Put Bali - Istanbul, Indonezija

Tekst i fotografije: Miroslav Golubović

Najpovoljnija opcija da iz Beograda stignem do jugoistočne Azije bila je da sa nacionalnim avioprevoznikom letim do Istanbula a dalje do glavnog grada Tajlanda sa Singapur Airlines-om. Kupio sam preko interneta multi destinacion flight. U pravcu ka jugoistočnoj aziji je karta glasila: Istanbul - Dubai - Singapur - Bangkokg. U povratku je bio plan da iz Denpasara, glavnog grada Balija, doletim do Singapura i onda noćnim letom, preko Dubaija, stignem do Istanbula.

Jedini aerodrom na Baliju Ngura Rai se zvanično nalazi u glavnom gradu, Denpasaru. Pista se nalazi pored mora samo pet kilometara od Kute, najboljeg mesta za zabavu na ostrvu. Do aerodroma može da se stigne i peške za nakihsat vremena pod uslovom da nemate prtljag. Taksi sam platio 50 000 IDR i naručio ga  u hotelu Kedins u kome sam odseo.

Shoping mall u samoj zgradi aerodroma je neočekivano velik. Valuta koja je poželjna je dolar ali nisu prodavci imuni ni na rupije. Nemojte da ostavljate kupovinu poklona za aerodrom je su cene previsoke. Šetao sam se beskonačno dugim hodnicima sa jedne na drugu stranu jer je let Singapore Airlines-a kasnio. Pojedini putnici su čekali na red, odnosno mesto, u "smoking" zoni. Na ulasku u gejt je poslednji "security check". Nekoliko ljudi je zaboravilo da iz ručnog prtljaga prebace u kofer dezodoranse, kreme, grickalice i male nožiće. Sve im je to oduzeto a što je najgore izloženi su prilično ružnom i ponižavajućem pretresu stvari. 

Aerodrom na Baliju

U avion smo ušli po već znanom redosledu, po kategoriji putnika. Prilikom čekiranja karte sam dobio obaveštenje da je za "economic" klasu dozvoljeno 25kg prtljaga a ne 20 kao što je pisalo prilikom kupovine karte preko interneta. Avion je bio pun. Obavešteni smo da ćemo bez obzira na kašnjenje od 40 minuta stići na vreme. Poletanje i pogled na Bali iz ptičje perspektive je za pamćenje. Sa jedne strane mi je bilo žao što idem, a sa druge strane mi je bilo dosta putovanja. Let je protekao mirno. Služena je večera. Na ekranima ispred svakog sedišta su se pojavila obaveštenja o tačnim pozicijima vezanih letova kako bi se uštedelo vreme. Imao sam 40 minuta pauze do leta. Iskoristio sam to vreme da još jednom vidim sve one radnje tehnike, fotoaparata posebno. Čak se i tu može razgovarati o ceni, kao i u samom gradu. Malko sam se zaneo pa sam među poslednjima ušao u avion. 

Aerodrom na Baliju

Tajming je bio sledeći: do Dubaija sedam sati, u Dubaiju pauza oko dva i let do Istanbula još četiri sata. Na vreme smo poleteli, dobili večeru i prepustili se udobnostima  koje nudi Singapore Airlines. Svako sedište ima svoj mali TFT ekran na sedištu ispred. U ručici sedišta je daljinski uz pomoć koga možete da menjate kanala, igrate igrice ili telefonirate. Ova poslednja usluga više nije dostupna. Izabrao sam poslednji nastavak serijala o tajnom agentu, Zrno utehe, i odgledao ga. Uspeo sam da odspavam nekoliko sati pre nego što je avion sleteo na aerodrom u Dubaiju. Uz put je bilo nekoliko jakih turbulencija ali se nisam obazirao na to.

Orhideje na singapurskom aerodromu Changi

 Postojale su dve opcije. Jedna je da ostanem u avionu tokom dolivanja goriva u Dubai-u a druga da uzmem svoje stvari (ručni prtljag) i izađem, da se promuvam po ultra modernom aerodromu na nekih pola sata. Prilikom izlaska sam dobio plastičnu karticu koja mi je omogućila povratak u avion, sa bording pass-om.

Šoping centar sa skupim parfemima, nakitom, tehnikom  ima svoje mušterije tokom cele noći. Bilo je uzbudljivo gledati sve te ljude kako kupuju zlato, malte ne, na kilo. Lik je imao zlatnu karticu Masterkard i opušteno kupio narukvicu od 23 000 dirama odnosno 4500€. Na sporednim stazama brojni putnici spavaju i tako čekaju svoje letove. Stigao sam da proverim poštu jer je bežični internet besplatan pre nego što sam se vratio u avion.

Zaspao sam nakon poletanja i probudio se kada smo bili iznad Turske. Vreme je bilo oblačno i prilično hladno, oko 12C. Sletanje je bilo normalno. Pisti smo prišli iz pravca mora.

Brzo sam kupio vizu, prošao pasošku kontrolu i sačekao kofer. U transportu je, na koferu,  otkinut točak, koji je ruku na srce, već bio polomljen, ali sam uspeo da sa takvim točkom izdržim 76 dana. Eto, 77.sam ostao bez točka. To je značilo da ću morati da nosim kofer od 22 kilograma do hostela i nazad do aerodroma. Bio sam mrzovoljan jer sam samo dan ranije bio na jednom od najlepših ostrva na svetu, kupao se na temperaturi od 35C a sada moram da se smaram sa hladnoćom.

Ranije sam planirao da kofer ostavim na aerodromu, provedem u centru nekoliko sati i uveče, pred let, podignem isti. To je bilo nemoguće jer je Jat naknadno odkazao let zbog prelaska na letnji red letenja pa sam morao da jednu noć neplanirano prespavam u Istanbulu te sutradan se vratim u Srbiju. To me ipak nije sprečilo da uživam u Istanbulu, jednom od najlepših gradova na svetu.