Malo sam se razočarao u vozu na liniji Bangkok – Čiang Mei. Princip je isti kao u Indiji "jedan vagon, jedan kupe" pa je svaki krevet odvojen samo zavesom od staze koja ide sredinom. Prvih nekoliko sati sam sedeo i pričao sa jednom starijom ženom. Radi u nekoj državnoj instituciji. Plaši se da ide autobusom jer su, kako kaže, nesigurni. Oko 22h je prošao kondukter i svakom putniku namestio krevet sa čistom posteljinom. Klima je odlično radila čak i previše. Buka u vagonu je bila suviše velika. Spavao sam sa antifonima za uši protiv buke ali su točkovi bili preglasni. Voz se stalno tresao, čak i više nego na “brzim” prugama Srbije.

Parking železničke stanice

Voz je stigao tačno na vreme. Dan ranije sam preko Skajpa pozvao Ben guest house koji sam našao preko Wikitravel-a i najavio se. Rečeno mi je da će me neko sačekati na stanici. Tako je i bilo. Besplatna vožnja rikšom (dobija se ukoliko ostajete najmanje dve noći u tom hostelu) je trajala tri minuta.

Smeštaj

Ben guest house je na prvi pogled izgledao simpatično. Svi su još uvek spavali. Dobio sam sobu za 250 bata koja je bila pristojna. Zidovi su vapili za krečenjem ali je kupatilo bilo čisto. U ovom, kao i u drugim smeštajima ovog tipa su cene soba malo niže jer vlasnici računaju da će gosti uzeti makar jednu organizovanu turu. Ima ih deset i koliko sam uspeo da vidim i shvatim, na svih deset destinacija možete samostalno da odete i da prođete makar duplo jeftinije. Početkom februara, tačnije drugog vikenda, se svake godine održava festival cveća na ulicama Čiang Meia. Pošto sam ja bio u toku prve nedelje, radnici su pripremali i donosili ogromne žardinjere. Grad je prelep. Iako je drugi po veličini Čiang Mei nema ni upola haosa i gužvi na ulicama kao Bangkok.

Velika pijaca

Dobio sam od recepcionara minijaturnu mapu. Gest haus je od samog centra udaljen oko 20 minuta peške. U ovom delu grada su uglavnom porodične kuće i po neki luksuzni kompleks. Puno parcela zvrji prazno. Velika pijaca je u blizini. Tezge su velike, prostor između njih dovoljan da se više ljudi mimoiđe a ponuda hrane, voća i povrća je velika. Cene su znatno niže nego u glavnom gradu. Prodavci su veoma ljubazni i nasmejani.

Reka Mae Nam Png	Most

Obilazak grada

Ulicom Charoen Muang, koja  spaja centar sa železničkom stanicom sam prešao reku Mae Nam Ping. Drugi mostovi i objekti su se oslikavali u vodi. Četa policajaca je na kraju mosta vršila kontrolu vozača automobila i motora. Naplaćivali su kazne za nevezivanje pojasa i nenošenje kaciga. Nisu mogli da dišu koliko su imali posla....

Ulice Čiang Meia	Ulice Čiang Meia
Kanal sa jedne...	...i druge strane

Ulice su čiste. Iza mnogobrojnih hramova su veoma skromne kuće pa čak i udžerice. Ispred ulaza u stari deo grada je bila priprema za vašar pa su se postavljale tezge svuda unokolo. Primetio sam puno knjižara i kofi šopova u užem centru grada.

Ulice Čiang Meia	Ulice Čiang Meia

Prelepo je šetati se ovim ulicama. Nisam znao na koju stranu prvo da krenem. U starom gradu ima barem 30 hramova. Teško je reći koji je lepši, značajniji ili stariji. U hramu Pa An je bila neka ceremonija. Nekoliko petlova se šetkalo slobodno po dvorištu pozirajući radoznalim turistima.

Hram Čedi Luang morate videti. Ovaj hram iz XIV veka je pod zaštitom UNESCO-a. Počeo je da ga gradi je kralj Saen Muang Ma koji je želeo da u njemu položi posmrtne ostatke svoga oca. Gradnja se odužila pa je posle deset godina kralj preminuo ali je radove nastavila njegova udovica. Ni ona za života nije uspela da radove privede kraju. Uspeo je kralj Tilikaradž (Tilikaraj). Sa visinom od 82 metra i bazom od 54 je bio najveća građevina kraljevine Lana (Lanna) koja je tada bila poznata i kao Kraljevina milion pirinčanih polja.

Hram Čedi Luang (Wat Chedi Luang)

Danas je nemoguće ući u hram jer je znatno oštećen tokom zemljotresa 1545.godine ali su posetiocima dostupne druge građevine, podjednako interesantne. Bilo je puno osnovaca i srednjoškolaca. Momci su me zamolili da im odgovorim na nekoliko pitanja. Jedan je snimao razgovor jer im je za neki školski predmet bio neophodan ovakav intervju. Na solidnom engleskom su me pitali zašto sam došao u njihovu zemlju, šta mi se sviđa a šta ne, koliko planiram da ostanem i gde idem dalje. Momci su super. Na kraju su me naterali da napravim još jedan krug oko hrama kako bi mi detaljno objasnili sve.

Hram Čedi Luang (Wat Chedi Luang)	Hram Čedi Luang (Wat Chedi Luang)
Hram Čedi Luang (Wat Chedi Luang)	Hram Čedi Luang (Wat Chedi Luang)

Na ulicama su ljudi nasmejani i čini se srećni. Nema velikih gužvi, stresova i zagađenja kao u glavnom gradu. Mnogi stanovnici su, ne samo mene, već sve turiste pozdravljali na ulici bolje nego mnoge komšije sa kojima živim u istoj zgradi deset godina. Nema pravila koliko se osoba može voziti na motoru. Zapravo ima, ali to niko ne poštuje. Rekord je dvoje odraslih i troje dece, ali su svi imali kacige. Posetio sam hramove Chai Kiat, Thung Yu, Si Koet.

Svakodnevna vožnja....

Hram Phra Sing je verovatno najlepši hram u Chiang Mai-u, jedan od najboljih primera Lanske arhitekture osnovan 1345.godine a gradnja je završena, predpostavlja se, 1385. Danas su sačuvani svi detalji koji su dodavani tokom vladavina raznih kraljeva. Pod jednom šatrom je ručalo tridesetak mladih monkova.

Hram Pra Sing (Wat Phra Sing)

Hram Suan Dok se nalazi van zidina starog grada. Na mapi piše da je udaljen petsto metara a u stvarnosti je tri puta više. Prošao sam pored gradske bolnice koja je izgledala sasvim pristojno spolja. S druge strane je škola. U tom trenutku su se časovi bili završili pa su studenti krenuli ka svojim uredno parkiranim motornim dvotočkašima.

U hramu Suan Dok je Buda od bronze, star preko 500 godina. Mnogobrojni murali pokazu scene iz predhodnih Budinih života. Hram je podigao Lanski kralj Keu Na u XIV veku. Sav je okrečen u belo i podseća na velike grobnice.

Hram Suan Dok (Wat Suan Dok)

Vratio sam se u stari deo grada i šetao se besciljno. Sasvim sam slučano stigao do najstarijeg hrama u zidinama starog grada, hrama Chiang Man, koga je podigao kralj Mengrai koji je ujedno i osnivač grada. Zdanje je skoro renovirano pa svi detalji izgledaju savršeno i senzacionalno vredno. 

Hram Čiang Man	Hram Čiang Man

Pravljenje poslastice

Jedan momak mi je ponudio slatkiš od meda i žitarica koje je upravo pravio. Nisam mogao da odolim. Ukus je bio savršen pa sam kupio 200g. Podseća na božitu. Vratih se na plato pred kojim je kapija starog grada. Sada su na stotinama tezgi bile razne lampe, suveniri, košulje, haljine, minđuše a uz zid starog grada pedesetak udobnih fotelja, sličnim onima u avionu. Masaža stopala je toliko relaksirajući i neophodna posle celodnevnog eksploatisanja nogu.

Tezge pune raznih đinđuva	Masiranje stopala
Prodaja narukvica...	...i novčanika...

Pletene kape	Tašne...

Bazar noću

Ne vidi se kraj...	a neki uživaju...

Drugi dan – Lampang, Centar za slonove

Skoro na svakom ćošku imate na raspolaganju ponude za neki izlet. Opcija je puno; od posete Chiang Rai-a, Mjanmara, Laosa, preko raznih farmi do centra za slonove. Nekoliko puta sam gledao na televiziji slonove kako crtaju surlama. Agencije traže oko 1000 bata za dnevnu ekskurziju. To mi je bilo mnogo pa sam rešio sam da odem redovnom autobuskom linijom.

Vožnja na slonu

Izašao sam na ulicu Charoen Muang i krenuo u pravcu železničke stanice. Pitao sam jednog čoveka koji je nešto iznosio iz automobila za put do autobuske stanice. Rekao mi je da udaljena oko tri kilometara te da treba da idem sa crvenim pick-up-om koji se koristi kao gradski prevoz. Dodao je da on ide ka stanici za pet minuta pa mogu da krenem sa njim. Tako je i bilo. Lik se zove Toi. Bavi se trgovinom. Odvezao me je do same stanice i pomogao mi da kupim kartu. Autobusi ka Lampangu idu na svakih sat vremena pa sam morao malo da čekam. Karta u jednom pravcu je 45 bata

Klimatizovan autobus je krenuo na vreme. Autoput je odličan, brzo se vozi i nema gužvi. Naglasio sam vozaču da želim da siđem kod centra za slonove. Posle 45 minuta vožnje smo stigli do skretanja za centar. Tu nema zvanične stanice već busevi staju po potrebi.

Mladunče sa majkom...

Oko 500 metara dalje sam kupio ulaznicu od 250 bata. Na svakih 15 minuta minubus na struju prevozi posetioce do samog centra. Izašao sam ispred prodavnice suvenira i uputio se ka tribinama. Pošto je bilo sat vremena do predstave prošetao sam se celim parkom. Ima nekoliko ogromnih ograđenih i pokrivenih površina u kojima borave slonovi. S obzirom da je ovo prihvatni centar za slonove ima dosta bolesnih životinja koje su se rodile hendikepirane ili su ranjene prilikom krivolova. Tako se mogu videti veoma tužni prizori. Ipak, mnogo je više srećnih slonova koji su ozdravili. Sa zadovoljstvom, na svojim leđima, nose punačke turiste iz Evrope. Zato ih njihovi nadgledači stalno nagrađuju hranom. Video sam mladunče koje se nije odvajalo od majke. Stalno se vrtelo oko nogu ali pravim čudom ga mamica-slonica nije ni jednom zgazila. Ipak, svi znamo za onu; “Slone jedan....”

Dvadesetak minuta pre predstave su se slonovi sjurili u jezero, na kupanje. Na leđima su im bili volonteri koji su se zajedno sa svojim ljubimcima po malo brčkali u vodi. Slonovi su bili prezadovoljni i spremni za predstavu. Bilo je tridesetak ljudi u publici, uglavnom stranaca.

Kupanje slonova

Slonove su tokom predstave vodili lokalni treneri ali i volonteri. Prestava je počela predstavljanjem učesnika. Svaki se slon pomenom njegovog imena poklonio publici. Svirali su, igrali i na kraju crtali. Sa četkom za farbanje ograde su uz pomoć trenera koji je umakao četku u farbu slikali cveće ili slonove. Stvarno su dobri. Savršeni. Na kraju su su svi skupili da se slikaju i dobiju nagradu u vidu hrane. Nisam znao da su im surle toliko funkcionalne. Kupio sam veliko pakovanje trske. Kada su to videli, slonovi su došli do ograde i počeli vrhovima surli da me pozivaju. Dao sam po jedan komad svakom ali je samo jedan pojeo odmah. Ostala dvojca su “štekovali” trsku pod vrat i odmah tražili još. Surla je kao usisivač od nekoliko hiljada vati snage.

Predstavljanje učesnika	Prva tačka

Pokazivanje radova

Crtanje...	Daj, daj, daj...

Predivni su slonovi. Odrasli dnevno mogu da pojedu i do 100kg hrane. Teška srca sam se rastao od njih i krenuo ka izlazu.

U povratku sam imao sreću da je autobus na glavnom putu odmah naišao pa sam za samo 45 minuta bio u Čiang Meiu. Pre skretanja za stanicu sa glavnog puta sam video ogroman shoping mall te sam se uputio ka njemu. Izboro deće i obuće za male novce je ogroman. Za samo tri eura možete da kupite majce koje u srbiji plaćate pet puta više. U takvim šoping molovima kojih ima u svim većim mestima kupuje srednja klasa ali i mnogobrojni stranci i turisti.

Po izlasku iz mall-a mi je bilo teško da nađem jeftin prevoz do centra grada ali sam uspeo iz petog pokušaja. Svi vozači su mi tražili između 50 i 100 bata za vožnju od tri kilometara a realna cena je 15b. Sišao sam u centru grada i otišao u ulicu Čang Klan (Chang Khlan) u kojoj se svake večei održava noćni bazar (Night bazaar). Mislio sam da se održava na malom prostoru. Ceo kvart je podređen noćnoj prodaji koja počinje kada padne mrak, oko 19h u sezoni, pa sve do ponoći. Noćni market je najatraktivniji turistima koji za male pare kupuju suvenire, odeću ali i hranu. U blizini su hramovi Čang Kong (Chang Khond) i Loi Kro (Loi KRoh) po kome nosi naziv ulica u kojoj su skoncentrisani ogromni luksuzni hoteli. U večernjim satima iz njih izlaze horde starijih turista koji idu u provod. Često se mogu videti, ne samo na ulicama Čiang Meia već svuda na Tajlandu ali i u svim okolnim zemljama, muškarci iz Evrope ili Amerike u poodmaklim godinama, kako se šetaju sa tajlanđankama koje su jedva punoletne. Jednoj strani je motiv “mlada egzotika” a drugoj, novac.

Noćni market	Noćni market

Noćni provod je fenomenalan. Kafića i klubova je na desetine ali su uglavnom bili prazni jer je sezona 2008/09 bila loša zbog ekonomske krize ali i blokade bangkokškog aerodroma u decembru pa su mnogi turisti odustali. U mnogim kafićima se pušta opšte popularna pop muzika sa MTV-a, koji je veoma populan i slušan na Tajlandu. Mlade tajlanđake su zadužene da privuku mušterije i porade na atmosferi. S obzirom da je te večeri bilo finale Austrailan Open-a svi su gledali tenis.

Treci dan, obilazak farmi orhideja i leptirova

U Chiang Mai-u možete da ostanete sedam dana i da vam ne bude dosadno. Trećeg ujedno i poslednjeg dana sam otišao do farmi orhideja, zmija i leptirova koje se nalaze van grada. Opet nisam hteo da uzimam aranžman. Recepcionar mi je nevoljno pomogao sa informacijama jer hotel ostvaruje prihode zahvaljujući procentu koji dobijaju ukoliko prodaju aranžmane svojim gostima. Otišao sam do centra, prešao most i skrenuo u prvu ulicu desno. Tu je skup nekoliko cvećara, uz reku kraj kojih je stanica za prevoz. Kamioneti u koje može da se nagura petnestak ljudi voze po ceni 20 bata, s tim što vozači često traže i više od stranaca. Ta vozila su crvene i žute boje i zovu se Songtu (Songthaew)

Vožnja sa moto rikšom	Farma orhideja

Vožnja je trajala pola sata. Putnici su stalno ulazili i izlazili. Kada sam stigao do odredišta, uzeo sam moto-rikšu. Pogodio sam se za 30 bata za nekoliko sati. Ovo je običan motor koji ima dodat deo sa strane za još nekoliko putnika. Prvo me je odvezao do farme orhideja u kojoj ima stotine različitih vrsta. Možda je polovina procvetala. Potom smo otišli do farme leptirova. Prostorije su velike, zašrićene visećim lancima kako leptirovi ne bi pobegli. Na kraju sam video još farmu orhideja. jer je na farmi zmija sledeća predstava bila tek za dva sata...

Farma orhideja	Farma orhideja

U blizini je i ranč sa tigrovima. Nisam tamo otišao zbog toga jer mi je u planu bila poseta Hramu tigrova. U povratku sam brzo našao prevoz nazad za Čieng Mei. I ovaj put je puno ljudi ulazilo i izlazilo i radoznalo zurilo u mene.

Polako sam se vratio u gest haus, uzeo stvari i krenuo ka železničkoj stanici. Sreo sam Australijanca šezdesetak godina starog koji je proveo šest meseci na putu: tri u Evropi i tri u Aziji. Platio je samo 900€ preko British Airways-a kartu iz Sidneja do Londona, povrantnu do Atine, pa do Bangkoka, Singapura i nazad do Sidneja.  Kod nas bi cena bila barem 1800€.

Jedna od glavnih ulica...

Uputio sam se vozom u Ajutaju, nekadašnju prestonicu Sijama, udaljenu oko 500km. Noćni voz do Bangkoka putuje oko deset sati a dva manje do moje destinacije. Situacija u vozu je bila ista kao i u dolasku s tim što je bilo znatno hladnije. Smrznuo sam se od prejake klime.

Čiang Mei nikako ne smete da propustite ako se nađete na Tajlandu. Lepo je provesti desetak dana na ostrvima ali ipak treba odvojiti nekoliko dana za jahanje na slonovima i upoznavanju kulture ove divne nacije.