nekom pravcu kao u SF filmovima. Pored vozača je motor autobusa kamufliran ogromnom drvenom kutijom u obliku mrtvačkog kovčega. Rekoh, sada kad neko baci neki cvet na njega biće veselo....

Bus do nac.parka	Ulaz u park

Vožnja traje sat vremena i košta 50 bata u jednom pravcu. Ulaz u park se plaća 100 bata. Na jednom punktu se beleže plastične flaše sa vodom i kese sa hranom te se u povratku kontrolišu kako bi se izbeglo zagađivanje prirode. Neće vas pustiti nazad ako bude falila neka flaša sa popisa...

Kaskadni vodopadi

Što ranije krenete to je bolje, jer je šetnja prilično naporna. Obilazi se sedam grupacija kaskadnih vodopada. Intezitet vode je bio na recimo 40%. Posle sezone kiša je sigurno mnogo lepše ali je i ovo za preporuku. Ima dosta majmuna koji mogu da otmu ono što vam se nađe u rukuma pa budite oprezni.

Pojedini delovi staze su veoma strmi i prolaze kroz potok. U poslednjem i najvećem vodopadu je moguće kupanje. Obavezno ponesite kupaći. Dno je veoma klizavo pa budite oprezni

Vodopadi	Kupanje...

Tri sata je bilo sasvim dovoljno da vidim sva jezera. U 12:00 sam se vratio u Kanchanaburi i produžio do šoping mola kako bih kupio nov kofer. Cene su prilično visoke. Nisam mogao da nađem kvalitetan ispod 80€ pa sam odlučio da se i dalje snalazim sa kanapom (jer ručica nije mogla da se izvadi).

Dva od ukupno četiri dana provedena u Kanchanaburiju nisam radio ništa. Samo sam leškario na ležaljkama i punio baterije za ostrva koja su sledila.